Plaća se porez na dohodak na iznos isplaćen za dodatnu ishranu zaposlenih
Plaća se porez na dohodak na iznos isplaćen za dodatnu ishranu zaposlenih
„Preduzeće koje se bavi građevinskom delatnošću ima u radnom odnosu zaposlene čije je prebivalište van sedišta poslodavca. Pored redovne isplate toplog obroka (na koji se plaćaju porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na zaradu), saglasno odluci poslodavca, ponekad se na teret poslodavca zaposlenima „kupuje i dodatna hrana“.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 – dalje: Zakon) prema članu 13. stav 1. pod zaradom se smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.
Zaradom u smislu Zakona smatraju se i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (član 14. stav 1. Zakona).
Osnovicu poreza na zaradu predstavlja:
- nominalna vrednost bonova, novčanih potvrda i akcija;
- cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu;
- naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku;
- novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećane za obaveze javnih prihoda koje iz zarade plaća zaposleni (član 14. stav 2. Zakona).
Visinu cene, visinu naknade, odnosno novčanu vrednost iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši.
Prema Zakonu o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009), pod zaradom, saglasno članu 105. stav 3. smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknade troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1) do 4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) tog zakona.
Imajući u vidu pomenute zakonske odredbe, u konkretnom slučaju, kad poslodavac zaposlenima obezbeđuje redovne isplate po osnovu toplog obroka, ali pored toga, na osnovu svoje odluke zaposlenima obezbeđuje i dodatnu ishranu u toku rada, primanje zaposlenog po osnovu ishrane u toku rada u smislu ostvarivanja tzv. „dodatne ishrane“ predstavlja primanje zaposlenog koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-10/2010-04 od 19.08.2010. godine
