Jubilarna nagrada za stalnost u radu – mišljenja i sudske odluke

Jubilarna nagrada za stalnost u radu

„Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005) u članu 120. propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na: jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć, naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i druga primanja.

Prema tome, pravo zaposlenih na jubilarnu nagradu, uslovi za ostvarivanje, visina i način ostvarivanja ovog prava utvrđuju se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Ako opštim aktom, odnosno ugovorom o radu nije drukčije određeno, pravo zaposlenog na jubilarnu nagradu utvrđuje se na osnovu ispunjenosti uslova u pogledu godina staža osiguranja zaposlenog nezavisno od toga da li je zaposleni radio sa punim ili nepunim radnim vremenom.“

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 130-01-10/2006-02 od 27.06.2006. godine

 ************************************************************************************

„Odredbom člana 31. st. 1. i 2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS“, br. 86/2005) propisano je da je direktor dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu kao i da se jubilarna nagrada isplaćuje zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina radnog staža.

Za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računa se ukupan radni staž, a ne samo radni staž ostvaren u obrazovanju, pri čemu nije od značaja da li je isti ostvaren sa prekidima ili u kontinuitetu u jednoj ili više škola.“

Mišljenje Ministarstva prosvete i sporta, br. 112-01-00497/2006 od 17.03.2006. godine

 ************************************************************************************

„Članom 78. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005) propisano je da poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme navedenog odsustva sa rada zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Prema tome, zaposlenom za vreme neplaćenog odsustva miruju prava i obaveze iz radnog odnosa ( dakle, ne ostvaruje ih ), osim ako je za određena prava i obaveze opštim aktom drukčije određeno. Prema tome, pravo na jubilarnu nagradu za vreme provedeno na neplaćenom odsustvu zaposleni može da ostvari samo ako je to pravo predviđeno opštim aktom ili ugovorom o radu.“

(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00424/2005-02 od 12.5.2005. godine)

************************************************************************************

Iz obrazloženja:

„U postupku je utvrđeno da je članom 103. stav 2. tačka 2) Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog regulisana isplata jubilarne nagrade i njena visina za navršenih 10, 20 i 30 godina radnog staža kod tuženog. Tužilac je 19.7.2003. godine navršio 20 godina radnog staža kod tuženog, a prema obračunu zarade za juni mesec 2003. godine, ostvario je zaradu u iznosu od 54.591,16 dinara, što za tri meseca zarade iznosi 163.773,48 dinara. Navedeni iznos tuženi nije isplatio tužiocu.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev sa obrazloženjem da član 90. Zakona o radu (dalje: Zakon) propisuje da poslodavac može zaposlenom da isplati otpremninu pri odlasku u penziju, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu itd., a u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Tuženi je isplatu jubilarne nagrade zaposlenima regulisao svojim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom i opštim aktom o isplati drugih primanja. Tužiocu je iznos jubilarne nagrade utvrđen u visini tri bruto zarade ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu u kome je tužilac ostvario pravo na jubilarnu nagradu.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pobija nižestepene presude zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da Vrhovni sud Srbije pobijane odluke ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa obrazloženjem da zarada u smislu člana 81. Zakona predstavlja isplatu koju poslodavac vrši zaposlenom po osnovu radnog odnosa. To je zarada za obavljeni rad za vreme provedeno na radu, uvećana zarada i druga primanja sa karakterom zarade u koju ne spadaju troškovi, kao ni primanja iz člana 89. i člana 90. stav 1. Zakona, što je propisano odredbom člana 81. stav 3. Zakona. Republički javni tužilac je mišljenja da se pojam zarade iz člana 103. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog ne može protumačiti kao bruto zarada. Ovo stoga, što bi to značilo da se zaposlenima po osnovu obavljenog rada isplaćuje neto zarada, a jubilarna nagrada se obračunava i isplaćuje u visini bruto zarade, što bi predstavljalo apsurdnu pravnu situaciju, pa osnov za obračun jubilarne nagrade nije bruto, već neto zarada.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izloženo pravno shvatanje nižestepenih sudova u suprotnosti sa propisima materijalnog prava kojima je regulisana obaveza plaćanja poreza i doprinosa na primanja zaposlenih.

Kako se nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu upustili u utvrđivanje iznosa koji padaju na teret radnika, to je Vrhovni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.“

Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 35/2005 od 21.6.2006. godine

************************************************************************************

Radni staž kao uslov za dodelu jubilarne nagrade

Iz obrazloženja:

„Ustavni sud Republike Srbije nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti člana 2 Pravilnika o jubilarnim nagradama povodom jubilarnih godina rada u preduzeću.

Ustavni sud je utvrdio da su osporenim pravilnikom utvrđeni uslovi i način dodele jubilarnih nagrada. U osporenom članu 2 predviđen je uslov za dodelu jubilarne nagrade da je radnik u stalnom radnom odnosu 31.12. tekuće godine i da ima neprekidan radni staž za poslednjih uzastopnih 10, 20 i 30 godina.

Zakonom o radu utvrđeno je pravo zaposlenih na odgovarajuću zaradu i druga primanja. Pod drugim primanjima u članu 90 zakona predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da isplati, pored ostalog, jubilarnu nagradu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

Imajući u vidu da dodeljivanje jubilarne nagrade nije predviđeno zakonom kao obaveza poslodavca, već kao mogućnost čije ostvarivanje zavisi od raspoloživih sredstava i drugih okolnosti, to, po oceni Suda, nije nesaglasno sa zakonom ako se opštim aktom kao uslov za dodelu ove nagrade predvidi neprekidni radni staž kod poslodavca u određenom trajanju.Utvrđivanje uslova i rokova za dodelu jubilarne nagrade, kao i njene visine spada u domen celishodnosti i opredeljenja donosioca opšteg akta, i o tome, prema članu 125 Ustava Republike Srbije, Ustavni sud nije nadležan da odlučuje.“

Rešenje Ustavnog suda Republike Srbije, IU br. 102/2001 od 21.11.2002. godine