Ostvarivanje zarade u inostranstvu i plaćanje izdržavanja maloletnog deteta u stranoj valuti
Ostvarivanje zarade u inostranstvu i plaćanje izdržavanja maloletnog deteta u stranoj valuti
“Parnične stranke živele su u vanbračnoj zajednici u Švajcarskoj u periodu od 9.5.2009. godine do 21.3.2010. godine, a nakon raskida zajednice tužilja se vratila kod svojih roditelja u Srbiju. Dana 18.11.2010. godine rođen je mlt. D. S., dete parničnih stranaka. Od rođenja mlt. D. živi sa tužiljom u kući njenog oca, u kojoj žive njeni roditelji, brat, baba i prababa. Otac tužilje bavi se poljoprivredom i na taj način izdržava sve članove porodičnog domaćinstva, a majka je domaćica. Tužilja je nezaposlena i nalazi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i nije korisnik prava na novčanu naknadu. Prima dečiji dodatak u iznosu od 2.800,00 dinara. Za potrebe izdržavanja mlt. D., u smislu ishrane, smeštaja i garderobe, potrebno je ukupno 20.000,00 dinara mesečno.
Tuženi živi u Švajcarskoj, u stanu njegovog oca, i ne poseduje imovinu na svom imenu. Godine 2010. podigao je kredit za automobil i mesečna rata kredita iznosi 1100,00 CHF. Februara meseca 2011. godine tuženi je zaključio brak, supruga nije zaposlena, a dece nemaju. U periodu od februara 2011. godine, zaključno sa aprilom mesecom iste godine, tuženi je ostvarivao neto zaradu u iznosu od po 1995,25 CHF mesečno. Dana 26.11.2011. tuženom je otkazan ugovor o radu sa datumom 31.12.2011. godine.
Sagledavši navedeno u svetlu odredaba Porodičnog zakona (dalje: PZ), ceneći pre svega dobrobit mlt. deteta, a pored toga potrebe i standarde njegovih roditelja, ovaj sud je mišljenja da pravičan iznos kojim tuženi treba da doprinosi izdržavanju mlt. D. predstavlja iznos od 150,00 CHF, pre svega ceneći uzrast mlt. deteta, koji je star godinu i po dana, i činjenicu da su njegove potrebe manjeg obima, kao i činjenice da je tuženi zaključio brak, da je supruga nezaposlena, kao i da je on sam trenutno bez zaposlenja, pa je u tom delu prvostepena presuda preinačena odbijanjem tužbenog zahteva preko navedenog iznosa. Ovako dosuđenim iznosom neće biti ugrožena egzistencija dužnika izdržavanja, a uz odgovarajući doprinos majke poveriocu izdržavanja će biti dostupna sredstva u obimu koji je dovoljan za zadovoljenje njihovih osnovnih životnih potreba.
Neosnovano je žalbeno pozivanje tuženog na odredbu člana 161. PzZ, u smislu da je neosnovana dosuda izdržavanja u stranoj valuti. Naime, ne postoji zakonska smetnja da se doprinos izdržavanja utvrdi u stranoj valuti kada se obveznik plaćanja te obaveze nalazi i ostvaruje zaradu u inostranstvu, što je slučaj u konkretnoj situaciji, s obzirom na to da tuženi trenutno boravi u Švajcarskoj, gde je u mogućnosti da ostvaruje zaradu.”
Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 367/2012 od 06.06.2012. godine
