Plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava po osnovu prenosa svojine na stanu a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju

Plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava po osnovu prenosa svojine na stanu a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju

 

„Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011 – dalje: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja (član 25. stav 4. Zakona).

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se kad se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja – supružnika, odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu, na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora (član 31. stav 1. tačka 6) Zakona).

Prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS), prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.

Odredbom člana 11. Zakona o nasleđivanju propisano je da kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju njegovi roditelji (član 12. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju).

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci. Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu (član 13. Zakona o nasleđivanju).

Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je određeno u prethodnom članu (član 14. Zakona o nasleđivanju).

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu (član 15. Zakona o nasleđivanju).

Prema odredbi člana 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju, ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Dakle, ugovor o doživotnom izdržavanju je teretni pravni posao odnosno svaka ugovorna strana dobija naknadu za ono što drugoj strani daje: primalac izdržavanja – izdržavanje, a davalac izdržavanja – svojinu na ugovorom određenim stvarima ili drugim pravima.

Prema tome, na prenos prava svojine na nepokretnosti po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju porez na prenos apsolutnih prava se plaća, osim kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja – supružnika, odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu – na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora.

Kada je ugovor o doživotnom izdržavanju, kojim se na davaoca izdržavanja prenosi pravo svojine na stanu u Republici Srbiji na ime naknade za doživotno izdržavanje, zaključen između supružnika, pri čemu supružnik – primalac izdržavanja nije imao potomstva, supružnik – davalac izdržavanja bi u momentu zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju po zakonu nasledio 1/2 zaostavštine, dok bi drugu polovinu nasledili roditelji primaoca izdržavanja, odnosno njihovi potomci (braća i sestre supružnika – primaoca izdržavanja, odnosno njihovi potomci). To znači da bi u tom slučaju supružnik – davalac izdržavanja bio oslobođen poreza na prenos apsolutnih prava na 1/2 stana stečenog po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, dok bi se na drugu polovinu stana porez na prenos apsolutnih prava plaćao.

U slučaju da u momentu zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju supružnik – primalac izdržavanja nije imao potomstvo, ali ni žive roditelje ni njihove potomke koji mogu i hoće da naslede, supružnik – davalac izdržavanja bi po zakonu nasledio ceo stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. U tom slučaju bi supružnik – davalac izdržavanja bio u celosti oslobođen poreza na prenos apsolutnih prava na prenos prava svojine na stanu po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.

Nadležni poreski organ, u svakom konkretnom slučaju, ceni činjenice od uticaja na postojanje i visinu poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno na postojanje osnova za poresko oslobođenje.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-03-00074/2012-04 od 19.03.2012. godine