Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Tekst je preuzet sa sajta Ministarstva pravde

 http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI

I.OPŠTE ODREDBE

Predmet zakona

 Član 1.

            Ovim zakonom uređuje se pojam, vrste i oblici besplatne pravne pomoći, osnovna načela funkcionisanja sistema besplatne pravne pomoći, pružaoci i korisnici besplatne pravne pomoći, registar pružalaca, obaveze pružalaca, postupak ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, finansiranje sistema besplatne pravne pomoći, kontrola kvaliteta pružene besplatne pravne pomoći, nadzor nad primenom ovog zakona i prekršajna odgovornost za povredu zakonskih odredbi.

Ciljzakona

 Član 2.

           Cilj ovog zakona je da se svakom korisniku besplatne pravne pomoći obezbedi delotvoran i jednak pristuppravdi, u skladu sa načelima vladavine prava i ravnopravnosti pojedinaca, u postupku pred sudom, organom uprave ili drugom organu javne vlasti u kojem se odlučuje o njegovom pravu,obavezi, odnosno interesu zasnovanom na zakonu, i to putem uspostavljanja efikasnog i održivog sistema besplatne pravne pomoći.

 

Pravo nabesplatnu pravnu pomoć

 Član 3.

             Pravo na besplatnupravnu pomoć, u smislu ovog zakona, je pravo na pravnu pomoć koje korisnik ostvarujebez naknade, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Odredbe ovog zakona primenjuju se samo na slučajeve u kojima korisnik nije ostvario pravo na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa odredbama drugih zakona.

 

Značenje izraza

 Član 4.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

„Opšta pravna informacija” je opšta informacija o uređenju određene pravne oblasti, odnosno načelno uputstvo o načinu odlučivanja o pojedinačnom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim organom javne vlasti;

„Početni pravni savet” je opšta informacija koja se odnosi na pravni status korisnika besplatnepravne pomoći, pravnu regulativu u konkretnoj stvari, razlog za pokretanje postupka, tok, pravila i troškove postupka, način postizanja mirnog rešenja spora, način izvršenja odluke ili ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć;

– „Pravni savet” je pružanje detaljnog objašnjenja o načinu i mogućnosti rešavanja pravnog pitanja  u konkretnoj pravnoj stvari koje se odnosi na pravo, obavezu ili interes zasnovan na zakonu korisnika besplatne pravne pomoći;

– „Sastavljanje isprave”je uobličavanje pravnog posla, odnosno uređivanje pravnog odnosa za koji je zakonom propisana obavezna pisana forma;

– „Sastavljanje podneska” je izrada pismena kojim se pokreće postupak ili koje se podnosi u pojedinoj fazi postupka odlučivanja o pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu, a naročito sastavljanje tužbe, zahteva, predloga, molbe, pritužbe, žalbe i drugog redovnog pravnog leka, kao i ustavne žalbe;

– „Zastupanje” je svaka pravna radnja koju na osnovu ovlašćenja za zastupanje preduzima punomoćnik u ime i za račun korisnika besplatne pravne pomoći u postupku odlučivanja o njegovom pravu, obavezi ili zakonu zasnovanom interesu,  a naročito sastavljanje isprava i podnesaka, davanje pravnih saveta, kao i preduzimanje ili predlaganje preduzimanja procesnih radnji u toku ročišta;

– „Odbrana” je zastupanje okrivljenog u postupku pred sudom u krivičnom ili prekršajnom postupku;

– „Sprovođenje postupka medijacije” je svaka radnja koju, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje medijacija, preduzme medijator u postupku mirnog rešavanja spora;

– „Tražilac besplatne pravne pomoći” je lice koje je nadležnom organu podnelo zahtev za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć (u daljem tekstu: tražilac);

– „Korisnik besplatne pravne pomoći” je svako  lice koje ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: korisnik);

– „Pružalac besplatne pravne pomoći”je lice koje je na osnovu ovog zakona ovlašćeno da pruži besplatnu pravnu pomoć, a naročito advokat, služba pravne pomoći obrazovana u jedinici lokalne samouprave, javni beležnik, medijator, udruženje, pravna klinika (u daljem tekstu: pružalac);

 – „Organ javne vlasti” je državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

 

Osnovna načela funkcionisanja sistema besplatne pravne pomoći

 Član  5.

