Naplata neizmirenog duga nakon zatvaranja zanatske radnje
Naplata neizmirenog duga nakon zatvaranja zanatske radnje
„Odredbom čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 – dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, ukazujemo da je, saglasno odredbama člana 94. st. 2. i 3. Zakona, preduzetnik koji je prestao sa obavljanjem delatnosti, bio dužan da podnese poresku prijavu i poreski bilans nadležnom poreskom organu, u roku od 30 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, a na osnovu čega, posle izvršenog postupka kontrole Poreska uprava rešenjem utvrđuje konačnu poresku obavezu do dana prestanka obavljanja delatnosti.
U konkretnom slučaju, proizilazi da fizičko lice kao bivši vlasnik radnje, posle zatvaranja radnje (kao fizičko lice) vrši naplatu dospelih neizmirenih potraživanja koje je radnja, dok je obavljala registrovanu delatnost, imala prema određenim dužnicima (pravna lica i preduzetnici), a koja su ostala kao nenaplaćena potraživanja radnje do momenta njenog zatvaranja.
Kad fizičkom licu – bivšem vlasniku radnje, dužnici, na ime neizmirenog potraživanja koje je dospelo prema samostalnoj zanatskoj radnji do momenta dok je obavljala delatnost, nakon zatvaranja te samostalne zanatske radnje (prestanka obavljanja delatnosti) i pošto su izmirene obaveze po osnovu javnih prihoda (konačna poreska obaveza), isplate dospela potraživanja, u tom slučaju se radi o prihodu tog fizičkog lica, koji ima karakter drugih prihoda u smislu odredbe člana 85. Zakona.
Porez na druge prihode plaća se po stopi od 20%, koja se primenjuje na poresku osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20% (čl. 85. i 86. Zakona).
Porez na ostale – druge prihode plaća se po odbitku kad je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik. To znači da je isplatilac prihoda u obavezi da porez obračuna, obustavi i uplati na propisane uplatne račune istovremeno sa isplatom prihoda u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, saglasno čl. 99. i 101. Zakona.
Drugi prihodi iz člana 85. Zakona, ako zajedno sa prihodima po drugim osnovima koji ulaze u osnovicu godišnjeg poreza prelaze propisani neoporezivi iznos, podležu plaćanju godišnjeg poreza na dohodak građana, kao dodatnog poreza, u skladu sa odredbama čl. 87. do 89. Zakona.
Ukazujemo da saglasno načelu fakticiteta Poreska uprava u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda.
U pogledu obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na ovako ostvaren prihod, postavlja pitanje da li je to fizičko lice osiguranik po tom osnovu prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009 i 107/2009), kao i Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005 i 109/2005) ukoliko lice nije osigurano po drugom osnovu. Za tumačenje odredaba navedenih zakona nadležno je Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo zdravlja.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-1244/2010-04 od 20.08.2010. godine
