Plaćanje poreza na prenos prava svojine na nepokretnosti između bračnih drugova po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju

Plaćanje poreza na prenos prava svojine na nepokretnosti između bračnih drugova po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju

„Odredbom člana 23. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002 i 135/2004 – dalje: Zakon), a u vezi sa odredbom člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona, propisano je da se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a Zakona).

Prema odredbi člana 11. Zakona o nasleđivanju (Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS), kada ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

Saglasno članu 12. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Prema odredbi člana 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju, ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Prema odredbi člana 31. stav 1. tačka 6) Zakona, porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja – bračnog druga, odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu, na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora.

Dakle, ako u konkretnom slučaju bračni drug – primalac izdržavanja nije imao potomstvo, na prenos prava svojine na nepokretnostima (stanu i idealnom delu od 1/2 vikend kuće) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju drugom bračnom drugu – davaocu izdržavanja, porez na prenos apsolutnih prava se plaća, osim na deo nepokretnosti (u konkretnom slučaju 1/2 stana i 1/4 vikend kuće) koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio od bračnog druga – primaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora (da taj ugovor nije zaključen).

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se po stopi od 5% na poresku osnovicu koju čini tržišna vrednost apsolutnog prava (prenetog po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju – u delu za koji saglasno Zakonu ne postoji pravo na poresko oslobođenje), koju utvrđuje nadležni poreski organ (član 27. stav 6. i član 30. tačka 2. Zakona). Obveznik poreza je davalac izdržavanja (član 25. stav 4. Zakona).

Činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze, odnosno na postojanje osnova za poresko oslobođenje u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni poreski organ.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-01-00372/2006-04 od 04.01.2007. godine