            Sistem besplatne pravne pomoći ustanovljen ovim zakonom zasniva se na:

–       jednakojdostupnosti prava na besplatnu pravnu pomoć bez diskirminacije zasnovane na ličnom svojstvu pružaoca, tražioca i korisnika, a posebno zaštiti prava pripadnika manjinskih zajednica i obezbeđivanju pristupačnosti objekata u kojima se pruža besplatna pravna pomoć;

–       očuvanju integriteta postupka u okviru kojeg se pruža besplatna pravna pomoć;

–       savesnom i profesionalnom postupanju pružaoca i poštovanju dostojanstva tražioca i korisnika;

–       usmerenostika stvarnim potrebama tražioca i korisnika, kao i praćenju njihovih potreba;

–       podsticanju razvoja opštegpravnog informisanja i savetovanja o ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć;

–       podsticanju mirnogrešavanja sporova;

–       efikasnosti,ekonomičnostii održivostisistema besplatne pravne pomoći;

–       unapređivanjui korišćenjusvih postojećih profesionalnihkapaciteta za pružanje besplatne pravne pomoći;

–       podsticanjupartnerstva i koordinacije u radu pružalaca;

–       javnostisvih oblika rada (upravljanje, rukovođenje, odlučivanje) u sistemu besplatne pravne pomoći;

–       kontroli i unapređivanju kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći, kao i praćenju načina i rezultata pružanja besplatne pravne pomoći;

Vrste i oblici besplatne pravne pomoći

 Član 6.

            Besplatna pravna pomoć se pruža kao primarna i sekundarna pravna pomoć.

Primarna pravna pomoć obuhvata davanja opšte pravne informacije, početnog pravnog

saveta i pravnog saveta, kao i sastavljanja isprave i podneska.

Sekundarna pravna pomoć obuhvata zastupanje, odbranu i sprovođenje postupka medijacije.

Korisnici besplatne pravne pomoći

 Član 7.

            Besplatnu pravnu pomoć može koristiti, u skladu sa odredbama ovog zakona, lice koje ostvaruje ili štiti svoja prava i slobode zajamčene Ustavom Republike Srbije.

Ako se troškovi za pružanje besplatne pravne pomoći nadokanađuju iz budžeta Republike Srbije u skladu sa odredbama ovog zakona, besplatnu pravnu pomoć može koristiti samo fizičko lice iz stava 1. ovog člana, domaći držaljanin, strani državljanin i lice bez državljanstva, koje je korisnik usluge socijalne zaštite ili prava na materijalnu podršku u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita, kao i lice koje je korisnik prava na dečiji dodatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.

 

Pružaoci besplatne pravne pomoći

 Član  8.

Primarnu pravnu pomoć pružaju advokati, javni beležnici, medijatori, službe pravne pomoći obrazovane u jedinicama lokalne samouprave, centrima za socijalni rad i drugim organima javne vlasti, udruženja i pravne klinike.

Sekundarnu pravnu pomoć pružaju:

–        advokati, javni beležnici i medijatori;

–        predstavnici službe pravne pomoći obrazovane u jedinicima lokalne samouprave;

–        predstavnici udruženja i pravnih klinika u postupku pred državnim organom uprave ili organizacijom kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;

–        predstavnici udruženja u slučaju u kojem imaju samostalno pravo na podnošenje tužbe zbog povrede prava i sloboda drugih lica, u skladu sa odredbama posebnih zakona;

–        predstavnici udruženja koja mogu imati položaj umešača u sporu u kojem se odlučuje o pravu, slobodi ili interesu zasnovanom na zakonu člana udruženja, u skladu sa odredbama posebnih zakona.

 

Kvalifikacija lica koje pruža besplatnu pravnu pomoć

 Član 9.

            Lice angažovano na pružanju pravne pomoći mora biti diplomirani pravnik.

Predstavnik udruženja iz člana 8. stav 2. alineje četvrta i peta, mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je zaposlen ili po drugom osnovu trajno angažovan na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći kod pružaoca.

 

Troškovi pružanja besplatne pravne pomoći

 Član 10.

Troškove pružanja primarne pravne pomoći, kao i sekundarne pravne pomoći

iz člana 8. stav 2. alineje druga do pete,  snosi pružalac.

