Naplata TV pretplate zastareva za jednu godinu shodno članu 378. Zakona o obligacionim odnosima

Naplata TV pretplate zastareva za jednu godinu shodno članu 378 Zakona o obligacionim odnosima

Iz obrazloženja:

„Pravilno ceneći i prigovor zastarelosti potraživanja, primenom jednogodišnjeg roka zastarelosti iz čl. 378. st. 1. tač. 2. Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud je utvrdio osnovanost potraživanja tuženog u delu u kome isto nije zastarelo, odnosno u poslednjih godinu dana pre utuženja, dok je u preostalom delu pravilno zbog nastupele zastarelosti odbio tužbeni zahtev.

Iz svih navedenih razloga, pravilno ceneći prigovor nedostatka pasivne legitimacije i prigovor zastarelosti, te utvrđujući sve relevantne činjenice, prvostepeni sud primenjuje odredbe čl. 77. i 80. Zakona o radiodifuziji i čl. 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima, pa obavezuje tuženog na plaćanje dela potraživanja koje nije zastarelo.“

Presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 816/2014(2) od 20.03.2014. godine

**************************************************

Potraživanja radio stanice, radio TV stanice za upotrebu radio prijemnika i televizijskog prijemnika između pravnih lica zastarevaju za godinu dana, u koju vrstu potraživanja spada i pretplata TV prijemnika, i u tom slučaju nema mesta tumačenju zakona u smislu izuzetka u pogledu svojstva dužnika, da jednogodišnji rok zastarelosti važi samo ako je isporuka, odnosno usluga, izvršena za potrebe domaćinstva, jer zakon taksativno nabraja vrste potraživanja na koje se ovaj izuzetak odnosi.

Iz obrazloženja:

„U konkretnom slučaju tužilac je tuženom, kao vlasniku TV prijemnika, fakturisao TV pretplatu i to za period od 1.2.2007. godine do juna meseca 2011. godine. Tuženi je istakao prigovor zastarelosti potraživanja

Pravilna je odluka prvostepenog suda o prigovoru zastarelosti potraživanja.

Odredbom člana 378. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisan je jednogodišnji rok zastarelosti, te u tač. 1), 2), 3) i 4) pomenutog člana taksativno nabrojano koja potraživanja zastarevaju za godinu dana, a u tački 1) navedenog člana učinjen je izuzetak u pogledu svojstva dužnika, pa je predviđen jednogodišnji rok zastarelosti … (potraživanja naknade za isporučenu električnu energiju i toplotnu energiju, plin, vodu za dimničarske usluge i za održavanje čistoće), te u tom slučaju jednogodišnji rok važi samo ako je isporuka, odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva.

Prvostepeni sud je pravilno zaključio da navedena posebnost iz člana 378. stav 1. tačka 1) ZOO, koja se tiče svojstva dužnika, nije propisana za ostale vrste potraživanja, taksativno nabrojane u članu 378. stav 1. tač. 2), 3) i 4) ZOO.

Odredbom člana 378. stav 1. tačka 2) ZOO jednogodišnji rok zastarelosti propisan je da potraživanja radio stanice, radio TV stanice za upotrebu radio prijemnika i televizijskog prijemnika zastarevaju za godinu dana, u koju vrstu potraživanja spada i pretplata TV prijemnika koju tužilac potražuje tužbom. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je, iz tog razloga, neosnovan navod tužioca da se radi o povremenim potraživanjima, te da treba primeniti rok zastarelosti od tri godine. Iz navedenih razloga neosnovan je žalbeni navod tužioca da je obaveza plaćanja RTV pretplate utvrđena Zakonom o radiofuziji, te navedeni zakon ne tretira obavezu plaćanja TV pretplate kao obavezu plaćanja komunalne usluge. Napred citirani član 378. ZOO ne odnosi se samo na potraživanja po osnovu vršenja komunalnih usluga, kako tužilac u žalbi neosnovano navodi, već su taksativno nabrojane vrste potraživanja, te se, pored ostalih, u tački 2) jasno navodi i pretplata TV prijemnika, što je osnov podnošenja tužbe u konkretnom slučaju.“

Presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 482/2012 od 20.04.2012. godine