Sud careva Lava i Konstantina – izvod

Sud careva Lava i Konstantina – izvod (izvor : http://sr.wikisource.org/wiki/Sud_careva_Lava_i_Konstantina_-_prevod)

1. Ako čovek umre, pa nije svoju imovinu raspisao, a ima sinove i unuke, i ima oca i majku ili dedu i babu, ne mogu se umešati u raspodelu imovine otac i majka ili deda i baba kada ima sinove i unuke. Ako nema sinove i unuke, a ima oca, dedu, babu ili druge najbliže rođake, oni se mogu umešati. Ko je raspisao svoju imovinu pre smrti, kako je razdelio onako neka bude.
2. To važi za sinove koji su samostalni i ne žive zajedno sa ocem i majkom, njima pripada nasleđe.
3. Sinovima koji žive zajedno sa ocem takođe pripada nasleđe.
4. Ako čovek umre, i još su mu živi roditelji, a nije imao sinove, niti je raspisao braći i sestrama koji su od istih roditelja, to imanje da naslede roditelji, i braća ne treba da prigovaraju. Ako umrli nije imao roditelje, a imao je dedu, babu i braću od istih roditelja, onda oni da ga naslede. Ako umrli nije imao dedu, babu i braću od istih roditelja, onda da ga naslede braća od strica, od tetke ili od ujke. Ako umrli nije imao ni te braće, onda da ga naslede drugi najbliži rođaci.
5. Ako umrli nije imao rodbinu, a imao je ženu, ona da uzme polovinu njegove imovine, a drugu polovinu da podeli apostolskoj Crkvi i sirotinji. Ako umrli nije imao ni ženu, tada svu njegovu imovinu da uzme ili apostolska Crkva ili carsko skrovište ili ljudi sa kojima je živeo.
6. Ko krade u ratu, sud je: ako krade oružje, da se bije dobro; a ako krade konja, da mu se ruke odseku.
7. Ko uči Turke da prave brodove, da mu se glava odseče.
8. Ko beži u turski tabor, da mu se glava odseče.
9. Ko beži od nas i ide Turcima da im kaže šta mi mislimo, da se obesi ili da se spali.
10. Niko da ne proda Turcima urađeno oružje, nedorađeno oružje ili gvožđe. Ko proda, da mu se glava odseče.
11. Ko o caru i o njegovom životu zlo govori, da se ubije i dom njegov da se rasturi.
12. Ko ima ženu, pa uzme od nekoga zajam i ne može posle da ga vrati, nije kriva žena da plaća za muža, osim ako nije jemčila za njega ili rekla: »Ako on ne plati, ja ću platiti.«
13. Kad se ide u rat protiv neprijatelja, treba se čuvati od svakoga zla. Um svoj usmeriti ka jedinome Bogu i moliti se. Čuvati se od bluda, dogovarati se oko odbrane i pomoć od Boga moliti za hrabra srca. Pobedu ne dobijaju mnogi ljudi, nego Božija sila.
14. Kada vam Bog preda blago vašeg neprijatelja, jedna šestina pripada vojvodi, a ostalo da se podeli jednako svim ljudima, velikim i malim. Dosta je vojvodi njegov deo, a dobitak da se iskoristi za hranu ljudima.
15. Ako se neki borac istakne hrabrošću, vojvoda da kaže: »Daću mu deo od svoje šestine.« Vojnički deo treba deliti jednako: velikim i malim, koji su bili u borbi i koji su bili na poslu, koji su čuvali tabor i koji su čuvali carevinu. Svima treba jednako podeliti. Tako je rečeno, pisano i predano od proroka Davida.
16. Ako hoćeš da znaš gde je sud: prvo je u Zakonu sudskom cara Konstantina, glava 3; drugo je u carskim knjigama Zakona gradskog, odeljak 40; treće ćeš naći u Sudu premudrih careva Lava i Konstantina, naslov 16.
17. Pazi sudijo, kako sudiš takav ćeš sud od Boga i ti primiti. Ako pokušaš da osudiš nekog ko nije kriv, Bog ga od tebe može sakriti, a tebe od Boga niko ne može sakriti. Strašno je upasti u ruke Boga živoga. Pravo sudi da se spasiš.
18. Ko uništava ratne brane ili predaje protivniku svoje ljude, da mu se glava odseče.
19. Ko se uzda u svoje gospodstvo, pa silom izvede iz svete crkve onoga ko je pobegao u nju, da bude bijen i posle toga da se pošalje u zatvor.
20. Ko drugome naredi da ubije nekoga, da se osudi kao i ubica.
21. Ko se lažno kune drugome nad hrišćanskim žitijem radi razdora, takvog bi po zakonu trebalo odmah ubiti, jer stvara razdor. Ali, da to ne bude; jer bi mnogi tako ubili mnoge bez suda, a posle bi rekli da su ovi protiv carstva govorili. Nego, ako bi neko to uradio, takog čuvati pod stražom i caru o njemu kazati. Kako caru bude volja i kako zapovedi, tako da bude.
22. Ko pobegne u crkvu, silom da se ne izvede, nego da kaže popu krivicu koju je učinio, pa da ga primi pop i da se po zakonu ispita njegova krivica. Ako ga neko silom izvede iz crkve, tome treba udriti 140 palica, i tada ne treba pitati za krivicu onoga koji je silom izveden iz crkve.
23. Rob uzalud beži u crkvu. Da se prepozna i da se preda svome gospodaru.
24. Ko oženi siromašnu ženu i umre pre nje, ženi pripada deo muževe imovine koliki pripada i po jednom njihovom detetu. Ako ta žena nije imala dece sa tim mužem, pripada joj njen deo muževog imanja.
25. Ko prodaje žito ili nešto drugo Turcima, prema takvom biti nemilosrdan: ako je bogat, da mu se naplati šteta; a ako je siromašan, da se bije i protera iz tog kraja.
26. Ko proda konja, oružje ili nešto drugo što je spremljeno za borbu, da mu se glava odseče.
27. Svedocima zapretiti mučenjem ako lažu na sudu, zatim ih pozivati jednog po jednog i saslušati njihovo svedočenje. Ako svedoče različito, da im se ne veruje. Srebro pomrači oči sudiji da poništi pravdu i sakrije istinu, pa osudi pravednog, a opravda krivog. Od toga se čuvaj, jer se tako čovek od Boga udaljava i dušu gubi. Koren svemu zlu je srebro i zlato.