Ako se pravna pomoć javnog beležnika u sastavljanju isprave, advokata u zastupanju pred sudom, odnosno odbrani, kao i ovlašćenog medijatora u sprovođenju postupka medijacije pruža korisniku iz člana 7. stav 2. ovog zakona, troškovi besplatne pravne pomoći nadoknađuju se pružaocu iz budžeta Republike Srbije, u postupku propisanim ovim zakonom.

 

Primena odredbi zakona

 Član 11.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na pravne odnose lica koje se nalazi pod nadležnošću organa javne vlasti Republike Srbije.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na odnose koji su povodom privredne stvari nastali između privrednih društava.

 

II.REGISTAR PRUŽALACA

 

Jedinstveni registarpružalaca

 Član  12.

           Pružaoci se upisuju u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu:  Registar).

Registar vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministarstvo), kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podatakao pružaocima besplatne pravne pomoći.

Način upisa i vođenje Registra bliže se uređuje aktom ministarstva.

 

Obaveza upisa u registar

 Član 13.

Svi pružaoci upisuju se u registar, osim organa javne vlasti.

Advokatska komora, odnosno komora javnih beležnika, može dostaviti jedinstveni spisak advokata, odnosno javnih beležnika, radi upisa u Registar.

 

Predmet registracije

 Član 14.

            U Registar se unose sledeći podaci o pružaocu:

–        Lično ime, odnosno naziv pružaoca, kao i njegovo prebivalište, odnosno sedište;

–        Podaci o registraciji profesionalne delatnosti pružaoca;

–        Podaci o odgovornom licu i licu koje je angažovano na poslovima pružanja usluga besplatne pravne pomoći, ako se radi o pružaocu koji je pravno lice;

–        Podaci o posebnoj stručnoj kvalifikaciji pružaoca, odnosno stručnoj kvalifikaciji lica koje je angažovano na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći kod pružaoca.

Na zahtev pružaoca, u Registar se unose i podaci o posebnom načinu pružanja besplatne pravne pomoći, kao što je pružanje besplatne pravne pomoći putem telefona ili elektronske pošte i sl.

Ako je više pružalaca na osnovu ugovora obrazovalo zajedničku službu pravne pomoći, podaci o tome unose se u Registar, i to uz ostale podatke o svakom od pružaoca pojedinačno.

Promena podataka

 Član 15.

Promena registrovanih podataka iz člana 14. ovog zakona prijavljuju se ministarstvu najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Brisanje iz registra

 Član 16.

            Ministarstvo briše pružaoca iz Registrau slučaju:

–        da je pružalac zahtevao brisanje iz Registra;

–        smrti pružaoca koji je fizičko lice, ili njegovog brisanja iz matičnog imenika pružalaca koji vodi organizacija koja ima javno ovlašćenje za vođenje imenika;

–        da je pružalac koji je pravno lice prestao da postoji;

–        da je protiv pružaoca doneta konačna odluka o brisanju iz Registra na osnovu sprovedenog postupka kontrole kvaliteta pružene besplatne pravne pomoći, u skladu sa odredbama ovog zakona.

 

Odluka o upisu i brisanju

 Član 17.

Odluka ministarstva o upisu u Registar i brisanju iz Registra je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

 

III.OBAVEZE PRUŽALACA

 Savesno i profesionalno postupanje

 Član 18.

            Besplatna pravna pomoć pruža se savesno, u skladu sa pravilima struke.

Pružalac obezbeđuje blagovremeno i efektivno pružanje besplatne pravne pomoći.

Lice koje je angažovano na pružanju besplatne pravne pomoći postupa samostalno, u skladu sa svojim profesionalnim uverenjima i rukovodeći se opravdanim interesima korisnika.

Pružalac ne traži, niti prima naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći od korisnika.

 

Obaveza pružanja besplatne pravne pomoći

 Član 19.

