Odgovori Narodne banke Srbije na pitanja banaka u vezi s promenom Zakona o zaštiti korisnika finasijskih usluga

Vidi i kasnije donet propisOdluka o postupanju davaoca finansijskih usluga po prigovoru korisnika finansijskih usluga i postupanju Narodne banke Srbije po pritužbi tih korisnika (Sl.glasnik RS br. 25/2015)

Odgovori na pitanja banaka u vezi s promenom Zakona o zaštiti korisnika finasijskih usluga

Službeni glasnik RS br. 36/2011

 Objavljeno na sajtu Narodne banke Srbije http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/63/odgovori_na_pitanja_banaka.pdf

 ČLAN 8.

1. Na koji način definisati odredivost rizika zemlje i obavezne rezerve kao promenljivih elemenata novčane ugovorne obaveze?

ODGOVOR: Ugovorna obaveza mora biti određena, odnosno odrediva. Novčana ugovorna obaveza je odrediva u pogledu njene visine ako zavisi od ugovorenih promenljivih elemenata, odnosno promenljivih i fiksnih, s tim što su promenljivi elementi oni koji se zvanično objavljuju.

Navedene uslove ispunjavaju referenta kamatna stopa, indeks potrošačkih cena, LIBOR, EURIBOR i isključivo njima slični pokazatelji. Elementi moraju biti takve prirode da na njih ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Davalac finansijske usluge je dužan da novčanu ugovornu obavezu utvrđuje na način kako je to utvrđeno Zakonom i u duhu Zakona, vodeći računa da ti elementi budu jasni i nedvosmisleni i da omogućavaju korisniku da u svakom trenutku može sam da izračuna visinu svoje obaveze.

Banka sama određuje da li će ugovornu obavezu utvrditi kao promenljivu ili fiksnu, odnosno koji od elemenata ugovorne obaveze će biti promenljiv. Promenljivi element u smislu čl. 8. i 26. Zakona mora da ispuni dva uslova: 1) da se zvanično objavljuje i 2) da ima takvu prirodu da na njega ne može uticati volja nijedne ugovorne strane, uz vođenje računa o načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja i pravnih posledica u slučaju narušavanja ovog načela.

ČLAN 10.

1. Da li je banka u obavezi da Opšte uslove poslovanja objavi 15 dana pre primene promena, da li to važi i za trgovačka mesta s kojima banka ima potpisan ugovor o saradnji?

ODGOVOR: Zakonom je kao jedno od osnovnih načela propisano, između ostalog, i pravo korisnika na informisanje. Imajući u vidu da je davalac finansijske usluge odgovoran za primenu odredaba Zakona, davalac finansijske usluge je dužan da odredbama ugovora o saradnji s trećim licima obezbedi primenu Zakona, odnosno da obezbedi korisnicima da se upoznaju sa uslovima korišćenja određene finansijske usluge i na mestima koja ne predstavljaju njegove poslovne prostorije a na kojima se korisnicima nude te usluge.

ČLAN 11.

1. S obzirom na to da je klijent u obavezi da otvori račun da bi mu se odobrio kredit, da li u EKS ulazi članarina (naknada za mesečno održavanje računa koja se naplaćuje samo u slučaju da je klijent imao transakciju zaduženja po računu) po tekućem računu?

ODGOVOR: Trošak otvaranja i vođenja računa koji je uslov za odobravanje kredita predstavlja trošak koji korisnik plaća prilikom korišćenja kredita i svakako je relevantan za obračun efektivne kamatne stope. „Članarina“, tj. naknada za mesečno održavanje predstavlja trošak vođenja računa, za koji se pretpostavlja da je aktivan  jer se račun i otvara za otplatu kredita, što znači da će uvek biti bar jedne mesečne uplate, odnosno otplate kredita.

 2. Ako klijent već prima platu, odnosno ima tekući račun u banci i izrazi želju da podnese zahtev za kredit, da li je banka obavezna da ubaci podatak o naknadi za vođenje računa u kalkulaciju EKS za kredite?

ODGOVOR: Ako je korisnik pre podnošenja zahteva za kredit već imao otvoren račun u banci, troškovi vođenja računa se ne unose u plan otplate kredita koji se koristi za obračun efektivne kamatne stope.

