Pravo direktora na naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor zbog razrešenja pre isteka mandata

Pravo direktora na naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor zbog razrešenja pre isteka mandata

„Pravo na godišnji odmor je pravo iz radnog odnosa. Ovo pravo ostvaruje i direktor, koji je, saglasno članu 48. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon), zasnovao radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, dok je u radnom odnosu.

Prema članu 73. Zakona, godišnji odmor može da se koristi u celini ili u delovima. Ako se koristi u delovima, prvi deo u trajanju od najmanje tri radne nedelje, koristi se u kalendarskoj godini, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Prema tome, samo kada se godišnji odmor koristi u delovima, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi korišćenje najmanje tri radne nedelje (15 radnih dana) u kalendarskoj godini. Ako se godišnji odmor koristi u celini, nema smetnji da se korišćenje godišnjeg odmora započne u kalendarskoj godini, a da se veći deo tog odmora nastavi u kontinuitetu u narednoj godini.

Prema članu 75. st. 1-3. Zakona, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, rešenjem koje se dostavlja zaposlenom u određenom roku pre datuma određenog za korišćenje godišnjeg odmora, a ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenja smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.

U članu 71. Zakona propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.

U članu 76. Zakona, ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema tome, zaposleni ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor samo ako krivicom poslodavca ne iskoristi pripadajući godišnji odmor. Krivica poslodavca utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od okolnosti slučaja.

U situaciji kada je direktor koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme (do isteka mandata, odnosno razrešenja), saglasno članu 48. Zakona – razrešen dužnosti pre isteka mandata zbog propusta u radu a nije iskoristio pripadajući godišnji odmor za 2012. godinu, iako mu je odobreno korišćenje godišnjeg odmora za 2012. godinu u celosti počev od 13.12.2012. godine, ali je na svoj zahtev direktor počeo da koristi prvi deo godišnjeg odmora 20.12.2012. godine, kao i da je poslodavac rešenjem o prestanku radnog odnosa odobrio razrešenom direktoru i isplatu naknade štete za neiskorišćeni deo godišnjeg odmora, za šta osnivač nije obezbedio sredstava uz navođenje da prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od tri radne nedelje mora da se iskoristi u kalendarskoj godini.

Može se zaključiti da je direktoru rešenjem određeno korišćenje godišnjeg odmora, pri čemu se ne može sa sigurnošću utvrditi iz kojih razloga je došlo do pomeranja godišnjeg odmora i da li je doneto novo rešenje o korišćenju prvog dela godišnjeg odmora u kraćem trajanju od tri radne nedelje u kalendarskoj godini, što je suprotno članu 73. Zakona. Međutim, okolnost da bivši direktor nije iskoristio pripadajući godišnji odmor jer mu je prestao radni odnos pre isteka mandata, a na osnovu rešenja o razrešenju od strane nadležnog organa, ne bi mogla da se smatra krivicom poslodavca za neiskorišćeni godišnji odmor koji je prethodno odobren rešenjem poslodavca. Poslodavac je dužan da u ovom slučaju zaposlenom izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.“

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-57/2013-02 od 19.02.2013. godine