            Pružalac je dužan da pruži pravnu pomoć licu koje ima status korisnika na osnovu odredbi ovog zakona, osim ako:

–        zahtev korisnika nije pravno dozvoljen ili blagovremen;

–        korisnik zahteva pravnu pomoć isključivo iz nemoralnih ili nehumanih pobuda;

–        korisnik uslovljava korišćenje beplatne pravne pomoći krajnjim ishodom, odnosno uspehom u postupku;

–        korisnik grubo krši pravila pristojnog ponašanja u odnosu prema licu koje je angažovano na pružanju besplatne pravne pomoći;

–        postoji sukob interesa između korisnika i pružaoca, odnosno lica koje je angažovano na pružanju besplatne pravne pomoći.

Ako odbije pružanje besplatne pravne pomoći u skladu sa stavom 1. ovog člana,

pružalac bez odlaganja o tome obaveštava korisnika, kao i organ nadležan za odlučivanje o korišćenju prava.

 

Evidencija i izveštavanje

 Član 20.

            Pružalac vodi evidenciju o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći, a naročito o broju korisnika i oblicima pružene besplatne pravne pomoći.

Pružalac dostavlja ministarstvu redovan godišnji izveštaj sa podacima iz stava 1. ovog člana do 31. decembra tekuće godine, a na zahtev ministarstva u postupku kontrole kvaliteta i vanredni izveštaj.

Način vođenja evidencije i njena sadržina uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

 

Čuvanje podataka

 Član  21.

            Pružalac čuva kao poverljive podatke do kojih je došao u toku pružanja besplatne pravne pomoći, a posebno one koji se odnose na korisnika, predmet, odnosno postupak.

Korišćenje poverljivih podataka iz stava 1. ovog člana, u sopstvenu ili tuđu korist, odnosno na štetu korisnika, predstavlja akt nesavesnog postupanja pružaoca.

Zaštita podataka o korisniku obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

 

Organizacija rada

 Član 22.

            Pružalac samostalno organizuje rad na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći.

Ministarstvo propisuje jedinstvene standarde i minimum tehničkih uslova za pružanje besplatne pravne pomoći, a naročito u pogledu obaveza upoznavanja korisnika sa predmetom, određivanja odgovornog lica, obeležavanja radnih prostorija i određivanja radnog vremena, propisivanja sadržine formulara, naloga za rad i sl.

Pružalac obezbeđuje korisnicima pristup informacijama koje se odnose na organizaciju rada na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći.

Nije dopušteno širenje informacija iz stava 3. ovog člana u obliku oglasnih poruka.

 

Posebne obaveze organa javne vlasti

 Član 23.

Organ javne vlasti koji odlučuje o pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu organizuje službu pravne pomoći koja pruža opšte pravne informacije, odnosno početni pravni savet u vezi sa vršenjem javnih ovlašćenja organa.

Jedinica lokalne samouprave organizuje službu pravne pomoći i pruža primarnu i sekundarnu pravnu pomoć.

Jedinica lokalne samouprave može organizovati zajedničku službu pravne pomoći sa drugim pružaocem, ali ne može preneti svoje obaveze iz stava 2. ovog člana na drugog pružaoca.

Centar za socijalni rad pruža usluge pravne pomoći u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje socijalna zaštita, nezavisno od ovlašćenja koja mu u postupku ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć pripadaju po odredbama ovog zakona.

Informacije koje se odnose na organizaciju rada službe pravne pomoći iz stavova 1-4 ovog člana, organ javne vlasti objavljuje u svom informatoru, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

 

IV.POSTUPAK ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA BESPLATNU

PRAVNUPOMOĆ

 

Zahtev

 Član 24.

            Zahtev za korišćenje besplatne pravne pomoći tražilac podnosi centru za socijalni rad (u daljem tekstu: Centar), u mestu svog prebivališta, odnosno u mestu pružanja pravne pomoći.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se pismeno ili usmeno na zapisnik.

Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti i preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika.

Uz zahtev iz stava 3. ovog člana prilaže se i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno overeno punomoćje.

Na zahtev iz stava 1. ovog člana ne plaća se taksa.

 

Sadržina zahteva

 Član 25.

Zahtev iz člana 24. ovog zakona sadrži:

  1. Lično ime i adresu prebivališta, odnosno boravišta tražioca;
  2. Opis pravne stvari u vezi sa kojom se traži besplatna pravna pomoć;

U zahtevu iz stava 1. ovog člana, tražilac po pravilu naznačuje oblik tražene besplatne pravne pomoći.

