Razlika između preraspodele radnog vremena i prekovremenog rada
Razlika između preraspodele radnog vremena i prekovremenog rada
„Članom 53. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon) propisano je da je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.
Prema tome, prekovremeni rad može da se uvede samo u izuzetnim slučajevima, za posao koji nije u mogao unapred da bude predviđen.
Članom 57. do 61. Zakona utvrđeno je da poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena, tako da zaposleni u jednom periodu rade duže od punog radnog vremena, a u drugom kraće, s tim da ukupno radno vreme u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine ne bude u proseku duže od 40 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena uvodi se kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Kod preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno (član 57. stav 3. Zakona). Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenimradom(član 58. navedenog zakona).
Ukoliko se u konkretnom slučaju radi o prekovremenom radu, a ne o preraspodeli radnog vremena, zaposleni ne može da radi duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno.“
Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-560/2010-02 od 12.07.2010. godine
