Direktor – zarada, troškovi, volonterski rad (više mišljenja)

„Odredbama čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US i 7/2012 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon) propisano je da fizička lica plaćaju porez na dohodak građana na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Prihodi koji, saglasno Zakonu, podležu oporezivanju porezom na dohodak građana, oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način (član 3. stav 2. Zakona).

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada pravno lice daje bez naknade poklone poslovnim partnerima (npr. slike, parfemi, tašne, monografije i sl.), ukoliko primanje fizičkog lica ne predstavlja ekvivalent za neki njegov prošli, sadašnji ili budući rad, odnosno protivuslugu ili protivčinidbu za neku njegovu aktivnost u korist davaoca tog primanja (kod koga nije u radnom odnosu), i koje primanje po svojoj prirodi ne predstavlja dohodak fizičkog lica, to znači da nema ni prihoda fizičkog lica koji bi bio predmet oporezivanja porezom na dohodak građana.

Međutim, u slučaju kada fizičko lice ostvaruje određeno primanje (bilo u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način), a koje predstavlja ekvivalent za neki njegov rad (prošli, sadašnji ili budući), odnosno protivuslugu ili protivčinidbu za neku njegovu aktivnost u korist davaoca tog primanja (kod koga nije u radnom odnosu), i koje primanje po svojoj prirodi predstavlja dohodak fizičkog lica, takvo primanje (kao prihod fizičkog lica) podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na drugi prihod, saglasno odredbama čl. 85. i 86. Zakona.

Porez na druge prihode obračunava se i plaća po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod, kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Porez na ostale prihode, saglasno odredbama čl. 99. i 101. Zakona, utvrđuje se i plaća po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, tako što za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćen prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda.

Napominjemo da drugi prihodi koji su predmet oporezivanja porezom na dohodak građana prilikom njihovog ostvarivanja (umanjeni za plaćeni porez i doprinose ako se plaćaju), ako zajedno sa prihodima po drugim osnovima koji ulaze u osnovicu godišnjeg poreza prelaze propisani neoporezivi iznos, podležu plaćanju i godišnjeg poreza na dohodak građana (na iznos iznad neoporezivog iznosa), kao dodatnog poreza, u skladu sa odredbama čl. 87. do 89. Zakona.

Poreska uprava, saglasno načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizičko lice.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-06-00018/2012-04 od 20.02.2012. godine

——————————————————————————————————————————————–

„Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002 i 135/2004 – dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica na prihode iz svih izvora osim onih koju su posebno izuzeti tim zakonom.

Odredbom člana 85. stav 1. tačka 13) Zakona propisano je da naknada troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, ima poreski tretman drugih prihoda koji čine dohodak fizičkog lica.

Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, na osnovicu koju čini oporezivi prihod, koji se dobija tako što se bruto prihod umanji za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbama člana 85. st. 1. do 3. i člana 86. Zakona.

Prema tome, primanje fizičkog lica koje obavlja poslove direktora saglasno odredbama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005), u konkretnom slučaju bez zasnivanja radnog odnosa kao i bez ostvarivanja naknade za svoj rad, po osnovu naknade troškova službenog putovanja u inostranstvo koji su uzrokovani obavljanjem poslova direktora, ima poreski tretman drugih prihoda po osnovu naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, po članu 85. stav 1. tačka 13) Zakona.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-318/2006-04 od 28.04.2006. godine

——————————————————————————————————————————————–

„Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005) u članu 48. reguliše položaj i status direktora. Lice koje je izabrano za direktora može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa.

Lice koje je izabrano za direktora bez zasnivanja radnog odnosa zaključuje ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza. Ugovor se zaključuje u pisanoj formi, a ugovorne strane su lice koje je izabrano za direktora s jedne strane i poslodavac, sa druge strane. U ime poslodavca ugovor potpisuje upravni odbor (predsednik ili član na osnovu ovlašćenja dobijenog od upravnog odbora) a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, organ određen aktom poslodavca.

Ugovorom o regulisanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti direktora, dakle, kad direktor nije zasnovao radni odnos, utvrđuje se naknada za rad, koja ima karakter zarade (član 48. stav 5. Zakona o radu), na koju se plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porez iz zarade. Ovim ugovorom utvrđuju se i druga prava i obaveze koje se ugovore.

Član 137. tačka 2) Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004) ne predstavlja drukčiji način uređivanja položaja i statusa direktora, već reguliše delokrug skupštine privrednog društva kao organa koji je nadležan u privrednom društvu da odlučuje o visini naknade za rad direktora, pa će tako utvrđena visina naknade za rad biti jedna od odredaba ugovora o regulisanju prava i obaveza direktora, u skladu sa zakonom.