Ako se zahteva besplatna pravna pomoć advokata, beležnika, odnosno medijatoraiz člana 10.stav 2. ovog zakona, tražilac podnosi i dokaze na osnovu kojih čini verovatnim da se pravna stvar odnosi na ostvarivanje ili zaštitu njegovog prava ili slobode zajamčene Ustavom Republike Srbije.

Ministarstvo propisuje obrazac zahteva za korišćenje besplatne pravne pomoći.

 

Utvrđivanje osnovanosti zahteva

 Član 26.

Centar utvrđuje da li se pravna stvar u vezi sa kojom se traži besplatna pravna pomoć odnosi na pravo ili slobodu tražioca.

Ako se zahteva besplatna pravna pomoć advokata, beležnika, odnosno medijatoraiz člana 10,

stav 2. ovog zakona, centar procenjuje i da li je tražilac učinio verovatnim da se pravna stvar odnosi na ostvarivanje ili zaštitu njegovog prava ili slobode zajamčene Ustavom Republike Srbije, a zatimuvidom u evidenciju kojom raspolaže utvrđuje da li je on korisnik usluge socijalne zaštite ili prava na materijalnu podršku u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita, odnosno korisnik prava na dečiji dodatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.

Smatra se da se pravna stvar odnosi na ostvarivanje, odnosno zaštitu prava ili slobode tražioca ako zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi lice prema kome se vodi postupak utvrđivanja krivične odgovornosti.

 

Upućivanje

 Član 27.

Nakon utvrđivanja osnovanosti zahteva u skladu sa članom 26, stav 1. ovog zakona, centar upućuje tražioca na registrovane pružaoce sa teritorije svoje mesne nadležnosti, kao i na oblik preporučene pravne pomoći.

Upućivanje tražioca iz stava 1. ovog člana vrši se pismenim putem.

Uput iz stava 2. ovog člana sadrži i opis pravne stvari u vezi sa kojom je tražena besplatna pravna pomoć.

 

Odluka o ispunjenosti uslova i upućivanje

 Član 28.

Ako je utvrđeno da su ispunjeni uslovi za korišćenje besplatne pravne pomoći advokata, beležnika, odnosno medijatorau skladu sa članom 26.st. 2. i 3. ovog zakona, centar donosi odluku o ispunjenosti uslova i upućuje tražioca na registrovane pružaoce sa teritorije svoje mesne nadležnosti.

Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži i opis pravne stvari u vezi sa kojom je tražena besplatna pravna pomoć.

 

Odbacivanje zahteva

 Član 29.

Centar donosi odluku o odbacivanju zahteva za korišćenje besplatne pravne pomoći advokata, beležnika, odnosno medijatoraiz člana 10, stav 2. ovog zakona, ako utvrdi da:

–        je tražiocu u istoj pravnoj stvari već obezbeđeno korišćenje besplatne pravne pomoći u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje krivični, građanski, upravni ili drugi poseban postupak;

–        se radi o privrednoj stvari koja je nastala u odnosu između privrednih društava.

 

Odbijanje zahteva

 Član 30.

Centar donosi odluku o odbijanju zahteva za korišćenje besplatne pravne pomoći advokata, beležnika, odnosno medijatoraiz člana 10.stav 2. ovog zakona, ako utvrdi da:

–        tražilac ne ispunjava uslove za korišćenje besplatne pravne pomoći, u skladu sa članom 26.st. 2. i 3.ovog zakona;

–        je već doneta odluka o ispunjenosti uslova za korišćenje besplatne pravne pomoći u istoj pravnoj stvari, ali tražilac  bez opravdanih razloga ovu pomoć nije iskoristio;

–        bi troškovi pružanja besplatne pravne pomoći bili nesrazmerno veći od koristi, odnosno interesa koji bi korisnik mogao ostvariti korišćenjem usluge.

Ako se zahtev tražioca odbije zbog toga što je utvrđeno da se ne radi o licu koje jekorisnik usluge socijalne zaštite ili prava na materijalnu podršku u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita, odnosno licu koje je korisnik prava na dečiji dodatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, Centar je dužan da tražiocu pruži  početni pravni savet u vezi sa mogućnošću korišćenja ovih prava i usluga.

 

Pravni lekovi

 Član 31.

