Besplatna pravna pomoć – Informacija

Pogledajte i sajt : besplatnapravnapomoć.rs

Ovaj članak sadrži elemente iz PRETHODNE radne verzije Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i čitaoc ga može koristiti isključivo kao informaciju o tome šta je besplatna pravna pomoć i kako se ona koristi.

Kada bude donet Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći biće objavljen na ovom sajtu kao propis.

Šta je pravo na besplatnu pravnu pomoć?

Pravo na besplatnu pravnu pomoć je pravo koje korisnik ostvaruje bez naknade, ili uz plaćanje delimične naknade, na teret budžeta Republike Srbije ili opštine / grada pod uslovima i u postupku  utvrđenim zakonom kako bi svi građani imali jednaki pristup organima javne vlasti pred kojima se ostvaruju ili štite pojedinačna prava, obaveze i interesi.

Lice kome je priznato pravo na besplatnu  pravnu pomoć  u obliku  zastupanja ili odbrane, pod uslovima iz ovog zakona, ima pravo na :

  1. oslobađanje od plaćanja sudske ili administrativne takse ili paušala,
  2. pravo na plaćanje troškova za izvođenje dokaza ili obavljanje pojedinih procesnih radnji (veštačenje, saslušanje svedoka, uviđaj, izlazak van službene zgrade, troškove oglašavanja, obezbeđivanje troškova postupka, prevođenje, tumača, prevodioca i sl.), bez obzira na to da li je takav zahtev postavljen,
  3. pravo na oslobađanje od obaveze plaćanja troškova postupka suprotnoj strani u slučaju gubitka spora, srazmerno obimu priznatog prava na pravnu pomoć (potpuna ili delimična besplatna pravna pomoć).

Šta obuhvata pavo na besplatnu pravnu pomoć ?

  1. Primarna pravna pomoć je pravo korisnika na opštu pravnu informaciju i početni pravni savet u svakoj pravnoj stvari, koje se ostvaruje na osnovu usmenog zahteva  upućenog pružaocu;
  2. Sekundarna pravna pomoć je pravo korisnika na pravni savet, sastavljanje isprava i podnesaka, na pokretanje i učestvovanje u postupku medijacije, odbranu i zastupanje pred sudovima, organima uprave i drugim telima, kao i u postupku mirnog rešavanja spora, koje se ostvaruje pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
  3. Opšta pravna informacija je opšte i načelno uputstvo i informacija o uređenju određene pravne oblasti, načinu, uslovima i postupku za ostvarivanje pojedinog prava, odnosno obaveze ili zakonom priznatog interesa;
  4. Početni pravni savet se odnosi na informaciju o pravnom statusu nekog lica, pravnoj regulativi u konkretnoj stvari, informaciju o razlozima za pokretanje postupka  pred sudom ili drugim organom, o spornom pravu, načinu postizanja mirnog rešavanja spora, informaciju o toku postupka pred sudom ili drugim organom – nadležnost, pravila postupka, troškovi postupka, način izvršenja odluke i mogućnost ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, kao i popunjavanje obrazaca i sastavljanje jednostavnijih  podnesaka;
  5. Pravni savet je pružanje detaljnog objašnjenja o načinu i mogućnosti rešavanja određenog pravnog pitanja fizičkog lica u konkretnoj pravnoj stvari;
  6. Sastavljanje podnesaka obuhvata izradu pismena kojim se postupak pokreće ili se podnosi u pojedinoj fazi postupka za koje je priznato pravo na pravnu pomoć od strane nadležnog organa (sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki pred domaćim organima, Evropskim sudom za ljudska prava i ugovornim telima Ujedinjenih nacija);
  7. Sastavljanje isprava označava uobličavanje pravnih poslova i uređivanje pravnih odnosa, za koje je zakonom propisana obavezna forma, na osnovu priznatog prava na pravnu pomoć;
  8. Zastupanje je skup pravnih radnji koje na osnovu priznatog prava na pravnu pomoć preduzima pružalac u svojstvu punomoćnika, a koje obuhvata istupanje pred sudom ili drugim organom, u upravnom postupku, upravnom sporu, krivičnom, parničnom, vanparničnom, prekršajnom i izvršnom postupku, uključujući i radnje sastavljanja i podnošenja pismena vezanih za konkretni predmet;
  9. Odbrana je zastupanje okrivljenog u postupku pred sudom ili drugim organom u krivičnom ili prekršajnom postupku, van slučajeva obavezne odbrane;
  10. Troškovi postupka su troškovi koji se odnose na sudske ili administrativne takse, izvođenje dokaza ili pojedine procesne radnje, prevođenje, tumačenje i troškove advokata (nagrada i naknada);

Koji su vidovi i oblici besplatne pravne pomoći?

