Direktor – zarada (više mišljenja)

Zakon o radu (Član 48)

Sl. glasnik RS br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013

Direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4 ovog člana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor – organ koji je određen aktom poslodavca.

***********************

„1. Strani državljanin može zasnovati radni odnos u Republici Srbiji ako ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktom za obavljanje poslova radnog mesta za koje zasniva radni odnos i posebne uslove utvrđene zakonom, saglasno članu 1. Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima („Sl. list SFRJ“, br. 11/78 i 64/89, „Sl. list SRJ“, br. 42/92, 24/94 i 28/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/2005 – dr. zakon). Prema članu 2. tog zakona da bi strani državljanin zasnovao radni odnos potrebno je da ima odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno za privremeni boravak i da dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa.

Prema odredbi člana 48. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005) lice koje je izabrano za direktora može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa. Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora koji nije zasnovao radni odnos ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. Ta naknada prema Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-842/2007-02 od 14.9.2007. godine „ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom o radu (član 48. stav 5. Zakona) i na koju se plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje“.

Saglasno tome, u slučaju kad fizičko lice zasnuje radni odnos u domaćem pravnom licu čiji je direktor, kao i u slučaju kad fizičko lice obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, na zaradu, odnosno naknadu koju ostvari od tog pravnog lica (poslodavca) obračunava se i plaća porez na zaradu u smislu odredaba čl. 13. do 16. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 – ispr. – dalje: Zakon), kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na zaradu saglasno članu 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005 i 62/2006).

2. S obzirom da je u konkretnom slučaju reč o fizičkom licu – strancu koji obavlja poslove direktora u domaćem pravnom licu, po pitanju obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odnosno mogućnosti ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, kao prethodno postavlja se pitanje da li je sa državom čiji je državljanin to fizičko lice zaključen sporazum o socijalnom osiguranju. Za tumačenje odredaba tih međunarodnih sporazuma, u svakom konkretnom slučaju, nadležno je Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo zdravlja.

3. Takođe, imajući u vidu konkretan slučaj, po pitanju uslova koje strani državljanin treba da ispuni (npr. obaveznost boravka na teritoriji Republike, odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno privremeni boravak i dr.) da bi zasnovao radni odnos u Republici Srbiji, kao i da bi mogao da obavlja poslove direktora u privrednom društvu u Republici Srbiji bilo da je zasnovao radni odnos ili bez zasnivanja radnog odnosa, za davanje odgovora nadležno je Ministarstvo rada i socijalne politike.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-00220/2007-04 od 03.04.2008. godine

———————————————————————————————————————————————

„Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005) u članu 48. reguliše položaj i status direktora. Lice koje je izabrano za direktora može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa.

Lice koje je izabrano za direktora bez zasnivanja radnog odnosa zaključuje ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza. Ugovor se zaključuje u pisanoj formi, a ugovorne strane su lice koje je izabrano za direktora s jedne strane i poslodavac, sa druge strane. U ime poslodavca ugovor potpisuje upravni odbor (predsednik ili član na osnovu ovlašćenja dobijenog od upravnog odbora) a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, organ određen aktom poslodavca.

Ugovorom o regulisanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti direktora, dakle, kad direktor nije zasnovao radni odnos, utvrđuje se naknada za rad, koja ima karakter zarade (član 48. stav 5. Zakona o radu), na koju se plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porez iz zarade. Ovim ugovorom utvrđuju se i druga prava i obaveze koje se ugovore.

Član 137. tačka 2) Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004) ne predstavlja drukčiji način uređivanja položaja i statusa direktora, već reguliše delokrug skupštine privrednog društva kao organa koji je nadležan u privrednom društvu da odlučuje o visini naknade za rad direktora, pa će tako utvrđena visina naknade za rad biti jedna od odredaba ugovora o regulisanju prava i obaveza direktora, u skladu sa zakonom.

Zakonom regulisan način rada privrednog društva nije pravni osnov za regulisanje položaja direktora i utvrđivanje naknade za rad kao dela dobiti prema ostvarenom rezultatu poslovanja. Na fizičko lice kao jednog od osnivača privrednog društva primenjuje se Zakon o privrednim društvima i Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89 i „Sl. list SRJ“, br. 31/93), pa takvo lice ostvaruje dobit kao ortak, član društva ili akcionar, što se nikako ne može podvesti pod naknadu za rad za obavljanje poslova direktora. Primanje kao učešće u dobiti nema karakter zarade, i nije zarada u smislu Zakona o radu, dok naknada za rad za obavljanje poslova direktora ima karakter zarade.

Zakon o privrednim društvima ne reguliše radno-pravni status direktora, već, između ostalog, uređuje upravljanje društvima, a u slučajevima u kojima je zakon predvideo da se bira direktor, ne zadire u položaj direktora u odnosu na poslove koje obavlja, tj. u prava i obaveze po osnovu obavljanja poslova direktora. Organ koji je doneo odluku o izboru direktora, uz saglasnost lica koje je izabrano na tu funkciju, odlučuje o statusu direktora. Pravni osnov za regulisanje statusa direktora je u članu 48. Zakona o radu, koji utvrđuje da direktor može da zasnuje radni odnos na određeno ili neodređeno vreme ili da sa nadležnim organom zaključi ugovor o pravima i obavezama.