3. S obzirom na to da je članom 11. propisano da u EKS/ELIN ulaze svi novčani izdaci koji su poznati u momentu iskazivanja ove stope, kako je moguće troškove osiguranja uračunati u EKS/ELIN kada nisu poznati odmah?

ODGOVOR: Pri obračunu efektivne kamatne stope u predugovornoj fazi banka je dužna da s pažnjom dobrog privrednika, na osnovu informacija s tržišta, kao i iz razgovora s korisnikom, proceni iznos svih elemenata na osnovu kojih se ta stopa obračunava, pa i troškove osiguranja. Izuzetno, kada se ova stopa obračunava za potrebe oglašavanja, banka nije dužna da procenjuje visinu ovih troškova, ali je u obavezi da jasno iskaže obavezu zaključenja ugovora o osiguranju, i to zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope.

4. Da li troškovi menice, administrativni trošak obrade zahteva NKOSK i troškovi upisa hipoteke ulaze u obračun EKS?

ODGOVOR: Troškovi u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita, a koje snosi korisnik (npr. troškovi upisa založnog prava, fiksna provizija na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje i dr.), predstavljaju troškove koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope.

5. Kako se za depozite po viđenju kalkuliše EKS i plan isplate depozita, u smislu obaveza po članu 23, s obzirom na to da ti ugovori nemaju vremensku odredivost/trajanje?

ODGOVOR: Kod depozita po viđenju, efektivna kamatna stopa se izračunava pod pretpostavkom da će depozit biti oročen na period od godinu dana, a radi jedinstvenog načina obračuna. Plan isplate depozita služi isključivo za potrebe obračuna efektivne kamatne stope i ne uručuje se korisniku, jer nema informativnu vrednost za korisnika, što umanjuje mogućnost njegovog dovođenja u zabludu.

6. S obzirom na to da postoji obaveza obračuna EKS i za kreditne kartice, postavlja se pitanje koju ročnost kreditnih kartica treba uzeti u obzir?

ODGOVOR: Potrebno je uzeti u obzir ugovorenu ročnost, uz uvažavanje pretpostavki propisanih tač. 5–10. Odluke o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku. To znači da se u slučaju kreditnih kartica pretpostavlja da će korisnik odmah iskoristiti ceo iznos limita, a da će ga otplaćivati u iznosu minimalno zahtevanog plaćanja, uz otplatu celokupnog preostalog iznosa po ugovorenom isteku roka korišćenja limita po kartici, odnosno ukoliko taj rok nije ugovoren u periodu koji je potreban da bi se otplatio ukupan dug uz minimalan zahtevani iznos plaćanja.

7. Ukoliko u ugovoru o kreditu postoje tri datuma povlačenja sredstava, šta se dešava ako klijent ne povuče sredstva u sve tri tranše, da li mu dajemo novi plan na iskorišćeni iznos kredita?

ODGOVOR: Kod kredita po kojima korisnik samostalno odlučuje o dinamici povlačenja sredstava, odnosno odlučuje o dinamici povlačenja sredstava ali u okviru ugovorom utvrđenih limita koji se odnose na iznos povlačenja i periode u kojima se sredstva povlače, obračun efektivne kamatne stope i sačinjavanje plana otplate se vrši pod pretpostavkama propisanim tač. 5–10. Odluke o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku. Pretpostavke služe isključivo za potrebe obračuna efektivne kamatne stope, što znači da nije potrebno izrađivati novi plan otplate ukoliko stvarni način povlačenja odstupa od pretpostavljenog.

8. Kod obračuna EKS-a za kreditne kartice nije moguće utvrditi sve troškove koje klijent može imati prilikom povlačenja sredstava, jer nije moguće unapred predvideti da li će sredstva biti povlačena na bankomatu druge banke ili banke izdavaoca, da li će klijent karticu koristiti u zemlji ili inostranstvu i sl.?

ODGOVOR: Troškovi vezani za korišćenje kreditne kartice navedeni u pitanju ne ulaze u obračun efektivne kamatne stope, što proizlazi iz same definicije efektivne kamatne stope i pretpostavki za obračun efektivne kamatne stope za kreditne kartice.

9. Da li prvi novčani tok može biti različit od ugovorenog datuma uplate, ako može, u kojim situacijama?

ODGOVOR: Može, ukoliko neki novčani tok koji se uključuje u obračun efektivne kamatne stope nastaje pre ugovorenog datuma uplate depozita, kao što je navedeno u Odluci o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku.