Vidovi besplatne pravne pomoći su :

  1. pravo na primarnu pravnu pomoć i
  2. pravo na sekundarnu  pravnu pomoć, bez naknade ili uz plaćanje delimične naknade.

Primarna pravna pomoć obuhvata  :

  1. davanje opšte pravne informacije;
  2. početni pravni savet i pravni savet;
  3. sastavljanje podnesaka i isprava;

Sekundarna pravna pomoć obuhvata  :

  1. odbranu i zastupanje pred sudovima, organima uprave i drugim telima koja odlučuju o pravima, obavezama i interesima  u pojedinačnom slučaju,
  2. sprovođenje postupka medijacije.

Sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak o pravima, obavezama ili na zakonom zasnovanom interesu, je dužan da pouči učesnika u postupku o pravu na besplatnu pravnu pomoć koje mu po zakonu pripada.

U kojim postupcima se ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć?

Pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruje se u sledećim postupcima :

  1. pred sudom,
  2. pred organom uprave,
  3. pred drugim organom javne vlasti u kojem se odlučuje o njegovom pravu, obavezi, odnosno interesu zasnovanom na zakonu, i to putem uspostavljanja efikasnog i održivog sistema besplatne pravne pomoći.

Ko može da bude korisnik besplatne pravne pomoći ?

Svako lice koje se nalazi na teritoriji Republike, u svakoj pravnoj stvari, na osnovu usmenog zahteva koji upućuje pružaocu ima pravo na PRIMARNU besplatnu pravnu pomoć.

Pravo na SEKUNDARNU besplatnu pravnu pomoć, pod uslovima utvrđenim zakonom, može ostvariti:

  1. državljanin  Republike Srbije;
  2. lice bez državljanstva koje zakonito boravi u Republici Srbiji;
  3. lice koje traži azil u Republici Srbiji;
  4. izbeglica i interno raseljeno lice;
  5. strani državljanin koji zakonito boravi  u Republici Srbiji;
  6. druga lica za koja je zakonom ili međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku Srbiju utvrđeno da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć.

(U Nacrtu Zakona je stavljena alternativa za ostvarivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć koja prema toj alternativi glasi :

Pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, međunarodnim ugovorom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, pravo na sekundarnu pravnu pomoć ima lice o čijim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanim interesima odlučuje sud ili drugi organ Republike Srbije)

Koji su uslovi za priznavanje prava na  besplatnu pravne pomoći?

Primarna pravna pomoć priznaje se svima pod jednakim uslovima. Pravo se priznaje rešenjem nadležnog organa ministarstva za odlučivanje o pravu na besplatnu pravnu pomoć na osnovu sledećih kriterijuma:

  • materijalnog stanja tražioca i članova njegovog domaćinstva;
  • ličnog svojstva ili statusa u postupku pred dravnim organima;
  • poštovanja interesa pravičnosti;
  • obaveza koje proističu iz potvrđenih međunarodnih ugovora Republike Srbije.

Sekundarnu pravnu pomoć ima fizičko lice koje s obzirom na svoje materijalno stanje i materijalno stanje članova svog domaćinstva, ne bi moglo da plati troškove pružanja pravne pomoći bez ugrožavanja sopstvenog izdržavanja i izdržavanja članova svog domaćinstva, kao i lica koja je po zakonu dužno da izdržava.

Pod članovima domaćinstva podrazumevaju se supružnici, vanbračni partneri, deca, usvojenici, kao i drugi srodnici koji žive u zajednici sa tražiocem odnosno koje izdržava.

Osnov za utvrđivanje materijalnog stanja čine:

  1. pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima,
  2. redovna i povremena primanja,
  3. kao i drugi prihodi tražioca u trenutku podnošenja zahteva.

Smatra se da je materijalno stanje tražioca ugroženo :

  1. ako je tražilac korisnik usluga socijalne pomoći na osnovu odluke nadležnog organa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz oblasti socijalne zaštite,
  2. ili ako prosečni mesečni dohodak po članu domaćinstva tražioca ne prelazi dvostruki iznos minimalnog nivoa socijalne sigurnosti,
  3. ako se utvrdi da nužni rashodi tražioca premašuju prihode.

