Veličina doprinosa bračnog druga u sticanju zajedničke imovine

Veličina doprinosa bračnog druga u sticanju zajedničke imovine

Sentenca:

Udeo bračnog druga u sticanju zajedničke imovine određuje se prema njegovom celokupnom doprinosu u sticanju i to kako ličnom dohotku i drugim prihodima, tako i u pomoći jednog bračnog druga drugom, staranju o deci, vođenju zajedničkog domaćinstva, staranju o održavanju imovine i svakom drugom obliku rada i saradnje u upravljanju, održavanju i povećanju zajedničke imovine.

Iz obrazloženja:

„Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje da je tužilja vlasnik 1/3 nepokretne imovine stečene u braku sa tuženom kao i pokretnih stvari i novčanih sredstava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su bile u braku 20 godina. Tužilja nakon zasnivanja braka nije bila zaposlena a tuženi je radio na poslovima mašin-bravara. Živeli su u staroj kući koju je tuženi nasledio od oca. Tužilja je brinula o kući i deci baveći se šivenjem od čega je ostvarivala prihode a zaposlila se u prodavnici autodelova tokom 1995. godine u lokalu koji je vlasništvo stranaka, gde radi i danas. Tuženi je započeo da se bavi privatnom delatnošću 1989. godine otvarajući auto-otpad na placu koji je kupljen u toku trajanja bračne zajednice i na kome su izgrađene poslovne zgrade. U toku trajanja bračne zajednice stranke su stekle kuću u N. na kat. parceli 341/3, lokal u N. na kat. parceli 3536 KO N, lokal u N. u Tržnom centru, lokal na kat. parceli 165/1 i kat. parceli 165/2 KO M. sa poslovnim objektima izgrađenim na ovim parcelama, placu u M, kat. parceli 1370/65 KO O, automobil marke „Krajsler“, novčani iznos od 4.000 EURA, automobil „Mercedes“, automobil „Golf 2“ koji su otuđili, još jednu kući u N. koju su otuđili.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev utvrđujući doprinos tužilje u sticanju celokupne imovine sa 1/3. Pri tom nisu pribavljali izveštaje o primanjima stranaka.

Prema odredbi člana 327. Zakona o braku i porodičnim odnosima bračni drugovi mogu u svako doba sporazumno izvršiti deobu zajedničke imovine, sporazumom koji mora biti sačinjen u pismenoj formi, a ukoliko do sporazuma ne dođe, koliki je udeo svakog bračnog druga određuje se prema njegovom doprinosu o čemu će se voditi računa ne samo o ličnom dohotku i drugim prihodima svakog bračnog druga već i o pomoći jednog bračnog druga drugome, staranju o deci, vođenju zajedničkog domaćinstva, staranju i održavanju imovine, svakom drugom obliku rada i saradnje u upravljanju, održavanju i povećanju zajedničke imovine.

Da bi se citirana odredba Zakona o braku i porodičnim odnosima mogla pravilno primeniti, bilo je nužno utvrditi sve relevantne činjenice koje se odnose na prihode i tužioca i tužene, vrednost celokupno stečene imovine i saglasno tome njihov doprinos u sticanju te imovine. Pošto se radi o imovini velike vrednosti, doprinos stranaka u sticanju te imovine ne može se ceniti bez utvrđivanja stvarne vrednosti imovine i stvarnih prihoda obeju stranaka kao i drugih okolnosti koje utiču na visinu doprinosa. Činjenica je da će sud kao udeo bračnom drugu uzeti u obzir i sve ostale vidove sticanja, pomoći i doprinosa koji nisu materijalne prirode, ali za sticanje imovine ovog obima, nužno je i neophodno utvrditi stvarne vrednosti i stvarne zarade i mogućnosti sticanja. Zbog toga je nižestepene presude valjalo ukinuti.“

Rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 323/2005 od 16.02.2005. godine