Zakonom regulisan način rada privrednog društva nije pravni osnov za regulisanje položaja direktora i utvrđivanje naknade za rad kao dela dobiti prema ostvarenom rezultatu poslovanja. Na fizičko lice kao jednog od osnivača privrednog društva primenjuje se Zakon o privrednim društvima i Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89 i „Sl. list SRJ“, br. 31/93), pa takvo lice ostvaruje dobit kao ortak, član društva ili akcionar, što se nikako ne može podvesti pod naknadu za rad za obavljanje poslova direktora. Primanje kao učešće u dobiti nema karakter zarade, i nije zarada u smislu Zakona o radu, dok naknada za rad za obavljanje poslova direktora ima karakter zarade.

Zakon o privrednim društvima ne reguliše radno-pravni status direktora, već, između ostalog, uređuje upravljanje društvima, a u slučajevima u kojima je zakon predvideo da se bira direktor, ne zadire u položaj direktora u odnosu na poslove koje obavlja, tj. u prava i obaveze po osnovu obavljanja poslova direktora. Organ koji je doneo odluku o izboru direktora, uz saglasnost lica koje je izabrano na tu funkciju, odlučuje o statusu direktora. Pravni osnov za regulisanje statusa direktora je u članu 48. Zakona o radu, koji utvrđuje da direktor može da zasnuje radni odnos na određeno ili neodređeno vreme ili da sa nadležnim organom zaključi ugovor o pravima i obavezama.

Član 17. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005 i 101/2005 – dr. zakon) ne može biti pravni osnov za regulisanje statusa direktora ugovorom o volonterskom radu, jer ovaj član pomenutog zakona, utvrđuje prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću za lica koja rad obavljaju po ugovoru o volonterskom radu, u skladu sa propisima koji regulišu volonterski rad (npr. propisi iz oblasti zdravstva). Zakon o radu ne predviđa volonterski rad direktora.“

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-1084/2005-02 od 07.12.2005. godine

——————————————————————————————————————————————–

„Odredbom člana 48. stav 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005), propisano je da lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. tog člana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

U pogledu pravne prirode naknade koju za svoj rad ostvaruje lice koje obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, prema mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, u čijoj nadležnosti je davanje mišljenja o primeni odredaba Zakona o radu, broj: 011-00-842/2007/02 od 14.9.2007. godine, sa licem koje obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom koji „nije ugovor o radu, s obzirom da se ne zasniva radni odnos, već ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze između lica koje je postavljeno za direktora i poslodavca.“. Dalje se navodi da „s obzirom da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu (član 104. Zakona o radu), a da lice koje obavlja poslove direktora nije zasnovalo radni odnos, to za svoj rad ima pravo na naknadu koja ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom o radu (član 48. stav 5.) i na koju se plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje“.

Imajući u vidu navedeno mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, naknada koju za svoj rad ostvari lice postavljeno za direktora pravnog lica (privrednog društva) sa kojim nije zasnovao radni odnos, tj. koji nije zaposlen, i za svoj rad ostvaruje naknadu koja ima karakter zarade, sa stanovišta oporezivanja prihoda fizičkih lica ima poreski tretman zarade saglasno čl. 13. do 16. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 – ispr. – dalje: Zakon).

Prema odredbama člana 18. Zakona, koji se odnosi na poresko oslobođenje po osnovu obaveze plaćanja poreza na zaradu za određene vrste primanja koja ostvaruju zaposleni, ne plaća se porez na zarade na primanja koja zaposleni ostvari po osnovu primanja koja su taksativno nabrojana u tom članu.

Imajući u vidu da se poresko oslobođenje iz člana 18. Zakona odnosi na oslobođenje od poreza na zaradu za primanja zaposlenog po navedenim osnovima, primanje koje ostvari fizičko lice – koje obavlja poslove direktora saglasno odredbama Zakona o radu, bez zasnivanja radnog odnosa, i ostvaruje naknadu koja ima karakter zarade (prema navedenom mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike) – na naknadu po osnovu navedenih troškova, a koja je uzrokovana obavljanjem poslova direktora, primenjuju se odredbe člana 18. Zakona. To znači da kad fizičko lice koje je direktor koji nije u radnom odnosu u privrednom društvu a za svoj rad ostvaruje naknadu koja ima karakter zarade u skladu sa Zakonom o radu i koja je predmet oporezivanja kao zarada, za primanja po osnovima iz člana 18. Zakona ima pravo na poresko oslobođenje kao i svaki zaposleni, s obzirom da i primanje koje ostvaruje za svoj rad ima karakter zarade.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-169/2008-04 od 30.12.2008. godine

——————————————————————————————————————————————–

„Odredbom člana 48. stav 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005), propisano je da lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Prema mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, broj 011-00-842/2007/02, od 14.9.2007. godine, „s obzirom da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu (član 104. Zakona o radu), a da lice koje obavlja poslove direktora nije zasnovalo radni odnos, to za svoj rad ima pravo na naknadu koja ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom o radu (član 48. stav 5.) i na koju se plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje“.

