U kojoj formi se zaključuje ugovor o kupoprodaji privremenog objekta

U kojoj formi se zaključuje ugovor o kupoprodaji privremenog objekta

 

Iz obrazloženja:

„Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je sporni lokal kupio od Ž.P, a zatim je isti prodao tužiocu o čemu su sačinili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti dana 28.9.1994. godine, koji nisu overili u sudu, a kao prodavac označen je Ž.P. Ugovor su potpisali tužilac kao kupac i tuženi u svojstvu prodavca. Iznos od 50.000 DEM, na ime kupoprodajne cene za poslovni prostor, inventar i sve stvari u njemu, tužilac je predao tuženom i kao dokaz o tome sačinili su priznanicu 29.9.1994. godine. Sporni objekat izgrađen je na lokaciji stare autobuske stanice u V, a prema izveštaju Odeljenja za urbanizam i imovinsko-pravne poslove od 25.1.2005. godine lokali izgrađeni na ovoj lokaciji imaju karakter privremenih objekata. Z.M, koji je ovaj lokal prodao Ž.P, 23.4.1990. godine odobrena je izgradnja privremenog poslovnog objekta – ugostiteljske radnje na lokaciji 24 na staroj autobuskoj stanici, uz obavezu investitora da privremeni objekat ukloni o svom trošku i bez prava na naknadu kada zemljište na kome se objekat nalazi bude privođeno nameni iz urbanističkog plana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi ništavost usmenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti – poslovnog objekta (lokala).

Naime, kao predmet ugovora o kupoprodaji, čiji poništaj tužilac traži, označen je privremeni poslovni objekat, a prema utvrđenom, tužiocu je pre zaključenja ovog ugovora bila predata građevinska dozvola od 23.4.1990. godine u kojoj je naznačeno da se radi o privremenom objektu.

Odredbom člana 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stiče predajom te stvari u državinu sticaoca.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, tužilac je stekao pravo svojine na spornom lokalu njegovim preuzimanjem, čime je tuženi ispunio svoju ugovornu obavezu, a tužilac je ispunio svoju obavezu isplatom ugovorene kupoprodajne cene.

Kako je u konkretnom slučaju predmet usmenog ugovora privremeni objekat koji ne može biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige, a koji se koristi na osnovu privremene dozvole nadležnog upravnog organa, sa ograničenim trajanjem – do privođenja nameni iz urbanističkog plana, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nije ispunjen zakonski uslov za poništaj navedenog ugovora u smislu člana 455. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga što je predmet prometa između tužioca i tuženog bio privremeni objekat koji je po svom karakteru pokretna stvar, a za zaključenje ugovora o prodaji pokretnih stvari dovoljna je predaja stvari uz usmenu saglasnost ugovornih strana o bitnim elementima ugovora i nije obavezna pismena forma.

Ukazivanje u reviziji da je sporni objekat podignut na betonskom temelju, delimično ozidan od čvrstog materijala, a jednim delom od drveta, pri tom čvrsto inkorporisan u zemlju, tako da se ovaj objekat ne može premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njegove suštine je neosnovano, s obzirom da je odobrena od strane nadležnog organa uprave njegova izgradnja kao privremenog objekta, a bez uticaja je od kakvog je materijala sazidan kao i da li je pogodan za izmeštanje na drugo mesto.“

Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2903/2005 od 15.12.2005. godine