Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme
„Odredbama člana 23. ranije važećeg Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 70/2001 i 73/2001 – ispr. – dalje: raniji Zakon) bilo je propisano da radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine. Pod prekidom se ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Prema ranijem zakonu radni odnos na određeno vreme, postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Za obavljanje određenih poslova mogao je više puta da se zasnuje radni odnos na određeno vreme, pri čemu ukupno trajanje nije moglo biti duže od tri godine. Ukoliko je zaposleni obavljao poslove duže od tri godine, (neprekidno ili sa prekidima) sticali su se uslovi da takav radni odnos preraste u stalni radni odnos.
Zaposleni koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme prema ranije važećim odredbama Zakona o radu imaju pravo da nastave da rade do roka do koga su zasnovali radni odnos. Po prestanku radnog odnosa na određeno vreme po ugovoru po kome je zasnovan radni odnos u skladu sa ranije važećim zakonom, moguće je po novom zakonu zasnovati radni odnos na određeno vreme, na istim poslovima za period koji ne može biti duži od 12 meseci ako su u pitanju sezonski poslovi, privremeno povećani obim posla ili rad na određenom projektu ili zamena zaposlenog.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme, i po ranijem Zakonu i po važećem Zakonu o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005) koji je stupio na snagu 23.3.2005. godine može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Prema tome, ukoliko je zaposleni radio duže od pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme stiču se uslovi za prerastanje u radni odnos na neodređeno vreme.
Prema članu 37. stav 3. važećeg Zakona o radu, radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Trajanje radnog odnosa na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog nije zakonom vremenski ograničeno. Dužina trajanja rada na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog utvrđuje se ugovorom o radu (do povratka privremeno odsutnog zaposlenog, odnosno utvrđivanjem vremenskog perioda za koji se zasniva radni odnos ili na drugi način). Zaposlenom kome je ugovorom o radu utvrđeno da je zasnovao radni odnos na određeno vreme do povratka privremeno odsutnog zaposlenog, prestaje radni odnos danom povratka odsutnog zaposlenog na rad, što se konstatuje rešenjem o otkazu ugovora o radu na određeno vreme.
Prema tome, nema smetnji da jedno lice više puta zasnuje radni odnos na određeno vreme, radi zamene odsutnih zaposlenih kod istog poslodavca. U ovom slučaju radni odnos može da se zasnuje više puta radi zamene istog ili različitih zaposlenih, u istoj ili u drugoj službi. Ovako zasnovan radni odnos nije vremenski ograničen na godinu dana.
Ako je lice po ranijem zakonu zaključilo prvo, ugovor o radu radi zamene odsutnog zaposlenog a zatim dva ugovora o radu na određeno vreme u ukupnom trajanju od godinu i šest meseci, znači da nije bilo osnova za prerastanje u radni odnos na neodređeno vreme s obzirom na to da lice nije radilo najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos a ukupno trajanje ugovora o radu nije bilo duže od tri godine po stupanju na snagu novog Zakona o radu.“
Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-291/2008-02 od 14.04.2008. godine