Imajući u vidu pomenuto mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, naknada koju za svoj rad ostvari lice postavljeno za direktora privrednog društva, sa kojim nije zasnovan radni odnos, ima poreski tretman zarade, saglasno čl. 13. do 16. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 – ispr. – dalje: Zakon).

Obveznik poreza na dohodak građana je fizičko lice – rezident Republike Srbije za prihod ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi, kao i nerezident Republike Srbije (strano fizičko lice) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike, saglasno odredbama čl. 7. i 8. Zakona. Prihod je nesporno ostvaren na teritoriji Republike Srbije ako je, u konkretnom slučaju, isplatilac prihoda pravno lice – rezident Republike Srbije u smislu člana 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004).

S obzirom da se porez na zaradu obračunava i plaća po odbitku, saglasno članu 99. Zakona, to znači da isplatilac kao poreski platac, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda (član 101. Zakona).

Isplatilac prihoda, tj. poslodavac dužan je da, nadležnom poreskom organu, podnese poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na zarade na Obrascu PP OPJ, saglasno odredbama Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza po odbitku i o sadržini zbirne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku („Sl. glasnik RS“, br. 137/2004 i 82/2006).

Prijava o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na zarade podnosi se na Obrascu PP OD, u skladu sa Pravilnikom o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku („Sl. glasnik RS“, br. 96/2004, 105/2004, 65/2005 i 82/2006).

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-00068/2007-04 od 26.09.2007. godine

———————————————————————————————————————————————

„U konkretnom slučaju, preduzeće ima poslovnu karticu koju isključivo koristi fizičko lice koje je zaposleno u tom preduzeću čiji je osnivač i ujedno direktor. Na kartici pored naziva firme, navedeno je i lično ime tog fizičkog lica kao jedinog korisnika i on karticom plaća račune po osnovu troškova prevoza, odnosno goriva kad je na službenom putu.

Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 – dalje: Zakon), pod zaradom u smislu tog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona, primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem, u smislu Zakona smatraju se zaradom.

Odredbom člana 18. stav 1. tačka 4) Zakona propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila – za službeno putovanje ili druge službene svrhe do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najviše do 4.542 dinara mesečno.

Saglasno navedenom, u slučaju kad zaposleni, koji je ujedno direktor i osnivač pravnog lica, koristi sopstveni automobil za službeno putovanje ili druge službene potrebe, primanje koje po tom osnovu ostvaruje od strane poslodavca, do visine propisanog neoporezivog iznosa, oslobođeno je plaćanja poreza na zaradu, a deo iznad tog neoporezivog iznosa ima poreski tretman zarade i podleže oporezivanju porezom na zaradu, saglasno odredbama čl. 13. do 18. Zakona.

Ukoliko zaposleni, koji je ujedno direktor i osnivač pravnog lica, koristi službeni automobil (koji je vlasništvo pravnog lica – poslodavca) za službeno putovanje ili druge službene potrebe, naknada troškova u vezi sa korišćenjem tog automobila predstavlja trošak poslovanja poslodavca. Ako bi se u predmetnom slučaju službeni automobil koristio u privatne svrhe, to bi predstavljalo primanje zaposlenog po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu člana 14. stav 1. Zakona i podlegalo bi oporezivanju porezom na zaradu (član 14a stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakona).

Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi saradomiz člana 118. tač. 1) do 4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) tog zakona. Prema odredbi člana 118. tačka 2) tog zakona zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za vreme provedeno na službenom putu u zemlji pa to primanje ne predstavlja zaradu.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-1645/2010-04 od 09.07.2010. godine

———————————————————————————————————————————————-

„Prema čl. 48. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 – dalje: Zakon), lice izabrano za direktora, može da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa. Organ koji je doneo odluku o izboru direktora, uz saglasnost lica koje je izabrano na tu funkciju, odlučuje o statusu direktora, tj. da li će biti u radnom odnosu ili će poslove obavljati van radnog odnosa. Shodno navedenim odredbama Zakona, dve su mogućnosti:

1. Zasnivanje radnog odnosa

Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme. Ukoliko direktor zasnuje radni odnos zaključuje se ugovor o radu, u smislu člana 30. stav 1. Zakona. Ugovor o radu sadrži sve elemente iz člana 33. Zakona. Obavezan element ugovora su prava i dužnosti direktora, kao organa koji vodi poslove u pravnom licu.

