Reklamiranje robe i pravo na garanciju
Reklamiranje robe i pravo na garanciju
Iz obrazloženja:
„Kako je tuženi kupac robe koja ima garanciju, to pravilno prvostepeni sud navodi da je tuženi kao kupac zbog neispravnog funkcionisanja stvari mogao zahtevati od prodavca – tužioca opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka bez obzira na to kada se nedostatak u funkcionisanju pojavio, odnosno ukoliko se isti pojavio u toku garantnog roka. U konkretnom slučaju tuženi se opredelio da svojim reklamacijama traži zamenu reklamiranih akumulatora ispravnim. Među strankama nije sporno da tužilac nije izvršio navedenu zamenu reklamiranih akumulatora, pa je stoga kupac u smislu čl. 504. Zakona o obligacionim odnosima, mogao da raskine ugovor ili snizi cenu i zahteva naknadu štete, kao to pravilno nalazi i prvostepeni sud. Nesporno je među strankama da to tuženi nije učinio izričitim posebnim dopisom tužiocu kao prodavcu odnosno da ugovor nije raskinut, kako posledica nepostupanja po reklamaciji. Stoga pravilno nalazi prvostepeni sud da tuženi s obzirom da nije raskinuo ugovor zbog nepostupanja tužioca po reklamaciji odnosno iz razloga što prodavac nije u razumnom roku izvršio zamenu reklamiranih akumulatora ne može tražiti novčane vrednosti date na ime cene istih jer je ugovor i dalje na snazi.
Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je on raskid navedenog ugovora mogao istaći i samim kompenzacionim prigovorom kojim iznosi svoje potraživanje na ime vrednosti akumulatora koji su reklamirani i koji po navedenim reklamacijama nisu zamenjeni, jer se pravo na povraćaj vrednosti uplaćene cene akumulatora pojavljuje kao pravo po osnovu dejstva raskida ugovora u smislu čl. 132. Zakona o obligacionim odnosima što ukazuje da je uslov za nastanak prava na povraćaj datog raskid navedenog ugovora. Kako tuženi nije raskinuo ugovor, a što su bila njegova zakonska ovlašćenja iz čl. 504. Zakona o obligacionim odnosima, to se nisu stekli ni uslovi da od suda traži povraćaj uplaćenog iznosa na ime cene reklamiranih akumulatora, kao regulisanje pravnih posledica raskida navedenog ugovora u smislu čl. 132. Zakona o parničnom postupku, pa je stoga pravilno prvostepeni sud odbio kompenzacioni prigovor tuženog dajući obrazloženje koje prihvata i ovaj sud.“
Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 10045/2007 od 10.01.2008. godine – Sudska praksa trgovinskih sudova – Bilten br. 2/2008