Poreski tretman prenosa apsolutnih prava na nepokretnosti u postupku podele kao statusne promene
Poreski tretman prenosa apsolutnih prava na nepokretnosti u postupku podele kao statusne promene
„Prema odredbi člana 29. st. 1. i 6. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002 i 135/2004 – dalje: Zakon), poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava ili odluka suda, odnosno rešenje nadležnog upravnog organa nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog organa za prenos.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu, sa tačnim podacima, u roku od deset dana od dana nastanka poreske obaveze sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze, osim u slučaju iz člana 39a Zakona (član 36. stav 1. Zakona).
1. Ukoliko je u konkretnom slučaju poreska obaveza nastala do početka primene odredbe člana 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004), odnosno do 31. decembra 2004. godine, prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. Zakona (na koji se porez na prenos apsolutnih prava plaća), smatrao se i prenos celokupne imovine pravnog lica u slučaju pripajanja, spajanja ili podele, ako je pravni prethodnik uz naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom sledbeniku dobio novčanu naknadu koja prelazi 10% nominalne vrednosti dobijenih akcija odnosno udela (član 24. tačka 3) Zakona).
2. Ukoliko je u konkretnom slučaju poreska obaveza nastala posle početka primene odredbe člana 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004), odnosno posle 1. januara 2005. godine, prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. Zakona, smatra i prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24. tačka 3) Zakona).
Za potrebe pravilnog poreskog tretmana prenosa celokupne imovine pravnog lica, po pitanju Ministarstva finansija da li se po osnovu statusnih promena privrednog društva i promena pravne forme privrednog društva u skladu sa Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004) vrši prenos celokupne imovine pravnog lica, Ministarstvo privrede dalo je mišljenje broj 430-00-6/2005-02 od 9. maja 2005. godine prema kome:
„U slučaju sprovođenja statusnih promena spajanja i podele privrednog društva vrši se prenos celokupne imovine privrednog društva koje sprovodi statusnu promenu i koje na taj način prestaje da postoji.
Međutim, kod sprovođenja statusne promene odvajanja privredno društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine na društva sticaoce, odnosno novo društvo.
Imajući u vidu navedeno, prenos celokupne ili dela imovine privrednog društva po osnovu statusne promene, nema karakter prenosa imovine uz naknadu, s obzirom da privredno društvo sticalac stupa u prava i obaveze društva prenosioca, a vlasnik akcija ili udela ne stiče niti nova prava, niti naknadu za promet postojećih prava, već mu se vrši samo zamena postojećih prava za akcije ili udele u društvu sticaocu (i eventualno novčane nadoknade do limita od 10%) u istoj ekonomskoj vrednosti.
Takođe, kod promene pravne forme privrednog društva ne vrši se prenos imovine, s obzirom da nakon promene pravne forme privredno društvo nastavlja da posluje kao isto pravno lice, ali druge pravne forme.“
Prema tome, ako su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se u smislu člana 6. Zakona o porezu na dodatu vrednost ne plaća porez na dodatu vrednost po osnovu statusne promene, a ta statusna promena se vrši bez naknade u novcu, zamenom postojećih prava akcionarima ili članovima društva za akcije ili udele u društvu sticaocu u istoj ekonomskoj vrednosti, imajući u vidu mišljenje Ministarstva privrede prema kome prenos celokupne ili dela imovine pravnog lica po osnovu statusne promene nema karakter prenosa imovine uz naknadu, isti ne podleže plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava.
S obzirom da prenos celokupne ili dela imovine pravnog lica po osnovu statusne promene izvršene na navedeni način nema karakter prenosa imovine uz naknadu i ne podleže plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava, ni fizička deoba imovine pravnog lica po osnovu te statusne promene – podele, u funkciji izvršenja deobnog bilansa, u srazmeri sa raspodelom aktive i pasive u deobnom bilansu, ne predstavlja prenos uz naknadu u smislu navedenih zakonskih odredaba, što znači da se po tom osnovu porez na prenos apsolutnih prava ne plaća.
Nadležni poreski organ u svakom konkretnom slučaju, na osnovu pruženih dokaza, utvrđuje činjenično stanje od uticaja na postojanje poreske obaveze.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00041/2006-04 od 14.02.2006. godine