Na osnovu čega se utvrđuje materijalno stanje tražioca i njegovih članova domaćinstva?

Materijalno stanje tražioca i članova njegovog domaćinstva utvrđuje se na osnovu pisane izjave i priloženih isprava.

Pisana izjava podnosi se nadležnom organu i sadrži podatke o materijalnom stanju tražioca, kao i saglasnost tražioca i članova njegovog domaćinstva za pribavljanje informacija i proveru podataka o materijalnom stanju i drugih podataka navedenih u izjavi potrebnih za odlučivanje o zahtevu. U pisanoj izjavi tražilac garantuje za istinitost datih podataka svojom odgovornošću.

Pisana izjava o materijalnom stanju je sastavni deo zahteva za priznavanje prava na besplatnu pravnu pomoć. Uz pisanu izjavu tražilac prilaže i isprave koje dokazuju njegovo materijalno stanje.

Pribavljanje i provera informacija

Nadležni organ može da pribavlja informacije, odnosno da vrši proveru podataka o  materijalnom stanju iz pisane izjave tražioca kod državnih organa i drugih organizacija koje vode evidenciju o priloženim podacima, pre, kao i nakon donošenja rešenja o priznanju prava na pravnu pomoć, ako se pojavi  sumnja u tačnost podataka na osnovu kojih je doneto rešenje o priznanju prava na pravnu pomoć.

Svi organi i organizacije kojima je povereno vođenje evidencije  o podacima o materijalnom stanju i drugim podacima dužni su da pruže sve neophodne informacije na zahtev nadležnog organa.

Pretpostavka ugroženog materijalnog stanja

Materijalno stanje tražioca kome je pravo na besplatnu pravnu pomoć priznato u drugom predmetu u poslednjih 6 meseci, neće se ponovo utvrđivati.

Dužnost obaveštavanja o promenama materijalnog stanja i preispitivanje odluke

Od dana podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć do dana priznavanja prava na besplatnu pravnu pomoć, korisnik je dužan da obavesti nadležni organ o svim promenama koje bi mogle uticati na pravo i obim ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, najkasnije u roku od 15 dana od dana nastupanja promene.

Nadležni organ će, po službenoj dužnosti, preispitati pravo na priznatu besplatnu pravnu pomoć, ako sazna za nove okolnosti koje ukazuju na razloge za prestanak ili promenu  obima priznatog prava.

Na osnovu utvrđenih činjenica nadležni organ  će doneti odluku o prestanku ili promeni obima priznatog prava na besplatnu pravnu pomoć.

Prestanak priznatog  prava na besplatnu pravnu pomoć

Pravo na priznatu besplatnu pravnu pomoć prestaje:

  1. smrću korisnika;
  2. kada nadležni organ utvrdi da je korisnik dao netačne podatke koji se odnose na uslove za priznavanje prava;
  3. kada se promene okolnosti u vezi sa uslovima za priznavanje prava.

Nadležni organ  može odlučiti da nasledniku umrlog korisnika, čija je imovina ušla u procenu matrijalnog stanja prizna pravo na besplatnu pravnu pomoć, bez ponovnog postupka utvrđivanja materijalnog stanja, ako to lice nastavlja isti postupak.

Kada je pravo na besplatnu pravnu pomoć priznato na osnovu netačnih podataka, ili je neosnovano korišćeno zbog prikrivanja promene činjenica i okolnosti, lice koje je neosnovano koristilo besplatnu pravnu pomoć dužno je da naknadi nastale troškove.

U odluci nadležnog organa kojom se utvrđuje da je pravo na besplatnu pravnu pomoć prestalo na osnovu stava 3. ovog člana, utvrđuje se visina i rok za plaćanje troškova Republici Srbiji.

Odluka nadležnog organa kojom se utvrđuje prestanak prava i korisnik obavezuje da Republici Srbiji naknadi troškove besplatne pravne pomoći dostavlja se poreskoj upravi nadležnoj prema prebivalištu, odnosno boravištu korisnika, radi prinudne naplate.

Ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje

Ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje i status?

Pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje a s obzirom na lično svojstvo ili status u postupku pred državnim organima može ostvariti:

  1. dete bez roditeljskog staranja, odnosno dete kome nije obezbeđeno adekvatno zastupanje u postupku po propisima koji uređuju taj postupak;
  2. lice u odnosu na koje se sprovodi prinudna hospitalizacija;
  3. lice koje je žrtva torture ili trgovine ljudima;
  4. lice koje je žrtva porodičnog nasilja;
  5. tražilac azila.