10. S obzirom na to da pojedine naknade treba da budu deo EKS-a koje banka nije knjigovodstveno evidentirala (npr. troškove overe založne izjave), da novom Odlukom banka mora da ima knjigovodstvenu evidenciju svih naknada, odnosno troškova koje su deo EKS-a, čak i onih troškova koji padaju na teret klijenta a po kojima banka ne ostvaruje novčane tokove?

ODGOVOR: Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku nije propisana obaveza knjigovodstvenog evidentiranja bilo kog elementa. Banka svoju knjigovodstvenu evidenciju vodi u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu i pratećih podzakonskih akata.

11. Da li obrazac ponude treba dostavljati klijentu pre donošenja odluke nadležnog organa u banci o odobrenju plasmana ili nakon donošenja odluke?

ODGOVOR: Trenutak dostavljanja ponude korisniku određuje se poslovnom politikom banke (treba imati u vidu da je ponuda deo predugovorne faze).

12. Da li banka mora čuvati dokaz da je klijentu uručena ponuda?

ODGOVOR: Zakon ne propisuje obavezu čuvanja dokaza da je korisniku uručena ponuda.

13. Šta se podrazumeva pod opisom novčanog toka u određenom periodu kod depozita i kredita na obrascima PI depozit i PO kredit?

ODGOVOR: Nepromenjeno u odnosu na postojeću Odluku.

14. Generalno, postoje dva dokumenta s praktično istom sadržinom – Ugovor i Obavezni elementi ugovora. Da li će i koliko klijentu biti jasnije, jer će svi nastojati da formulacije budu identične u oba dokumenta, jer bi se u suprotnom otvorio rizik različitog tumačenja?

ODGOVOR: Ugovor se sačinjava saglasno poslovnoj politici banke, detaljniji je i može sadržati mnogo više podataka od propisanih obaveznih elemenata i podaci u ugovoru ne moraju biti navedeni redosledom koji je propisan u obrascu koji sadrži obavezne elemente.

ČLAN 12.

1. U slučaju plasiranja sredstava kredita trgovcima na bazi dobijene profakture, koje su obaveze korisnika kredita, a koje su obaveze trgovca prema banci? Da li korisnik kredita vraća samo kamatu, a trgovac uplaćena sredstva i šta ako trgovac u definisanom roku ne vrati sredstva banci? Koja su prava banke u navedenom slučaju?

ODGOVOR: U slučaju uplate sredstava kredita trgovcima na bazi dobijene profakture potrebno je razlikovati dve situacije, koje povlače različite pravne posledice:

1)     prva situacija je da korisnik odustane od ugovora o kreditu, a ne od ugovora o kupoprodaji (npr. zato što nije zadovoljan uslovima kredita) u kom slučaju je korisnik kredita dužan da u roku od 30 dana od dana slanja banci obaveštenja o odustanku vrati banci kamatu za vreme korišćenja kredita, kao i glavnicu (član 12. stav 4);

2) druga situacija je da korisnik odustane od ugovora o kupoprodaji u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača (član 40. st. 1. i 2. Zakona), u kom slučaju korisnika više ne obavezuje povezani ugovor o kreditu, a prodavac je dužan da o odustanku od ugovora obavesti banku u roku od osam dana; banka je dužna da otplaćeni iznos kredita, s kamatom, koji je korisnik otplatio do momenta odustanka od tog ugovora vrati korisniku bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obaveštena o odustanku. Zakon ne uređuje način rešenja međusobnih imovinskih odnosa banke i trgovca, već to banka s trgovcem ugovara. Ukoliko to ne ugovori, na ovu situaciju će se primenjivati opšti pravni režim obligacionog prava.

2. Da li je kod lizinga (s obzirom na to da lizing kuća kupuje auto) moguće isporučiti robu 14 dana posle odobrenja lizinga da bi se izbegli mogući troškovi u slučaju odustanka od lizinga?

ODGOVOR: Zakonom je propisano da korisnik ima pravo da odustane od zaključenog ugovora o lizingu u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, a ne od dana odobrenja lizinga, sa izuzetkom ugovora čiji je predmet finansiranje kupovine nepokretnosti, kada korisnik ima ovo pravo pod uslovom da nije počeo da koristi finansiranje. Zakon ne propisuje rok u kome je davalac lizinga dužan da isporuči predmet lizinga, već se to, u skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu, uređuje ugovorom o lizingu.

