Porez na prenos svojine nepokretnosti po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju između roditelja i dece
Porez na prenos svojine nepokretnosti po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju između roditelja i dece
„Odredbom člana 23. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002 i 135/2004 – dalje: Zakon), a u vezi sa odredbom člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.
Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a Zakona).
Prema odredbi člana 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS), ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
S tim u vezi, na prenos prava svojine na nepokretnosti po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju kao teretnog pravnog posla, koji su zaključili roditelji – primaoci izdržavanja (koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost) sa sinom – davaocem izdržavanja, plaća se porez na prenos apsolutnih prava, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
Prema odredbi člana 31. stav 1. tačka 6) Zakona, porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja – bračnog druga, odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu, na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora.
Prema odredbi člana 9. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.
Prema tome, ako su roditelji – primaoci izdržavanja, u momentu zaključenja ugovora, u prvom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja imali sina i kćer, pri čemu su ugovor o doživotnom izdržavanju zaključili sa sinom kao davaocem izdržavanja, u konkretnom slučaju po navedenom ugovoru sin – davalac izdržavanja porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na 1/2 nepokretnosti, obzirom da bi taj deo po Zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora, dok se na 1/2 tih nepokretnosti porez na prenos apsolutnih prava plaća (jer taj deo ne bi nasledio po zakonskom redu nasleđivanja da je do nasleđa došlo u momentu zaključenja ugovora).
Činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze, na osnovu pruženih dokaza, u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni poreski organ.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00017/2007-04 od 16.02.2007. godine