Oporezivanje paušalnog preduzetnika koji je izgubio taj status jer je postao obveznik PDV

Oporezivanje paušalnog preduzetnika koji je izgubio taj status jer je postao obveznik PDV

„Odredbom čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010 i 50/2011 – dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Oporezivanje prihoda po osnovu samostalne delatnosti uređeno je odredbama čl. 31. do 51. Zakona.

Odredbom člana 32. Zakona propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. ovog zakona, uključujući i fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (dalje: preduzetnik).

Oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobit, ako Zakonom nije drukčije određeno, a utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sačinjenom u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija ako preduzetnik vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno u skladu sa propisom iz člana 49. Zakona ako preduzetnik vodi prosto knjigovodstvo, na način utvrđen Zakonom (član 33. st. 1. i 2. Zakona).

Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje, saglasno odredbi člana 42. stav 4. Zakona.

Preduzetnik kome prestane pravo na paušalno oporezivanje jer je postao obveznik poreza na dodatu vrednost, odnosno opredelio se za plaćanje poreza na dodatu vrednost u skladu da zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 40. stav 2. tačka 5) Zakona), dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa (član 42. stav 6. Zakona).

Saglasno odredbi člana 43. stav 1. Zakona, preduzetnik je dužan da vodi poslovne knjige i da u njima iskazuje poslovne promene na način određen Zakonom. Poslovne knjige preduzetnik vodi po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa Zakonom ili po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija (stav 2. tog člana Zakona).

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe u vezi sa novčanim sredstvima koja se nalaze na tekućem računu preduzetničke radnje, za koju preduzetnik vodi poslovne knjige, a koja su ostvarena u periodu dok je preduzetnik poslovao kao paušalac (ali je izgubio status paušalca jer je postao obveznik poreza na dodatu vrednost i počeo je sa vođenjem poslovnih knjiga) i za koji period je izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda, u momentu početka vođenja poslovnih knjiga ta novčana sredstva, koja se nalaze na tekućem računu preduzetničke radnje, evidentiraju se kao poslovna promena u poslovnim knjigama koje preduzetnik vodi saglasno Zakonu (a uzimajući u obzir da se oporezivanje ne može vršiti po istom osnovu dva puta). U pogledu raspolaganja novčanim sredstvima na računu preduzetničke radnje, materija koja se odnosi na poslove platnog prometa, odnosno plaćanja u gotovom novcu u dinarima, uređena je Zakonom o platnom prometu („Sl. list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS“, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon i 31/2011) i Pravilnikom o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 77/2011).

U slučaju kada preduzetnik koji (je izgubio status paušalca jer je postao obveznik poreza na dodatu vrednost) vodi poslovne knjige, po osnovu određenih potraživanja koja su nastala i čija naplata je dospela u periodu kada je to potraživanje preduzetnika (evidentirano kao prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga, na obrascu poslovne knjige KPO) bilo predmet oporezivanja na paušalno utvrđeni prihod, izvrši naplatu tog potraživanja u periodu kada je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti na stvarno ostvareni prihod (oporezivu dobit), taj prihod (ostvaren kad je preduzetniku prestalo pravo na paušalno oporezivanje) predstavlja poslovnu promenu koja se saglasno Zakonu evidentira u poslovnim knjigama koje preduzetnik vodi (a uzimajući u obzir da se oporezivanje ne može vršiti po istom osnovu dva puta).

Ukazujemo da Poreska uprava, saglasno načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda, prema članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon i 53/2010).“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-481/2011-04 od 09.12.2011. godine