Prodaja lične imovine fizičkog lica i plaćanje poreza na dohodak (više mišljenja)

Prodaja lične imovine fizičkog lica i plaćanje poreza na dohodak (više mišljenja)

 

„Prema navodima u zahtevu, pravno lice će se baviti proizvodnjom nakita i srodnih predmeta od plemenitih metala i otkupom lomljenog zlata i srebra od fizičkih lica radi dalje prerade, odnosno radi upotrebe za vršenje navedene delatnosti registrovane u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Otkup lomljenog zlata i srebra od fizičkih lica bi se vršio u posebno organizovanim ograncima privrednog društva, odnosno poslovnim jedinicama, pri čemu bi se ugovoreni iznos kupoprodajne cene, koja zavisi od finoće plemenitog metala, njegove mase i trenutne tržišne cena na svetskim berzama plemenitih metala, plaćao na licu mesta gotovinskom isplatom. Navodi se da će otkupni list, koji se popunjava pri otkupu plemenitog metala, sadržati izjavu prodavca – fizičkog lica da ne vrši prodaju predmeta u okviru svoje delatnosti već isključivo da prodaje predmet koji je njegova lična imovina, odnosno da je u njegovoj privatnoj svojini.

• S tim u vezi, prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja), ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana. Prodaja „od slučaja do slučaja“ znači da fizičko lice vrši promet uz naknadu (prodaju) predmeta sopstvene imovine i da je promet sporadičnog karaktera (prodaja ad hoc), s tim da je obveznik (fizičko lice) dužan da isplatiocu prihoda podnese odgovarajuću verodostojnu dokumentaciju, odnosno dokazno sredstvo da prodaje pojedine predmete sopstvene imovine. U tom smislu kao dokazno sredstvo može da se prihvati svaki verodostojan dokument, odnosno dokazno sredstvo iz kojeg nesporno proizilazi činjenica da se radi o predmetima sopstvene imovine (račun, izjava o vlasništvu i sl.).

Međutim, ukoliko se radi o prihodima koje od prodaje predmeta fizičko lice ne ostvaruje „od slučaja do slučaja“, već se prodajom bavi u vidu stalne aktivnosti (npr. pribavljanje, odnosno sakupljanje određenih stvari radi daljeg prometovanja), nezavisno od toga da li je ona kao delatnost registrovana kod nadležnog organa, taj prihod je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana.

• Za razliku od poreskog tretmana prihoda koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja), kada fizičko lice ostvaruje prihod po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina koje po svojoj suštini to i predstavljaju (iskorišćene stvari, odnosno materijal koji služi za preradu i izradu novih proizvoda), taj prihod ako nije oporezovan kao prihod od samostalne delatnosti u smislu Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn. i 93/2012 – dalje: Zakon), oporezuje se kao drugi prihod saglasno odredbi člana 85. stav 1. tačka 10) i stav 6. Zakona.

Naime, odredbama čl. 1. i 2. Zakona propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Prema odredbi člana 85. stav 1. tačka 10) Zakona, ostalim prihodima u smislu Zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito, između ostalog, prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, ako nisu oporezovani kao prihodi od samostalne delatnosti u smislu ovog zakona.

Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari te prihode (stav 2. člana 85. Zakona).

Porez na druge prihode obračunava se po stopi od 20% na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao razlika između bruto prihoda i normiranih troškova u visini od 20%, pri čemu se u slučaju ostvarivanja prihoda po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina tako obračunati porez umanjuje za 40% (član 85. st. 3. i 6. i član 86. Zakona).

Porez na drugi prihod obračunava se i plaća po odbitku, u skladu sa čl. 99. i 101. Zakona. To znači da je isplatilac prihoda, kao poreski platac, dužan da porez obračuna, obustavi i uplati na propisani račun u momentu isplate prihoda, prema propisima koji važe na dan isplate prihoda.

Saglasno načelu fakticiteta, Poreska uprava u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizičko lice, saglasno članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr. i 93/2012).“

Mišljenje Ministarstva finansija i privrede br. 414-00-47/2012-04 od 12.10.2012. godine

——————————————————————————————————————————-

„Odredbom člana 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 – ispr. – dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak.

Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti ovim Zakonom (član 2. stav 1. Zakona).

Sa stanovišta poreza na dohodak građana prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja) ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana.

Međutim, ukoliko se ne radi o prihodima koje po osnovu prodaje (od slučaja do slučaja) polovnih diskova fizičko lice ostvaruje ad hoc, saglasno načelu fakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizičko lice, prema članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona i 61/2007).“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-00099/2007-04 od 10.09.2007. godine

———————————————————————————————————————————————-

„Odredbom člana 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009 i 44/2009 – dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju, u skladu sa odredbama ovog zakona, fizička lica koja ostvaruju dohodak.

Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom (član 2. stav 1. Zakona).

Sa stanovišta poreza na dohodak građana prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja), ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana.

Kao dokazno sredstvo o prodaji pojedinih predmeta sopstvene imovine može se prihvatiti svaki verodostojan dokument, odnosno dokazno sredstvo iz kojeg proizilazi činjenica da se radi o predmetima sopstvene imovine (račun, izjava o vlasništvu i dr.).

Međutim, ukoliko se radi o prihodima koje od prodaje predmeta sopstvene imovine fizičko lice ne ostvaruje od slučaja do slučaja, taj prihod je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, pri čemu će saglasno načelu fakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slučaju utvrditi sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizičko lice, prema članu 9. st. 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007 i 20/2009).“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-667/2009-04 od 14.08.2009. godine

———————————————————————————————————————————————-