Obaveza obračunavanja i plaćanja PDV u okviru realizacije ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji
Napomena : Pročitajte ceo tekst (a ne samo tekst obeležen bojom ili podvlačenjem) jer samo ceo tekst u potpunosti tumači i objašnjava određeno pitanje odnosno problem
„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 4. stav 1. Zakona).
Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Promet usluga je i svako nečinjenje i trpljenje (stav 2. člana 5. Zakona).
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kod realizacije ugovora nazvanog ugovorom o poslovno – tehničkoj saradnji, kojim se, prva ugovorna strana (obveznik PDV) obavezuje da drugoj ugovornoj strani da na korišćenje deo poslovnog objekta, a druga ugovorna strana (obveznik PDV) da u tom delu poslovnog objekta organizuje i obezbedi uslove za rad restorana, enterijersku opremljenost, kao i kvalifikovanu radnu snagu, pri čemu ugostiteljske usluge u restoranu pruža korisnicima druga ugovorna strana, sa aspekta propisa kojima se uređuje oporezivanje potrošnje porezom na dodatu vrednost, prva ugovorna strana (obveznik PDV) vrši promet usluge davanja u zakup poslovnog prostora drugoj ugovornoj strani, za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. Pored toga, vreme prometa usluge davanja u zakup opredeljuje se u skladu sa odredbama člana 15. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona, a nastanak poreske obaveze za predmetne usluge u skladu sa odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-3470/2010-04 od 21.03.2011. godine