Plaćanje poreza na poklon kada jedan naslednik stiče imovinu veće vrednosti od vrednosti njegovog naslednog dela

Servis računara online zakazivanje

Plaćanje poreza na poklon kada jedan naslednik stiče imovinu veće vrednosti od vrednosti njegovog naslednog dela

 

 „Prema članu 36. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2010), porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu ugovora ili drugog akta zaključenog do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno po osnovu odluke suda koja je postala pravnosnažna do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno po osnovu rešenja nadležnog upravnog organa koje je postalo konačno do dana stupanja na snagu ovog zakona, za koji poreska obaveza nije prijavljena u propisanim rokovima pa je nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011 – dalje: Zakon).

Prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona, porez na nasleđe i poklon plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) Zakona, koja naslednici, odnosno poklonoprimci nasleđuju, odnosno prime na poklon.

Shodno odredbi člana 17. st. 1, 3. i 5. Zakona, poreska obaveza u odnosu na nasleđe nastaje danom pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

Ako je na nepokretnosti koja je predmet nasleđivanja ili poklona konstituisano pravo plodouživanja, poreska obaveza nastaje danom prestanka tog prava, osim kada je naslednik odnosno poklonoprimac lice koje je po odredbama ovog zakona oslobođeno obaveze plaćanja poreza na nasleđe i poklon.

Ako ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju ili odluka suda nisu prijavljeni u smislu čl. 35. i 37. Zakona, ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari, prava ili novca ili priznavanje prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14. Zakona.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da podnese poresku prijavu, sa tačnim podacima, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze, u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 17. st. 1. do 4. Zakona (član 35. stav 1. Zakona).

Shodno članu 19. stav 1. Zakona, obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, porez na nasleđe i poklon plaćaju na poresku osnovicu do 300.000 dinara po stopi od 2%, a na poresku osnovicu preko 300.000 dinara plaćaju 6.000 dinara uvećano za 2,5% na iznos preko 300.000 dinara.

Prema odredbi člana 21. stav 1. tač. 1), 2) i 3) Zakona, porez na nasleđe i poklon ne plaća:

– naslednik prvog naslednog reda, bračni drug i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i bračni drug poklonodavca;

– naslednik, odnosno poklonoprimac zemljoradnik drugog naslednog reda koji nasleđuje, odnosno prima na poklon imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje jednu godinu pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;

– naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda – na jedan nasleđeni, odnosno na poklon primljeni stan, ako je sa ostaviocem odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona.

Domaćinstvom, u smislu Zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda članova te zajednice (član 13. stav 3. Zakona).

Odredbom člana 9. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) propisano je da prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo (član 12. stav 1. Zakona o nasleđivanju).

Prema odredbi člana 213. Zakona o nasleđivanju, naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime. Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik.

Prema odredbi člana 122. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95 – dr. zakon i 18/2005 – dr. zakon), ako u postupku za raspravljanje zaostavštine svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, sud će ovaj sporazum uneti u rešenje o nasleđivanju.

1. Prema tome, na imovinu koju u pripadajućem zakonskom delu, naslede lica koja se u odnosu na ostavioca nalaze u prvom naslednom redu, porez na nasleđe i poklon se ne plaća.

U navedenom slučaju, kada su iza ostavioca ostale njegove supruga i tri kćeri kao naslednici prvog naslednog reda, pa se supruga odrekla nasleđa, na nasleđe po 1/3 zaostavštine koje iza pokojnog oca ostvare svaka od njegove tri kćeri, porez na nasleđe se ne plaća.

2. Potpuna fizička deoba nasledničke zajednice izvršena između naslednika u srazmeri sa idealnim naslednim delovima svakog od naslednika (odnosno kada veličina vrednosti koja pripada svakom od naslednika posle deobe odgovara vrednosti njegovog naslednog dela pre deobe), sa poreskog stanovišta ne predstavlja promet i na njega se porez na nasleđe i poklon ne plaća, nezavisno od toga da li je izvršena u ostavinskom postupku ili po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

Kada naslednici koji se nalaze u prvom naslednom redu u odnosu na ostavioca, izvrše potpunu fizičku deobu nasleđene imovine u nesrazmeri sa pripadajućim idealnim naslednim delovima, pri čemu naslednik koji stiče imovinu veće vrednosti od vrednosti njegovog naslednog dela pre deobe, ne isplaćuje naknadu nasledniku koji stiče imovinu manje vrednosti, takva deoba sa poreskog stanovišta predstavlja poklon na razlici između prava stečenog deobom i pripadajućeg idealnog naslednog dela, na koji se porez na poklon plaća, osim u slučaju postojanja zakonskog osnova za oslobođenje od tog poreza.

Prema tome, ako su se u predmetnom slučaju, tri sestre kao naslednice prvog naslednog reda prihvatile nasleđa pa im pripada po 1/3 zaostavštine i sporazumom koji je unet u rešenje o nasleđivanju izvršile deobu nasledničke zajednice tako što je neka od naslednica stekla veću vrednost imovine koja je predmet zaostavštine u odnosu na vrednost 1/3 idealnog naslednog dela koji joj pripada, a na ime sticanja dela veće vrednosti od pripadajućeg ne isplaćuje naknadu naslednicama koje stiču manju vrednost od vrednosti njihovog pripadajućeg idealnog dela, sa poreskog stanovišta razlika između prava koje je stečeno deobom i pripadajućeg naslednog dela ima karakter poklona koji su učinile druge naslednice – sestre, na koji se porez na poklon plaća (osim ako su ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje iz člana 21. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona).

Ako nisu ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje iz člana 21. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona, a imajući u vidu da poreska obaveza nije prijavljena u roku od deset dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju (odnosno do 3.12.1999. godine), pa je poreska obaveza po tom osnovu nastala danom saznanja poreskog organa nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2010), porez na tu razliku se plaća po stopi od 2% na poresku osnovicu do 300.000 dinara, a na poresku osnovicu preko 300.000 dinara – plaća se 6.000 dinara uvećano za 2,5% na iznos preko 300.000 dinara.

3. Kada naslednici prvog naslednog reda na nepokretnosti iz sastava zaostavštine čijeg nasleđa su se prihvatili, u ostavinskom postupku konstituišu pravo doživotnog uživanja u korist jednog od naslednika (u predmetnom slučaju, u korist ostaviočeve supruge a majke ostalih naslednika, koja se odrekla nasleđa), na konstituisanje tog prava se porez na nasleđe i poklon ne plaća.

Naime, konstituisanjem prava doživotnog uživanja kao lične službenosti u korist drugog lica, vlasnik nepokretnosti ne vrši prenos prava bez naknade (tako da vlasnik prestaje da bude imalac prava koje je preneo), već na svom pravu svojine konstituiše pravo drugog subjekta (koje do tada na određenoj nepokretnosti nije postojalo), kojim za života korisnika službenosti svoje pravo ograničava, pri čemu se – nakon smrti lica u čiju korist je konstituisano, pravo svojine vlasnika nepokretnosti uspostavlja u punom obimu (odnosno obimu u kojem je postojalo pre ograničenja).

U svakom pojedinačnom slučaju, nadležni poreski organ ceni činjenično stanje, između ostalog, od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze na nasleđe i poklon, odnosno na ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-06-00146/2011-04 od 04.06.2012. godine

 

Servis računara online zakazivanje