Poreska osnovica PDV prilikom promene kursa strane valute
Napomena : Pročitajte ceo tekst (a ne samo tekst obeležen bojom ili podvlačenjem) jer samo ceo tekst u potpunosti tumači i objašnjava određeno pitanje odnosno problem
„Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti.
Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Saglasno odredbi člana 22. stav 1. Zakona, ako je naknada za promet dobara i usluga izražena u stranoj valuti, za obračun te vrednosti u domaćoj valuti primenjuje se srednji kurs centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze.
Poreska obaveza po osnovu prometa dobara i usluga, u skladu sa odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona, nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: promet dobara i usluga ili naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga.
Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 24) Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006), valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate).
Odredbom člana 34. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju propisano je, da je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Saglasno odredbi člana 44. stav 7. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009 i 4/2010 – dalje: Pravilnik), na računu 564 – Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju se negativni efekti proistekli iz zaštite potraživanja, plasmana i obaveza valutnom klauzulom, dok se, saglasno odredbi člana 54. stav 8. Pravilnika, na računu 664 – Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju pozitivni efekti proistekli iz zaštite potraživanja, plasmana i obaveza valutnom klauzulom.
U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, kada obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga, ugovori vrednost prometa dobara, odnosno usluga, u stranoj valuti, a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti – dinarima, obračunavanje vrednosti u dinarima vrši se primenom srednjeg kursa centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze. Ako se kurs strane valute na dan nastanka poreske obaveze razlikuje od kursa strane valute na dan plaćanja, prihod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. Zakona, s obzirom da se tako ostvareni prihod ne smatra delom naknade za promet dobara, odnosno usluga, već se radi o prihodu ostvarenom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. Takođe, izmena poreske osnovice ne vrši se ni u slučaju ostvarenog rashoda po osnovu ugovorene valutne klauzule.
Međutim, kada obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga, ne ugovori vrednost prometa dobara, odnosno usluga u stranoj valuti, već u fiksno u dinarima uzimajući u obzir rast vrednosti strane valute (do određenog rasta vrednosti strane valute nakon čega se iznos naknade uvećava za iznos povećanja vrednosti strane valute), osnovicu za obračun PDV čini ukupan iznos naknade (u koji se uračunava i iznos po osnovu povećanja vrednosti strane valute), bez PDV.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-2937/2009-04 od 05.01.2010. godine