Ko su pružaoci primarne pravne pomoći?

Pružaoci primarne pravne pomoći su :

  1. advokati koji mogu organizovati službe pri advokatskim komorama za pružanje primarne pravne pomoći u skladu sa zakonom,
  2. Službe u jedinicama lokalne samouprave (opština i grad),
  3. Udruženja i drugi oblici organizovanja,
  4. Organi javne vlasti, na svim nivoima, dužni su da pružaju primarnu pravnu pomoć u okviru svoje redovne delatnosti.

Primarna pravna pomoć može se pružati i putem govornih centara koji se osnivaju za celu teritoriju republike srbije, autonomne pokrajine ili  jedinice lokalne samouprave.

Obaveza pružanja primarne pomoći u postupku pred organima javne vlasti

Sud ili organ javne vlasti pred kojim se vodi postupak dužan je da svakog učesnika u postupku pouči o pravu na besplatnu pravnu pomoć. Obavezi organa javne vlasti odgovara pravo stranke da takvu informaciju, odnosno savet zahteva.

Pružanje primarne pravne pomoći pred organima javne vlasti van postupka

Svi pružaoci primarne pravne pomoći, a naročito organi javne vlasti, dužni su da obezbede tehničke uslove za delotvorno pružanje besplatne pravne pomoći, a naročito: kvalifikovana zaposlena lica, informativne pultove ili podesne prostorije za prijem stranaka, štampanje informatora i obrazaca, mape puta za ostvarivanje prava u postupku, internet informisanje, registar propisa, tehničku opremu za brzu komunikaciju i sl.

Svaki organ javne vlasti dužan je da organizuje pružanje primarne pravne pomoći, tako što će odrediti lice ovlašćeno za stalno ili povremeno pružanje besplatne pravne pomoći, kao i da organizuje nadzor nad radom tog lica.

Lice ovlašćeno za pružanje besplatne pravne pomoći je diplomirani pravnik sa radnim  iskustvom na pravnim poslovima.

Ko pruža sekundarnu pravnu pomoć?

Sekundarnu pravnu pomoć pružaju advokati u obliku davanja pravnog saveta, sastavljanja podnesaka i zastupanja pred sudom ili drugim organom pred kojim se vodi krivični, parnični, vanparnični  izvršni i prekršajni postupkak, u upravnom sporu, kao i u postupku po ustavnoj žalbi, postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Službe u jedinicima lokalne samouprave (opštine, grad) mogu da pružaju sekundarnu pravnu pomoć u obliku zastupanja u upravnim postupcima, osim u složenim pravnim stvarima (zahtevaju specijalističko pravno znanje), pod uslovom da je pruža diplomirani pravnik.

Udruženja i drugi oblici organizovanja mogu da pružaju sekundarnu pravnu pomoć u obliku pravnog saveta, sastavljanja podnesaka i zastupanja u upravnim postupcima, preko diplomiranog pravnika, pod uslovima iz ovog zakona.

 Šta su prava i obaveze pružalaca besplatne pravne pomoći ?

Prava i obaveze pružalaca pravne pomoći su :

  1. da savesno i kvalitetno obavlja poslove pružanja besplatne pravne pomoći. Nesavesno ili očigledno nekvalitetno pružanje besplatne pravne pomoći, razlog je za brisanje iz registra.
  2. obaveza čuvanja profesionalne tajne. Svi pružaoci u obavezi su da čuvaju kao profesionalnu tajnu ono što im je korisnik poverio.

Pružalac ne sme da odbije pružanje besplatne pravne pomoći van razloga predviđenih zakonom. Ako bi zbog pružanja besplatne pravne pomoći došao u sukob interesa, dužan je da o tome upozna nadležni organ i tražioca, u cilju oslobađanja od obaveze pružanja besplatne pravne pomoći.

Neosnovano odbijanje pružanja besplatne pravne pomoći smatraće se nesavesnim pružanjem pravne pomoći.

Kako se ostvaruje pravo na primarnu besplatnu pravnu pomoć?

Оstvarivanje primarne pravne pomoći je besplatno za sve, pod jednakim uslovima, bez obzira na lična svojstva i materijalno stanje korisnika, kao i na to ko je pruža.