            Žalba na odluku iz čl. 29. i 30. ovog zakona podnosi se žalbenoj komisiji ministarstva.

Žalba se može podneti žalbenoj komisiji iz stava 1. ovog člana i ako centar nije postupio po zahtevu tražioca, odnosno nije doneo odluku o zahtevu za pružanje usluge besplatne pravne pomoći, u rokovima predviđenim ovim zakonom.

Odluka po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

 

Rokovi

 Član 32.

            Postupak po zahtevu tražioca je hitan.

Centar upućuje tražioca na registrovane pružaoce, kao i na oblik preporučene pravne pomoći u skladu sa članom 27. ovog zakona, bez odlaganja, a najkasnije 48 sati od časa prijema zahteva.

Centar donosi odluku u skladu sa čl. 28-30 ovog zakona, bez odlaganja, a najkasnije u roku od sedamdana od dana prijema zahteva.

Izuzetno, centar donosi odluku iz člana 28.stav 1. ovog zakona u roku od 24 sata od prijema zahteva ako tražilac učini verovatnim da je ovu odluku neophodno doneti bez odlaganja radi zaštite njegovog prava, slobode, odnosno zakonom zaštićenog interesa od ozbiljne povrede koja se na drugi način ne može sprečiti.

Tražilac može podneti žalbu ministarstvu u skladu sa članom 31.st. 1. i 2. ovog zakona u roku od sedamdana od dana prijema odluke o odbacivanju ili odbijanju zahteva, odnosno od dana proteka roka iz stava 3. ovog člana.

Odluka o žalbi iz stava 4. ovog člana donosi se u roku od sedamdana od dana prijema žalbe.

 

Ostala pravila

 Član 33.

Na postupanje po zahtevu za korišćenje besplatne pravne pomoći primenjuju se pravila zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak ako ovim zakonom nisu propisana drugačija pravila.

Ministarstvo donosi akt kojim se bliže uređuju pitanja obrazovanja i rada žalbene komisije iz člana 31.stav 1. ovog zakona.

 

Evidencija

 Član 34.

Centar vodi evidenciju o primljenim zahtevima iz člana 24.stav 1. ovog zakonai uputima i odlukama iz čl. 27-31 ovog zakona.

Kopiju evidencije iz stava 1. ovog člana centar kvartalno dostavlja ministarstvu u cilju obezbeđivanja kontrole kvaliteta pružene besplatne pravne pomoći, u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i u cilju statističke obrade podataka iz evidencije.

Način vođenja i dostavljanja kopije evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje ministarstvo.

Zaštita podataka o tražiocu koji su sadržani u evidenciji iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

 

V.FINANSIRANjE SISTEMA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI

 

Izvori finansiranja

 Član 35.

            Pružalac snosi troškove pružanja besplatne pravne pomoći iz člana 8.stav 1. i stav 2. alineje druga do četvrte,  i to na osnovu projektnog finansiranja iz javnih ili drugih prihoda, iz sopstvenih prihoda, odnosno pro bono pružanjem usluga.

Republika Srbija nadoknađujetroškove pružanja besplatne pravne pomoći advokata, beležnika, odnosno medijatora iz člana 10.stav 2.ovog zakona, u skladu sa odredbama ove glave.

Organ javne vlasti snosi troškove pružanja pravne pomoći koje pruža služba pravne pomoći tog organa u skladu sa članom 23. stav 1.ovog zakona.

 

Tarifa

 Član 36.

            Vlada, na predlog ministarstva, utvrđuje tarifu za nadoknadu troškova za pružanje besplatne pravne pomoći iz člana 35.stav 2. ovog zakona.

Troškovi za pružanje besplatne pravne pomoći iz stava 1. ovog člana ne mogu biti viši od iznosa naknada za iste oblike usluga koji su utvrđeni tarifom organizacija čiji su pružaoci članovi.

 

Nadoknada troškova po tarifi

 Član 37.

Pružalac iz člana 35.stav 2. ovog zakona podnosi zahtev za nadoknadu troškova po tarifi iz člana 36.stav 1. ovog zakona, organu koji je doneo odluku o ispunjenosti uslova za korišćenje besplatne pravne pomoći.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, prilaže se i dokaz o pruženoj usluzi.

