Direktor u dopunskom radu u drugom pravnom licu
„Prema čl. 48. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 – dalje: Zakon), lice izabrano za direktora, može da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa. Organ koji je doneo odluku o izboru direktora, uz saglasnost lica koje je izabrano na tu funkciju, odlučuje o statusu direktora, tj. da li će biti u radnom odnosu ili će poslove obavljati van radnog odnosa. Shodno navedenim odredbama Zakona, dve su mogućnosti:
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme. Ukoliko direktor zasnuje radni odnos zaključuje se ugovor o radu, u smislu člana 30. stav 1. Zakona. Ugovor o radu sadrži sve elemente iz člana 33. Zakona. Obavezan element ugovora su prava i dužnosti direktora, kao organa koji vodi poslove u pravnom licu.
Zasnivanjem radnog odnosa direktor ostvaruje pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa kao i ostali zaposleni. Zarada direktora uređuje se ugovorom koji zaključuje sa organom koji ga postavlja.
Na ugovorenu zaradu, odnosno na sva primanja koja u skladu sa propisima o radu čine zaradu, plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) i porez, u skladu sa zakonom.
2. Obavljanje poslova direktora bez zasnivanja radnog odnosa
Sa licem koje obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, zaključuje se ugovor. To nije ugovor o radu, jer se ne zasniva radni odnos, već ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze između lica koje je postavljeno za direktora i poslodavca.
Prema članu 104. stav 1. Zakona, „zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu“. S obzirom da lice koje obavlja poslove direktora nije zaposleno (u radnom odnosu), to za svoj rad ima pravo na naknadu (član 48. stav 5.). Ova naknada ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom. Na isplaćenu naknadu za rad koja ima karakter zarade, plaćaju se svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porez na zarade. Druga prava i obaveze utvrđuju se ugovorom o radu. U ovom slučaju, licu koje obavlja poslove direktora, treba obezbediti i druga prava iz radnog odnosa (godišnji odmor, plaćeno odsustvo i dr.).
Prema članu 202. Zakona, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
Prema tome, ako je aktom poslodavca predviđeno da se poslovi direktora mogu obavljati sa jednom trećinom punog radnog vremena, nema zakonskih smetnji da lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, bude postavljeno kod drugog poslodavca da obavlja poslove direktora sa jednom trećinom punog radnog vremena. U ovom slučaju shodno odredbi člana 202. stav 2. Zakona, lice koje radi do jedne trećine punog radnog vremena ima pravo na naknadu za rad. Ova naknada nema karakter zarade, u skladu sa propisima o radu. Na naknadu koja se ostvaruje za rad do jedne trećine punog radnog vremena, u skladu sa članom 7. stav 1. tačka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, broj 84/2004), plaća se samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ne plaća se na ugovorenu naknadu. Osnovica za plaćanje doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana (član 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).
Prema tome, lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a poslove direktora kod drugog poslodavca obavlja do jedne trećine punog radnog vremena, doprinos za obavezno socijalno osiguranje plaća na ugovorenu naknadu u skladu sa navedenim odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.“
Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-501/2005-02 od 01.06.2005. godine
