Otpremnina do visine neoporezivog iznosa ne podleže obavezi plaćanja poreza na dohodak građana

Otpremnina do visine neoporezivog iznosa ne podleže obavezi plaćanja poreza na dohodak građana

 

„U okviru programa za rešavanje viška zaposlenih kod određenog poslodavca, zaposlenima prestaje radni odnos po osnovu otkaza ugovora o radu, pri čemu poslodavac zaposlenima isplaćuje pripadajuću otpremninu. Kako se dalje navodi, „poslodavac želi da omogući zaposlenima da se pre pokretanja postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, sami izjasne da li žele da im radni odnos prestane po ovom osnovu odnosno da se sami prijave da baš oni budu određeni kao višak“.

Odredbom člana 9. stav 1. tačka 19) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 – dalje: Zakon), propisano je da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji je utvrđen tim zakonom.

Prema članu 158. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, za čijim je radom prestala potreba usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ili smanjenja obima posla (po članu 179. tačka 9) tog zakona), isplati otpremninu u visini koja ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.

Pod zaradom u odnosu na koju se određuje visina otpremnine smatra se, prema članu 159. Zakona o radu, prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Dakle, napred navedeni iznos otpremnine zbog prestanka rada zaposlenog, utvrđen u skladu sa članom 158. stav 2. Zakona o radu, u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja (navršene godine rada u radnom odnosu, prosečna mesečna zarada), oslobođen je plaćanja poreza saglasno članu 9. stav 1. tačka 19) Zakona.

Na iznos otpremnine, odnosno novčane naknade koja se zaposlenom isplaćuje iznad neoporezivog iznosa utvrđenog u skladu sa članom 9. stav 1. tačka 19) Zakona i članom 158. stav 2. Zakona o radu, plaća se porez na dohodak građana na drugi prihod po članu 85. stav 1. tačka 12) Zakona.

Iznos (celokupne) otpremnine koja se kao takva isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ne podleže plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, otpremnina koju poslodavac isplaćuje zaposlenima za čijim je radom prestala potreba usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, saglasno čl. 158. i 159. Zakona o radu, do visine neoporezivog iznosa utvrđenog u skladu sa članom 9. tačka 19) Zakona, ne podleže plaćanju poreza na dohodak građana. Okolnost da, postoji „voljni elemenat na strani zaposlenog za prestanak radnog odnosa na opisani način“ da se zaposleni „sami prijave da baš oni budu određeni kao višak“, sa aspekta oporezivanja prihoda fizičkih lica, nije od uticaja pri opredeljenju poreskog tretmana otpremnine, u smislu da je izuzeta iz dohotka za oporezivanje, ukoliko se isplaćuje do visine neoporezivog iznosa, saglasno tački 19) stav 1. član 9. Zakona, a u vezi sa čl. 158. i 159. Zakona o radu.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-20/2011-04 od 27.04.2011. godine