Advokat može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana ako je u postupku odlučeno u korist korisnika i ako je sud doneo odluku o nadoknadi troškova pružene besplatne pravne pomoći na teret suprotne strane.

Troškovi iz stava 1. ovog člana, nadoknađuju se pružaocu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Bliža pravila o načinu nadoknade troškova iz stava 1. ovog člana propisuje ministarstvo.

 

Projektno finansiranje iz javnih prihoda

 Član 38.

Sredstva namenjena projektnom finansiranju pružanja besplatne pravne pomoći iz člana 35, stav 1. ovog zakona, koja se obezbeđuju iz javnih prihoda, mogu se preneti samo onom pružaocu koji je registrovan u skladu sa odredbama ovog zakona.

 

Povraćaj primljenih sredstava

 Član 39.

Ako je advokat podneo zahtev za nadoknadu troškova u skladu sa članom  37.stav 3. ovog zakona, i ako su mu ovi troškovi nadoknađeni, dužan je da bez odlaganja izvrši povraćaj primljenih novčanih sredstava na ime pružene besplatne pravne pomoći, pod pretnjom brisanja iz Registra i pokretanja postupka utvrđivanja kaznene odgovornosti.

Ako se u postupku kontrole kvaliteta pružene besplatne pravne pomoći utvrdi da je pružalac iz člana 35.st. 1. i 2. ovog zakona postupao suprotno odredbama člana 18. ovog zakona, dužan je da izvrši povraćaj novčanih sredstava primljenih na ime nadoknade troškova, odnosno projektnog finansiranja iz javnih prihoda u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o povredi odredaba zakona.

Bliža pravila o povraćaju primljenih novčanih sredstava na osnovu st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministarstvo.

 

VI.KONTROLA KVALITETA

 

Komisija za kontrolu kvaliteta

 Član 40.

            Kontrolu kvaliteta pružene besplatne pravne pomoći vrši Komisija za kontrolu kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija).

Komisija se formira kao samostalno telo ministarstva.

Komisija ima sedam članova i to dva predstavnika ministarstva i po jedan predstavnik sudske vlasti, javnog tužilaštva, advokature, jedinica lokalne samouprave i udruženja.

 

Nadležnost i način odlučivanja

 Član 41.

            Komisija je nadležna da sprovede postupak kontrole kvaliteta pružene pravne pomoći u konkretnom slučaju i da izrekne propisanu meru ako utvrdi da je pružalac povredio odredbe ovog zakona.

Odluku o izricanju mere iz stava 1. ovog člana Komisija donosi većinom glasova članova.

 

Pokretanje postupka kontrole

 Član 42.

Komisija pokreće postupak kontrole kvaliteta:

–        na osnovu pritužbe korisnika;

–        na osnovu prijave inspekcijske službe ministarstva;

–        po sopstvenoj inicijativi, na osnovu uvida u izveštaje pružaoca iz člana 20. i evidenciju pružene besplatne pravne pomoći iz člana 34. ovog zakona.

 

Pritužba

 Član 43.

Korisnik podnosi pritužbu Komisiji ako smatra da je pružalac postupio suprotno odredbama čl. 18-23 ovog zakona kojima se propisuju obaveze pružalaca.

Pritužba iz stava 1. ovog člana podnosi se pismeno ili usmeno na zapisnik, u roku od 30 dana od dana saznanja za povredu odredbi zakona.

Pritužba iz stava 1. ovog člana može se podneti i preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika.

Uz pritužbu iz stava 3. ovog člana prilaže se i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno overeno punomoćje.

Na pritužbu iz stava 1. ovog člana ne plaća se taksa.

 

Sadržina pritužbe

 Član 44.

Pritužba iz člana 43. ovog zakona sadrži:

1)     Lično ime i adresu prebivališta, boravišta, odnosno sedišta korisnika.

2)     Kopiju uputa ili odluke o ispunjenosti uslova za korišćenje besplatne pravne pomoći;

3)     Opis problema koji je nastao povodom pružene besplatne pravne pomoći.

Pritužba može da sadrži i dokaze kojima se potvrđuju navodi korisnika.

 

Ispitivanje pritužbe

 Član 45.

Komisija ispituje navode iz pritužbe, ocenjuje ponuđene dokaze i vrši uvid u izveštaj pružaoca iz člana 20. ovog zakona, kao i evidenciju pružene besplatne pravne pomoći iz člana 34. ovog zakona.

