Pravo stanovanja deteta je u interesu roditelja koji vrši roditeljsko pravo

Pravo stanovanja deteta je u interesu roditelja koji vrši roditeljsko pravo

 

Iz obrazloženja:

„Prema činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka je razveden 14.10.2009. godine, a maloletna deca poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Otac je obavezan da plaća izdržavanje maloletne dece i uređen je i način kontaktiranja između oca i maloletne dece. Tužilja radi u Zdravstvenom centru u K. i drugih prihoda nema. Privatno stanuje sa detetom u garsonjeri od 30 m2 koju mesečno plaća 100 evra i sve ostale dažbine. Tuženi je vlasnik stana u K. površine 33,41 m2, po osnovu ugovora o kupoprodaji koji je zaključen i overen pred Opštinskim sudom u K. od 22.10.2008. godine za vreme trajanja braka između njega i tužilje. Tuženi za svoje stanovanje ne koristi ovaj stan (izdaje ga za 200 evra mesečno), već za to koristi porodičnu kuću.

Pravo stanovanja je pravo iz korpusa dečijeg prava i u interesu roditelja koji vrši roditeljsko pravo. Za ostvarenje ovog prava zakon predviđa određene uslove: da je drugi roditelj vlasnik stana na kome dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo stiču pravo stanovanja; da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu; da pravo stanovanja traje određeno vreme – do punoletstva deteta i da prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja ne predstavlja očiglednu nepravdu za drugog roditelja. U ovom slučaju, ispunjeni su svi uslovi propisani člana 194. Porodičnog zakona.

Suprotno revizijskim navodima, ovakvom odlukom nije ugroženo pravo stanovanja tuženog, niti usvajanje ovakvog zahteva predstavlja očiglednu nepravdu za njega, jer kako je to utvrđeno u postupku pred nižestepenim sudovima, tuženi ne koristi ovaj stan, već za stanovanje koristi porodičnu kuću.

Interesu maloletne dece moraju biti podređeni svi ostali interesi. Tako i revizijski navod da tuženi ovaj stan izdaje ne može biti od uticaja na odluku da se na njemu ustanovi habitatio u korist maloletne dece, jer interes tuženog za sticanje imovinske koristi mora biti podređen najboljem interesu maloletne dece za ostvarenje prava na stanovanje.“

Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3036/2010(2) od 14.07.2010. godine