Član 17. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005 i 101/2005 – dr. zakon) ne može biti pravni osnov za regulisanje statusa direktora ugovorom o volonterskom radu, jer ovaj član pomenutog zakona, utvrđuje prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću za lica koja rad obavljaju po ugovoru o volonterskom radu, u skladu sa propisima koji regulišu volonterski rad (npr. propisi iz oblasti zdravstva). Zakon o radu ne predviđa volonterski rad direktora.“

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-1084/2005-02 od 07.12.2005. godine

———————————————————————————————————————————————-

 „Odredbom člana 48. stav 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005), propisano je da lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Prema mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, broj 011-00-842/2007/02, od 14.9.2007. godine, „s obzirom da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu (član 104. Zakona o radu), a da lice koje obavlja poslove direktora nije zasnovalo radni odnos, to za svoj rad ima pravo na naknadu koja ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom o radu (član 48. stav 5.) i na koju se plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje“.

Imajući u vidu pomenuto mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, naknada koju za svoj rad ostvari lice postavljeno za direktora privrednog društva, sa kojim nije zasnovan radni odnos, ima poreski tretman zarade, saglasno čl. 13. do 16. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 – ispr. – dalje: Zakon).

Obveznik poreza na dohodak građana je fizičko lice – rezident Republike Srbije za prihod ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi, kao i nerezident Republike Srbije (strano fizičko lice) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike, saglasno odredbama čl. 7. i 8. Zakona. Prihod je nesporno ostvaren na teritoriji Republike Srbije ako je, u konkretnom slučaju, isplatilac prihoda pravno lice – rezident Republike Srbije u smislu člana 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004).

S obzirom da se porez na zaradu obračunava i plaća po odbitku, saglasno članu 99. Zakona, to znači da isplatilac kao poreski platac, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda (član 101. Zakona).

Isplatilac prihoda, tj. poslodavac dužan je da, nadležnom poreskom organu, podnese poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na zarade na Obrascu PP OPJ, saglasno odredbama Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza po odbitku i o sadržini zbirne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku („Sl. glasnik RS“, br. 137/2004 i 82/2006).

Prijava o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na zarade podnosi se na Obrascu PP OD, u skladu sa Pravilnikom o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku („Sl. glasnik RS“, br. 96/2004, 105/2004, 65/2005 i 82/2006).

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-00068/2007-04 od 26.09.2007. godine

———————————————————————————————————————————————-

„Prema čl. 48. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 – dalje: Zakon), lice izabrano za direktora, može da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa. Organ koji je doneo odluku o izboru direktora, uz saglasnost lica koje je izabrano na tu funkciju, odlučuje o statusu direktora, tj. da li će biti u radnom odnosu ili će poslove obavljati van radnog odnosa. Shodno navedenim odredbama Zakona, dve su mogućnosti:

 1. Zasnivanje radnog odnosa

Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme. Ukoliko direktor zasnuje radni odnos zaključuje se ugovor o radu, u smislu člana 30. stav 1. Zakona. Ugovor o radu sadrži sve elemente iz člana 33. Zakona. Obavezan element ugovora su prava i dužnosti direktora, kao organa koji vodi poslove u pravnom licu.

Zasnivanjem radnog odnosa direktor ostvaruje pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa kao i ostali zaposleni. Zarada direktora uređuje se ugovorom koji zaključuje sa organom koji ga postavlja.

Na ugovorenu zaradu, odnosno na sva primanja koja u skladu sa propisima o radu čine zaradu, plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) i porez, u skladu sa zakonom.

2. Obavljanje poslova direktora bez zasnivanja radnog odnosa

Sa licem koje obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, zaključuje se ugovor. To nije ugovor o radu, jer se ne zasniva radni odnos, već ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze između lica koje je postavljeno za direktora i poslodavca.

Prema članu 104. stav 1. Zakona, „zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu“. S obzirom da lice koje obavlja poslove direktora nije zaposleno (u radnom odnosu), to za svoj rad ima pravo na naknadu (član 48. stav 5.). Ova naknada ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom. Na isplaćenu naknadu za rad koja ima karakter zarade, plaćaju se svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porez na zarade. Druga prava i obaveze utvrđuju se ugovorom o radu. U ovom slučaju, licu koje obavlja poslove direktora, treba obezbediti i druga prava iz radnog odnosa (godišnji odmor, plaćeno odsustvo i dr.).

Prema članu 202. Zakona, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

Prema tome, ako je aktom poslodavca predviđeno da se poslovi direktora mogu obavljati sa jednom trećinom punog radnog vremena, nema zakonskih smetnji da lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, bude postavljeno kod drugog poslodavca da obavlja poslove direktora sa jednom trećinom punog radnog vremena. U ovom slučaju shodno odredbi člana 202. stav 2. Zakona, lice koje radi do jedne trećine punog radnog vremena ima pravo na naknadu za rad. Ova naknada nema karakter zarade, u skladu sa propisima o radu. Na naknadu koja se ostvaruje za rad do jedne trećine punog radnog vremena, u skladu sa članom 7. stav 1. tačka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, broj 84/2004), plaća se samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ne plaća se na ugovorenu naknadu. Osnovica za plaćanje doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana (član 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).

Prema tome, lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a poslove direktora kod drugog poslodavca obavlja do jedne trećine punog radnog vremena, doprinos za obavezno socijalno osiguranje plaća na ugovorenu naknadu u skladu sa navedenim odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.“

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-501/2005-02 od 01.06.2005. godine