3. Ko će da proceni štetu nastalu na vraćenoj stvari?

ODGOVOR: Štetu na vraćenoj stvari procenjuje veštak određene struke.

4. Kako će banka/trgovac/lizing kuća da se naplati u slučaju vraćene oštećene robe?

ODGOVOR: U slučaju vraćanja oštećene robe pravo na naknadu štete je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o parničnom postupku, kao i članom 12. st. 5. i 6. Zakona.

5. Šta se dešava s premijom kasko osiguranja koja se uplaćuje tokom isplate kredita u slučaju da klijent odustane od ugovora o kreditu?

ODGOVOR: Odustanak klijenta od ugovora znači da ugovor prestaje i da svaka ugovorna strana ima pravo na povraćaj onoga što je dala na ime (delimičnog) ispunjenja ugovora, pri čemu su naknade na koje davaoci finansijske usluge imaju pravo precizno određene st. od 4. do 7. člana 12. Zakona, koji se odnose na srazmerni deo kamate, naknadu eventualno pretrpljene štete zbog umanjenja vrednosti predmeta lizinga, odnosno predmeta kupoprodaje, i troškove nastale kod nadležnih organa. U slučaju ugovora o kreditu koji je obezbeđen hipotekom, banka ima pravo na naknadu stvarnih troškova koje je imala povodom zaključenja ugovora o kreditu, a koji se utvrđuju pre zaključenja ugovora o kreditu. Na osnovu navedenog proizlazi da korisnik ima pravo na povraćaj premije kasko osiguranja koju je korisnik platio na ime ispunjenja obaveze po ugovoru o kreditu.

6. Da li se ovaj član odnosi na garancije i garantne depozite potpisane s fizičkim licima?

ODGOVOR: Članom 12. Zakona precizirano je na koje se ugovore odnosi pravo na odustanak. Naime, korisnik ima pravo da odustane od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu. Dakle, navedena odredba Zakona ne odnosi se na garancije i garantne depozite, što ne znači da davalac finansijske usluge ne može takvo pravo da ugovori s korisnikom bilo koje druge finansijske usluge.

7. Da li banka može da naplati celu kamatu do momenta otplate ili kamatu do momenta kada je klijent obavestio banku da odustaje od kredita?

ODGOVOR: Kamata na kredit po kojem je korisnik odustao od korišćenja obračunava se za vreme korišćenja kredita, tj. do momenta vraćanja glavnice.

8. Kod kredita kod kojih klijenti plaćaju mesečnu naknadu za kredite, da li banka ima pravo da naplati ovu naknadu ako ona dospe na naplatu pre nego što je klijent izvršio povraćaj kredita?

ODGOVOR: Stav 3. člana 12. Zakona propisuje da se datumom odustanka od ugovora smatra datum prijema obaveštenja korisnika o nameri da odustane od ugovora, ukoliko je to obaveštenje dostavljeno banci u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora. Kako odustanak korisnika od ugovora znači da ugovor prestaje, proizlazi da banka nema pravo da nakon datuma odustanka od ugovora od korisnika zahteva dalje ispunjenje ugovornih obaveza. Naime, nakon datuma odustanka od ugovora svaka ugovorna strana ima pravo na povraćaj onoga što je dala na ime (delimičnog) ispunjenja ugovora, pri čemu su naknade na koje davaoci finansijske usluge imaju pravo precizno određene stavovima od 4. do 7. člana 12. Zakona, a koje se odnose na srazmerni deo kamate, naknadu eventualno pretrpljene štete zbog umanjenja vrednosti predmeta lizinga, odnosno predmeta kupoprodaje i troškove nastale kod nadležnih organa. U slučaju ugovora o kreditu koji je obezbeđen hipotekom, banka ima pravo na naknadu stvarnih troškova koje je imala povodom zaključenja ugovora o kreditu, a koji se utvrđuju pre zaključenja ugovora o kreditu.

9. Da li banka ima pravo na nadoknadu troškova kod izdavanja kartica i PIN-ova kod kreditnih/debitnih kartica u slučaju da klijent odustane od istih?