Zasnivanjem radnog odnosa direktor ostvaruje pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa kao i ostali zaposleni. Zarada direktora uređuje se ugovorom koji zaključuje sa organom koji ga postavlja.

Na ugovorenu zaradu, odnosno na sva primanja koja u skladu sa propisima o radu čine zaradu, plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) i porez, u skladu sa zakonom.

2. Obavljanje poslova direktora bez zasnivanja radnog odnosa

Sa licem koje obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, zaključuje se ugovor. To nije ugovor o radu, jer se ne zasniva radni odnos, već ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze između lica koje je postavljeno za direktora i poslodavca.

Prema članu 104. stav 1. Zakona, „zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu“. S obzirom da lice koje obavlja poslove direktora nije zaposleno (u radnom odnosu), to za svoj rad ima pravo na naknadu (član 48. stav 5.). Ova naknada ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom. Na isplaćenu naknadu za rad koja ima karakter zarade, plaćaju se svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porez na zarade. Druga prava i obaveze utvrđuju se ugovorom o radu. U ovom slučaju, licu koje obavlja poslove direktora, treba obezbediti i druga prava iz radnog odnosa (godišnji odmor, plaćeno odsustvo i dr.).

Prema članu 202. Zakona, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

Prema tome, ako je aktom poslodavca predviđeno da se poslovi direktora mogu obavljati sa jednom trećinom punog radnog vremena, nema zakonskih smetnji da lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, bude postavljeno kod drugog poslodavca da obavlja poslove direktora sa jednom trećinom punog radnog vremena. U ovom slučaju shodno odredbi člana 202. stav 2. Zakona, lice koje radi do jedne trećine punog radnog vremena ima pravo na naknadu za rad. Ova naknada nema karakter zarade, u skladu sa propisima o radu. Na naknadu koja se ostvaruje za rad do jedne trećine punog radnog vremena, u skladu sa članom 7. stav 1. tačka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, broj 84/2004), plaća se samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ne plaća se na ugovorenu naknadu. Osnovica za plaćanje doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana (član 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).

Prema tome, lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a poslove direktora kod drugog poslodavca obavlja do jedne trećine punog radnog vremena, doprinos za obavezno socijalno osiguranje plaća na ugovorenu naknadu u skladu sa navedenim odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.“

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-501/2005-02 od 01.06.2005. godine

———————————————————————————————————————————————-

„1. Strani državljanin može zasnovati radni odnos u Republici Srbiji ako ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktom za obavljanje poslova radnog mesta za koje zasniva radni odnos i posebne uslove utvrđene zakonom, saglasno članu 1. Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima („Sl. list SFRJ“, br. 11/78 i 64/89, „Sl. list SRJ“, br. 42/92, 24/94 i 28/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/2005 – dr. zakon). Prema članu 2. tog zakona da bi strani državljanin zasnovao radni odnos potrebno je da ima odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno za privremeni boravak i da dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa.

Prema odredbi člana 48. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005) lice koje je izabrano za direktora može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa. Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora koji nije zasnovao radni odnos ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. Ta naknada prema Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-842/2007-02 od 14.9.2007. godine „ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom o radu (član 48. stav 5. Zakona) i na koju se plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje“.

Saglasno tome, u slučaju kad fizičko lice zasnuje radni odnos u domaćem pravnom licu čiji je direktor, kao i u slučaju kad fizičko lice obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, na zaradu, odnosno naknadu koju ostvari od tog pravnog lica (poslodavca) obračunava se i plaća porez na zaradu u smislu odredaba čl. 13. do 16. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 – ispr. – dalje: Zakon), kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na zaradu saglasno članu 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005 i 62/2006).

2. S obzirom da je u konkretnom slučaju reč o fizičkom licu – strancu koji obavlja poslove direktora u domaćem pravnom licu, po pitanju obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odnosno mogućnosti ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, kao prethodno postavlja se pitanje da li je sa državom čiji je državljanin to fizičko lice zaključen sporazum o socijalnom osiguranju. Za tumačenje odredaba tih međunarodnih sporazuma, u svakom konkretnom slučaju, nadležno je Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo zdravlja.

3. Takođe, imajući u vidu konkretan slučaj, po pitanju uslova koje strani državljanin treba da ispuni (npr. obaveznost boravka na teritoriji Republike, odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno privremeni boravak i dr.) da bi zasnovao radni odnos u Republici Srbiji, kao i da bi mogao da obavlja poslove direktora u privrednom društvu u Republici Srbiji bilo da je zasnovao radni odnos ili bez zasnivanja radnog odnosa, za davanje odgovora nadležno je Ministarstvo rada i socijalne politike.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-00220/2007-04 od 03.04.2008. godine

Direktor – zarada, troškovi, volonterski rad (više mišljenja)