Porez na prihod koji fizičko lice ostvari izdavanjem sopstvene nepokretnosti pravnom licu
Porez na prihod koji fizičko lice ostvari izdavanjem sopstvene nepokretnosti pravnom licu
„Odredbom člana 61. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon i 5/2015 – usklađeni din. izn. – dr. zakon – dalje: Zakon) propisano je da se prihodom od kapitala smatra prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti.
Prema članu 61. stav 3. Zakona prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti je zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa a koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električne energije, telefona i slično).
Nepokretnostima se smatraju zemljište, stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (član 61. stav 5. Zakona).
Prema članu 62. Zakona, obveznik poreza na prihode od kapitala je fizičko lice koje ostvaruje te prihode.
Saglasno odredbama člana 63. st. 3. i 4. Zakona oporezivi prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 25%, s tim da će se obvezniku, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova priznati stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze.
Stopa poreza na prihode od kapitala koji su ostvareni izdavanjem sopstvenih nepokretnosti iznosi 20% (član 64. stav 2. Zakona).
Prema odredbi člana 99. stav 1. tačka 3) Zakona, po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuje se i plaća porez na prihode od kapitala, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik.
Odredbom člana 101. Zakona propisano je da porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Dakle, imajući u vidu navedene odredbe Zakona, prihodi od izdavanja sopstvenih nepokretnosti oporezuju se porezom na dohodak građana na prihode od kapitala po stopi od 20% koja se primenjuje na poresku osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 25% ili za stvarne troškove koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda. Obveznik poreza od davanja u zakup sopstvene nepokretnosti je fizičko lice koje ostvaruje prihod po tom osnovu (zakupodavac). Porez na prihode od davanja u zakup sopstvene nepokretnosti obračunava se i plaća po odbitku kada je isplatilac prihoda (u predmetnom slučaju zakupac) pravno lice ili preduzetnik.
U vezi sa primerom obračuna poreza navedenim u zahtevu, to znači da ako je ugovoren bruto iznos zakupnine u visini od 40.000 dinara, poreska osnovica koju čini oporezivi prihod dobija se umanjenjem bruto prihoda za iznos normiranih troškova od 25%, konkretno za 10.000 dinara (40.000 x 25% = 10.000), pa se primenom poreske stope od 20% na poresku osnovicu od 30.000 dinara (40.000 – 10.000 = 30.000) dobija iznos poreza od 6.000 dinara (30.000 x 20% = 6.000). To znači da isplatilac prihoda (pravno lice ili preduzetnik), u konkretnom slučaju isplaćuje zakupodavcu 34.000 dinara (40.000 – 6.000 = 34.000) i dužan je da plati porez u iznosu od 6.000 dinara. Saglasno tome, bruto prihod po osnovu zakupnine u sebi sadrži i iznos poreza i „neto“ prihod poreskog obveznika.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-18/2014-04 od 17.07.2015. godine
