Prenos prava svojine na nepokretnosti sa pravnog lica na osnivača i porez na prenos apsolutnih prava

Prenos prava svojine na nepokretnosti sa pravnog lica na osnivača i porez na prenos apsolutnih prava

 

„U skladu sa odredbama čl. 215. i 216. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004), po usvajanju finansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu, dobit te godine raspoređuje se, između ostalog, i za dividende u skladu sa ovim zakonom, pri čemu se dividende mogu plaćati u novcu i u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti akcionarskog društva ili akcijama tog društva u drugim društvima, kao i u drugoj imovini.

Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009 i 101/2010 – dalje: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a stav 1. Zakona).

Odredbom člana 25. stav 1. Zakona propisano je da je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prodavac, odnosno prenosilac prava iz člana 23. stav 1. tač. 1), 2) i 4) Zakona.

Prema odredbama člana 27. st. 1. do 3. Zakona, osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti. Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 60 dana od dana prijema poreske prijave podnete u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. Zakona, odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti. Ako poreski organ u roku od 60 dana od dana prijema poreske prijave ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena.

Prema odredbi člana 3. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon o PDV), koji se primenjuje od 1.1.2005. godine, predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanja usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV propisano je da se PDV ne plaća na promet objekata, osim prvog prenosa prava raspologanja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i prvog prenosa vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata.

Ako privredno društvo prenosi uz naknadu pravo svojine na nepokretnosti, na osnivača tog društva, plaća se porez na prenos apsolutnih prava na poresku osnovicu iz člana 27. Zakona. Poreski obveznik je privredno društvo, kao prenosilac prava svojine.

Ako se prenos prava svojine na nepokretnosti sa pravnog lica na njenog osnivača vrši na ime isplate prihoda od kapitala u nenovčanom obliku po osnovu učešća osnivača u raspodeli dobiti, radi se o teretnom pravnom poslu (davanje umesto isplate novca) koji podleže plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava.

Nadležni poreski organ, u svakom konkretnom slučaju, ceni činjenice od uticaja na oblik poreza koji se plaća i visinu poreske obaveze.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-2310/2010-04 od 07.03.2011. godine