Svako lice ima pravo na primarnu pravnu pomoć na osnovu usmenog zahteva, koja mu se pruža u trajanju od najviše 60 minuta, bez izdavanja posebnog rešenja.

Pravo na sekundarnu pravnu pomoć ostvaruje se na osnovu rešenja nadležnog tela o priznavanju prava na potpuno ili delimično plaćanje troškova sekundarne pravne pomoći, u skladu sa kriterijumima i u postupku utvrđenim ovim zakonom.

Kako se ostvaruje pravo na sekundarnu besplatnu pravnu pomoć?

Zahtev za priznavanje prava na sekundarnu besplatnu pravnu pomoć se ostvaruje na osnovu zahteva koji sadrži:

  1. lično ime, jedinstveni matični broj, adresu prebivališta ili privremenog boravka tražioca i članova njegovog domaćinstva;
  2. opis pravne stvari za koju se traži besplatna pravna pomoć;
  3. navode o traženom obliku i obimu besplatne pravne pomoći;
  4. podatke o materijalnom stanju tražioca i članova njegovog domaćinstva;
  5. podatke o ispunjenosti uslova iz člana 9. ovog zakona.

Zahtev obavezno sadrži izjavu tražioca o materijalnom stanju i saglasnost tražioca i članova njegovog domaćinstva. Ako zahtev ne sadrži podatke odnosno nije uredan, nadležni organ će naložiti tražiocu da u roku od 8 dana uredi zahtev a ako tražilac ne postupi niti nadležni organ prikupi potrebne podatke, doneće zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog.

Kada tražilac ne može sam da dostavi podatke nadležni organ će utvrditi potrebne podatke na drugi način.

Svi pravni subjekti koja raspolažu podacima od značaja za odlučivanje o zahtevu dužni su da nadležnom organu, na njeno traženje dostave te podatke bez odlaganja i bez obaveze plaćanja naknade. Podaci se mogu dostaviti i elektronskim putem, u skladu sa zakonom.

Kome se podnosi zahtev za besplatnu pravnu pomoć?

Zahtev za utvrđivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć podnosi se nadležnom organu na propisanom obrascu.

Ministarstvo određuje službe koje mogu pružati besplatnu pravnu pomoć strancima, uz pomoć prevodioca.

Zahtev službi podnosi tražilac neposredno, preko službe, preko advokata  ili preko drugog pružaoca upisanog u registar.

Pružaoci primarne pravne pomoći obavestiće korisnika o mogućnosti ostvarivanja prava na sekundarnu pravnu pomoć, pomoći tražiocu u popunjavanju zahteva, odnosno izboru advokata pružaoca preko koga će tražilac podneti zahtev nadlenom organu, pri čemu će se voditi računa o broju dodeljenih predmeta advokatu upisanom u registar.

Da li se zahtev odnosno odluka o besplatnoj pravnom pomoći dostavlja sudu ili organu pred kojim se vodi postupak?

Zahtev, odnosno odluka  nadležnog organa o zahtevu dostavlja se bez odlaganja  sudu, odnosno organu pred kojim se vodi postupak.

Koji su razlozi odbijanje zahteva za besplatnu pravnu pomoć a koji za odbacivanje zahteva za besplatnu pavnu pomoć ?

Nadležni organ  će  rešenjem odbiti zahtev kada utvrdi da :

  1. tražilac ne ispunjava uslove za priznavanje prava utvrđene ovim zakonom;
  2. bi podneti inicijalni akt tražioca bio odbačen kao neblagovremen;
  3. očigledno nema izgleda za uspeh u postupku.

Nadležni organ  će  rešenjem odbaciti zahtev kada utvrdi da je zahtev nedozvoljen, kada utvrdi da se zahtev odnosi na:

  1. postupak o privrednoj stvari;
  2. postupak pribavljanja građevinskih i drugih dozvola u upravnom postupku;
  3. registraciju privrednih subjekata, udruženja i fondacija;
  4. naknadu nematerijalne štete za povredu časti i ugleda;
  5. sastavljanje privatnih isprava i ugovora,
  6. postupak po tužbi za smanjenje iznosa izdržavanja deteta u slučaju kad lice koje je obavezno da plaća izdržavanje nije izvršilo tu obavezu.

Nadležni organ  će odbaciti zahtev čije bi usvajanje bilo protivno cilju zakona odnosno ako tražilac uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći uspehom ili krajnjim ishodom.

U kom roku se donosi odluka o pravnu na besplatnu pravnu pomoć?

