Mobilni telefoni – odgovornost prodavca za saobraznost i garanciju

Mobilni telefoni – odgovornost prodavca za saobraznost i garanciju

„Pre zaključenja ugovora, u skladu sa članom 13. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 62/2014 – dalje: Zakon), obaveza je trgovca da potrošača, na jasan i razumljiv način, između ostalog, obavesti i o osnovnim obeležjima robe koju prodaje i postojanju zakonske odgovornosti za nesaobraznost robe. Potrošač treba da bude informisan o tipu i modelu telefona koji želi da kupi, tehničkim karakteristikama i specifikacijama, kao i o tome da li taj model telefona podržava ili ne podržava određene softverske aplikacije. Ukoliko preuzimanje određenih sadržaja i aplikacija sa interneta ili nekog drugog medija za preuzimanje podataka mogu da prouzrokuju otežano funkcionisanje mobilnog telefona ili da izazovu kvar na telefonu, potrošač i o tome treba da bude informisan. Predugovorno informisanje je od suštinskog značaja za potrošača prilikom donošenja ekonomske odluke o kupovini određene robe, ili prilikom izbora u kupovini mobilnog telefona.

Prema članu 47. Zakona, prodavac je dužan da potrošaču preda uputstvo za upotrebu, odnosno druge informacije kojima se potrošač upoznaje sa svojstvima tehničke robe, s obzirom na njenu prirodu, svojstva i namenu u skladu sa posebnim propisima, na srpskom jeziku na jasan i razumljiv način. Uputstvo za upotrebu može biti sačinjeno na posebnom pismenu, odnosno prilepljeno ili odštampano na robi ili njenoj ambalaži, u vidu teksta, slike ili skice, kao i u kombinaciji ovih oblika. Predajom uputstva za upotrebu potrošaču, prodavac informiše potrošača o načinu rukovanja robom u cilju njene pravilne upotrebe i upozorava ga o posledicama nepravilnog rukovanja.

Nakon zaključenja ugovora odnosno danom predaje robe i prelaskom rizika na potrošača, počinje rok od dve godine u kome prodavac odgovara za saobraznost robe ugovoru. Prema članu 52. Zakona, ako isporučena roba nije saobrazna ugovoru, potrošač koji je obavestio prodavca o nesaobraznosti, ima pravo da zahteva od prodavca da otkloni nesaobraznost, bez naknade, opravkom ili zamenom, odnosno da zahteva odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor u pogledu te robe. Ako se nesaobraznost pojavi u roku od šest meseci od dana prelaska rizika na potrošača, potrošač ima pravo da bira između zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom, odgovarajućim umanjenjem cene ili da izjavi da raskida ugovor, dok je otklanjanje nesaobraznosti opravkom moguće uz izričitu saglasnost potrošača. Važno je istaći da potrošač ne može da raskine ugovor i traži povraćaj novca ako je nesaobraznost neznatna.

Da bi ostvario svoja prava po osnovu saobraznosti, potrošač izjavljuje reklamaciju prodavcu. Prema članu 56. stav 7. Zakona, prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema reklamacije, pisanim ili elektronskim putem, odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju. Odgovor prodavca mora da sadrži odluku da li prihvata ili ne prihvata reklamaciju, izjašnjenje o zahtevu potrošača i konkretan predlog i rok za rešavanje reklamacije. Ukoliko prodavac prihvati reklamaciju potrošača kao osnovanu, dužan je da je reši u roku od 15 dana, odnosno u roku od 30 dana za tehničku robu, od dana podnošenja reklamacije.

Shodno članu 52. stav 9. Zakona za obaveze prodavca prema potrošaču, koje nastanu usled nesaobraznosti robe, prodavac ima pravo da zahteva od proizvođača u lancu nabavke te robe, da mu naknadi ono što je ispunio po osnovu te obaveze.

Što se tiče pitanja da li je uz mobilni telefon neophodno potrošaču predati i izjavu o saobraznosti ili su dovoljni uputstvo za upotrebu i garantni list, kao i da li postoji još neki dokument koji se mora predati uz telefon, treba napomenuti da prodavac, po samom Zakonu, odgovara za saobraznost robe ugovoru. Zakon ne propisuje obavezu prodavcu da sačini izjavu o saobraznosti i preda je potrošaču. S druge strane, prema članu 47. Zakona, obaveza je prodavca da uz tehničku robu preda potrošaču uputstvo za upotrebu.

Što se tiče obaveze izdavanja garantnog lista potrošaču, prvenstveno je neophodno pojasniti pojam garancije i garantnog lista. Garancija je dodatni, voljni korak kojim se potrošaču pružaju veće pogodnosti, odnosno veći obim prava nego što mu pripadaju na osnovu Zakona. Prema članu 54. Zakona, garancija ne isključuje niti utiče na prava potrošača u vezi sa saobraznošću robe ugovoru.

Garancija je svaka izjava kojom njen davalac daje obećanje u vezi sa robom, i pravno je obavezujuća pod uslovima datim u izjavi, kao i u oglašavanju u vezi sa tom robom. Sadržina garantnog lista uređena je članom 54. stav 2. Zakona prema kojem je garantni list isprava u pisanom ili elektronskom obliku, odnosno na drugom trajnom nosaču zapisa, koja sadrži sve podatke iz garancije, navedene na jasan i čitljiv način, lako razumljivim jezikom, a naročito podatke o:

  • pravima koja potrošač ima na osnovu ovog zakona i da garancija ne isključuje niti utiče na prava potrošača koja proizilaze iz zakonske odgovornosti prodavca za nesaobraznost robe ugovoru;
  • nazivu i adresi davaoca garancije;
  • nazivu i adresi prodavca ako on nije istovremeno i davalac garancije;
  • datumu predaje robe potrošaču;
  • podatke koji identifikuju robu (model, tip, serijski broj i sl.);
  • sadržini garancije, uslovima i postupku ostvarivanja prava iz garancije;
  • trajanju garantnog roka i prostornom važenju garancije.

Davalac garancije je dužan da na zahtev potrošača izda potrošaču garantni list, u pisanom obliku, na papiru, a ukoliko se potrošač sa tim saglasi, u elektronskom obliku odnosno na drugom trajnom nosaču zapisa koji je dostupan potrošaču.“

Mišljenje Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija br. 011-00-545/2014-03 od 19.01.2015. godine