ODGOVOR: Član 12. Zakona propisuje pravo korisnika da odustane od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu i finansijske pogodbe. Stavovima od 4. do 7. tog člana precizno su određene naknade na koje davaoci finansijske usluge imaju pravo u slučaju da korisnik odustane od zaključenog ugovora. Na osnovu navedenih odredaba, banka nema pravo da naplati troškove izdavanja kreditne kartice i PIN-a.

ČLAN 13.

1. S obzirom na to da je banka u obavezi da dva puta godišnje (kod kredita i kreditnih kartica) šalje podatke o stanju duga, a kod dozvoljenog minusa mesečno šalje izvod, da li banka ima pravo da naplaćuje naknadu za izdavanje potvrde o stanju duga u slučaju da je klijent zahteva?

ODGOVOR: Članom 13. Zakona propisano je pravo korisnika da od davaoca finansijske usluge, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, bez naknade dobije informacije, podatke i instrukcije koji su u vezi s njegovim ugovornim odnosom s davaocem, na način i u rokovima utvrđenim ugovorom. To znači da banka i korisnik ugovorom uređuju rokove u kojima će navedena obaveštenja biti data bez naknade, kao i način na koji će se ta obaveštenja učiniti dostupnim korisniku. Pri tome treba imati u vidu odredbe člana 19. stav 1. tačka 8), člana 29. stav 3. i člana 31. st. 1. i 2. Zakona. Dakle, banka ima pravo da naplati naknadu za izdavanje potvrde o stanju duga u slučajevima kada ugovornim odredbama, odnosno odredbama Zakona, nije određeno suprotno.

2. Da li se SMS/e-bankarstvo smatraju trajnim nosačima podataka?

ODGOVOR: SMS, odnosno e-bankarstvo smatraju se trajnim nosačima podataka, ako korisniku i banci omogućavaju da sačuvaju podatke koji se odnose na ugovorni odnos, da tim podacima pristupaju i da ih reprodukuju u neizmenjenom obliku u periodu koji odgovara svrsi čuvanja.

3. Da li je adekvatan način obaveštavanja korisnika putem imejla i SMS-a?

ODGOVOR: Obaveštavanje korisnika putem imejla i SMS-a smatraju se adekvatnim načinom obaveštavanja ako ispunjavaju uslove na osnovu kojih se mogu smatrati trajnim nosačima podataka.

4. Da li formulacija člana 13. Zakona podrazumeva da informacije korisniku u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka banka ne mora dostavljati na kućnu adresu korisnika, već ih može predati korisniku u prostorijama banke ukoliko takav način ugovori s klijentom?

ODGOVOR: Informacije u pisanoj formi banka ne mora dostavljati na kućnu adresu korisnika, već ih može uručiti u prostorijama banke ako je tako ugovoreno. Pri tome je banka dužna da, u zavisnosti od vrste informacija koje se dostavljaju korisniku, obezbedi da korisnik bude blagovremeno upoznat s potrebom da dođe u prostorije banke kako bi preuzeo te informacije.

ČLAN 15.

1. Na koji način će se prilikom oglašavanja na radiju navesti svi elementi iz ovog člana?

ODGOVOR: Član 15. Zakona uređuje oglašavanje depozitnih i kreditnih usluga i poslova lizinga kod kojeg oglasna poruka sadrži kamatnu stopu ili bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu ili prihod i odnosi se na oglašavanje u smislu zakona kojim se uređuje oglašavanje – oglašavanje u sredstvima javnog informisanja, u prostorijama banke i davaoca lizinga (brošure, reklamni leci i dr.), odnosno na internet stranici.  Ako oglašavanje iz bilo kog tehničkog razloga nije moguće izvršiti u skladu s članom 15. Zakona, oglasna poruka ne sme sadržati kamatnu stopu ili bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu ili prihod.

ČLAN 16.

1. S obzirom na to da se u članu ne spominje kreditna kartica, već samo kredit i lizing, da li to znači da se ovaj član ne primenjuje na kreditne kartice i druge usluge?

ODGOVOR: Imajući u vidu odredbe Zakona i odredbu člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima, kreditom se smatra kredit, kreditna kartica i dozvoljeno prekoračenje po računu.

ČLAN 17.

1. U članu 17. stav 4. tačka 5. Zakona stoji „Trajanje ugovora“. Da li se tu misli na rok otplate i važnost ponude?

ODGOVOR: Trajanje ugovora u članu 17. stav 4. Zakona odnosi se na rok otplate po ugovoru o kreditu, a važnost ponude je regulisana istim članom stav 4. tačka 20. Zakona.