U postupku ispitivanja pritužbe, Komisija može da uzme dodatnu izjavu od korisnika ili drugog lica.

 

Dostavljanje pritužbe na odgovor

 Član 46.

Komisija dostavlja pružaocu pritužbu na odgovor u roku od 15 dana od dana njenog prijema.

Pružalac može da odgovori na navode iz pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema.

Odluka Komisije

 Član 47.

U postupku kontrole kvaliteta pokrenutim u skladu sa članom 42. ovog zakona, Komisija obrazloženom odlukom utvrđuje da li je pružalac u konkretnom slučaju postupio suprotno odredbama čl. 18-23 ovog zakona.

Komisija obustavlja postupak iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da nije došlo do povrede zakonskih odredbi.

Ako utvrdi da je pružalac postupio suprotno odredbama čl. 18-23 ovog zakona, Komisija mu izriče sledeće mere:

1)               Opomenu, sa upozorenjem na mogućnost izricanja strožije mere u slučaju ponavljanja akta povrede zakonskih odredbi;

2)               Brisanje iz Registra, sa zabranom ponovnog registrovanja u trajanju od jednedo trigodine.

Odluka Komisije iz stavova 2. i 3. ovog člana je konačna.

 

Pravni lek

 Član 48.

Protiv odluke Komisije iz člana 47.stav 3.ovog zakona pružalac može pokrenuti upravni spor.

 

Ostala pravila

 lan 49.

            Na postupanje Komisije u postupku kontrole kvaliteta primenjuju se pravila zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak ako ovim zakonom nisu propisana drugačija pravila.

Ministarstvo donosi akt kojim se bliže uređuju pitanja obrazovanja i rada Komisije, na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja advokatske komore.

 

Zamena pružaoca

 Član 50.

Ako Komisija utvrdi odgovornost pružaoca, korisniku koji ima pravni interes besplatnu pravnu pomoć pruža drugi pružalac, i to bez podnošenja novog zahteva iz člana 24.stav 1. ovog zakona.

 

VII.NADZOR

 

Nadzor nad primenom zakona

 Član 50.

            Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Ministarstvo javno objavljuje redovan godišnji izveštaj o primeni zakona.

Inspekcijski nadzor

 Član 51.

            U vršenju nadzora iz člana 50.stav 1. ovog zakona, ministarstvo obezbeđuje inspekcijski nadzor nad radom pružalaca besplatne pravne pomoći.

 

VIII.KAZNENE ODREDBE

 

 Prekršaji

 Član 52.

            Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, odnosno organizacija koja pruža besplatnu pravnu pomoć bez upisa u registar (član 13.stav 1.), kao i fizičko lice, odnosno organizacija koja nije prijavila promenu podataka upisanih u registar (član 15.).

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u organizaciji.

 Član 53.

            Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, odnosno organizacija koja traži ili prima naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći od korisnika (član 18.stav 4.).

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u organizaciji.

 Član 54.

            Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, odnosno organizacija koja ne vodi evidenciju o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći (član 20.stav 1.).

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u organizaciji.

Član 55.

            Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, odnosno organizacija koja ne čuva kao poverljive podatke do kojih je došla u toku pružanja besplatne pravne pomoći (član 21.stav 1.).

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u organizaciji.

 Član 56.

            Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovodilac organa javne vlasti, odnosno jedinice lokalne samouprave koji ne organizuje službu pravne pomoći (član 23.st. 1. i 2).

 Član 57.

            Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovodilac organa javne vlasti koji prenese sredstva pružaocu besplatne pravne pomoći koji nije registrovan (član 38.).

 Član 58.

            Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj advokat koji bez odlaganja ne izvrši povraćaj primljenih novčanih sredstava (član 39.stav 1).

 

IX.PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

Član 59.

Ministarstvo usvaja podzakonske akte koji su neophodni za sprovođenje ovog zakona u roku od šestmeseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Vlada propisuje tarifu za nadoknadu troškova za pružanje besplatne pravne pomoći iz člana 36. ovog zakona u roku od šestmeseci od dana njegovog stupanja na snagu.

 Član 60.

            Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje 1. januara 2015. godine.