Rok za odlučivanje o zahtevu iznosi 15 dana od dana prijema zahteva. Nadležni organ uzima zahteve u rad redom kako ih je primio, osim ako razlozi hitnosti zahtevaju da se postupi drugačije.

Kada nadležni organ utvrdi da tražilac besplatne pravne pomoći ispunjava uslove iz ovog zakona, izdaće rešenje o priznavanju prava na  besplatnu pravnu pomoć.

Rešenje o priznavanju prava na besplatnu pravnu pomoć obavezno sadrži oblik,  obim i pružaoca prava na besplatnu pravnu pomoć..

Rešenjem se može utvrditi da tražilac plati svoj deo naknade za pružanje pravne pomoći u obročnim davanjima (na rate) ili po naplati  potraživanja iz postupka u kojem mu je pružena besplatna pravna pomoć.

Rešenje sadrži uput za pružanje besplatne pravne pomoći koji mora da sadrži sledeće podatke :

  1. lično ime, jedinstveni matični broj i adresu lica kome je odobrena besplatna pravna pomoć;
  2. broj i datum  rešenja o priznavanju prava na besplatnu pravnu pomoć;
  3. oblik odobrene besplatne pravne pomoći;
  4. lično ime ili naziv konkretnog pružaoca besplatne pravne pomoći;
  5. kratak opis pravne stvari za koju je odobrena besplatna pravna pomoć;
  6. datum izdavanja uputa i potpis lica koje je izdalo uput;
  7. vrstu i datum obavljenih pravnih radnji sa prilozima;
  8. datum vraćanja uputa;
  9. obračun troškova nastalih pružanjem besplatne pravne pomoći sa potpisom pružaoca.

Pružalac je dužan da  vrati  popunjen uput nakon izvršenja poslednje radnje pružanja pravne pomoći.

Uput koji pružalac vraća nadležnom organu predaje se zajedno sa originalima računa za nastale troškove. Uput sa pratećom dokumentacijom se može upućivati pružaocu i elektronskim putem, putem jedinstvene softverske aplikacije za prenos podataka od značaja za odlučivanje o pravu na pravnu pomoć.

Ukoliko podnosilac zahteva bude odbijen ima pravo da podnese žalbu žalbenoj komisiji koju imenuje ministar pravde.

Žalbenoj komisiji  tražilac može se izjaviti žalbu, u roku od 8 dana od prijema rešenja.

Žalbena komisija donosi odluku o žalbi u roku od 15 dana.

Rešenje žalbene komisije  je konačno a protiv tog rešenja podnosilac zahteva može pokrenuti upravni spor.

Kako se naknađuju troškovi besplatne pravne pomoći?

Kada je korisnik potpuno ili delimično uspeo sa svojim zahtevom u postupku, dužan je da nakon naplate potraživanja naknadi iznos plaćenih troškova pružene pravne pomoći, srazmerno uspehu u sporu.

Kada korisnik ne uspe u sporu  za čije vođenje mu je odobrena besplatna pravna pomoć, nije dužan da nadoknadi plaćene troškove pravne pomoći. U tom slučaju troškovi postupka nadoknađuju se protivnoj strani iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta automomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave na osnovu odluke nadležnog organa.

U slučaju kada nadležni organ utvrdi da tražilac poseduje određena sredstva kojima može delimično podmiriti troškove usluge pravne pomoći, može odobriti pružanje pravne pomoći tražiocu, pod uslovom da sam snosi deo troškova, srazmerno  utvrđenom materijalnom stanju, a na osnovu kriterijuma i skale utvrđenih u aktu koji donosi ministar.

Kaznene odredbe

Novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara, kazniće se za prekršaj pružalac besplatne pravne pomoći kada:

  1. naplaćuje troškove pravne pomoći od korisnika;
  2. ne pomogne korisniku u popunjavanju obrazca zahteva za utvrđivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć, odnosno kada pogrešno proceni da korisniku nije neophodno njeno pružanje;
  3. ne prijavi službi podatke koji se upisuju u registar u roku od 15 dana od dana nastale promene;
  4. krši obavezu podnošenja izveštaja predviđenu ovim zakonom;
  5. pruža pravnu pomoć na način koji stvara nelojalnu konkurenciju

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara, kazniće se za prekršaj korisnik besplatne pravne pomoći koji je uz zahtev podneo lažnu izjavu o imovinskom stanju.