Pravo doživotnog korišćenja stana lica koje nije vlasnik i plaćanje poreza na imovinu pravo doživotnog korišćenja u korist lica koje nije vlasnik
Pravo doživotnog korišćenja stana lica koje nije vlasnik i plaćanje poreza na imovinu pravo doživotnog korišćenja u korist lica koje nije vlasnik
„Ako je na stanu jedno lice imalac prava svojine, a drugo lice imalac prava doživotnog korišćenja koje pravo je upisano u katastar nepokretnosti (što znači da ima dejstvo erga omnes), u tom slučaju pored prava svojine suštinski postoji i pravo stanovanja (kao lične službenosti koja je oporeziva porezom na imovinu) konstituisano u korist lica koje nije vlasnik, te je obveznik poreza na imovinu za taj stan imalac tog prava, a ne vlasnik stana.
Naime, prema odredbi člana 2. stav 1. tač. 1), 3) i 5) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 – odluka US – dalje: Zakon), porez na imovinu plaća se, između ostalog, na sledeća prava: pravo svojine na nepokretnosti; pravo stanovanja; pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz člana 2. stav 1. tač. 3) do 6) Zakona, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine (član 2. stav 3. Zakona).
Odredbom člana 4. stav 1. Zakona propisano je da je obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. Zakona pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim kada je Zakonom drukčije uređeno.“
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede br. 011-00-00461/2012-04 od 13.11.2012. godine