2. Član 17. stav 4. tačka 18. da li podrazumeva da se klijentu na njegov zahtev dostavlja izveštaj Kreditnog biroa?

ODGOVOR: Članom 17. stav 4. tačka 18. Zakona propisano je da ponuda, između ostalog, sadrži informaciju da korisnik ima pravo na obaveštenje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene njegove kreditne sposobnosti, kao i da je to obaveštenje besplatno u slučaju iz člana 18. stav 3. Zakona. Navedena informacija sadržana je u odgovarajućem obrascu ponude propisanom Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku. U skladu s članom 18. stav 3. Zakona, ako je zahtev za kredit, odnosno lizing odbijen na osnovu uvida u bazu podataka o zaduženosti, banka, odnosno davalac lizinga dužni su da korisnika bez naknade odmah pismeno obaveste o podacima iz te baze. Na osnovu navedenog, banka ima obavezu da korisnika obavesti o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene njegove kreditne sposobnosti (Kreditni biro) ukoliko on to zahteva, odnosno dužna je da ga o tim rezultatima obavesti i bez njegovog zahteva, kao i bez naknade, ukoliko zahtev za kredit, odnosno lizing nije odobren zbog podataka iz te baze.

3. Da li se ovaj član odnosi na garancije i garantne depozite potpisane s fizičkim licima?

ODGOVOR: U skladu s članom 17. Zakona, banka je dužna da daje ponudu za ugovor o depozitu, kreditu, lizingu, dozvoljenom prekoračenju računa, otvaranju i vođenju računa i izdavanju i korišćenju platne kartice, što banku ne ograničava da daje ponudu na isti način i za svoje druge usluge.

4. Banka i davalac lizinga su dužni da korisniku uslugu ponude prvenstveno u dinarima, a na zahtev korisnika dužni su da mu omoguće da uslugu ugovori u dinarskoj protivvrednosti strane valute. Šta to znači? Šta raditi ako nema proizvoda u dinarima? U stavu 3. se postavlja pitanje rizika, da li se misli na rizik promene kursa?

ODGOVOR: Članom 17. stav 2. Zakona jasno je propisana obaveza banke i davaoca lizinga da korisniku uslugu ponude prvenstveno u dinarima, kao i da su dužni da mu omoguće da uslugu ugovori u dinarskoj protivvrednosti strane valute samo na njegov zahtev. Stavom 3. istog člana Zakona propisana je obaveza banke da korisniku ukaže na rizike koje preuzima u slučaju ugovaranja kredita u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, pri čemu se pod rizikom prvenstveno smatra devizni rizik po osnovu neusklađenosti valute u kojoj korisnik ostvaruje primanja i valute u kojoj će mu biti iskazane obaveze ukoliko zaključi takav ugovor o kreditu.

ČLAN 18.

1. Da li se obavezna procena kreditne sposobnosti dužnika u smislu zakona mora procenjivati samo kod povećanja kreditnog zaduženja? Da li je neophodno istu procenjivati i kod smanjivanja zaduženja ili aneksiranja – u delu promene obaveza u vezi sa obezbeđenjem ili nekim drugim elementom koji nema veze s visinom mesečne obaveze ili ukupnim kreditnim limitom?

ODGOVOR: Zakon uređuje prava korisnika finansijskih usluga, kao i uslove i način ostvarivanja i zaštite tih prava. S druge strane, Zakonom o bankama i odgovarajućim podzakonskim aktima uređeni su uslovi i način na koji banka identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izložena u svom poslovanju. U tom smislu, članom 18. Zakona propisana je obaveza banke da vrši procenu kreditne sposobnosti korisnika, što svakako ne utiče na obavezu banke da adekvatno identifikuje, meri i procenjuje rizike u skladu s drugim propisima.

2. Ukoliko banka odbije klijentov zahtev za kredit/lizing na osnovu uvida u Kreditni biro, banka je dužna da klijenta besplatno pismeno obavesti o podacima iz baze Kreditnog biroa; da li je banka obavezna da to uradi ukoliko je klijent odbijen na osnovu score-a/kreditne politike?

ODGOVOR: Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da korisnika bez naknade odmah pismeno obaveste ako je njegov zahtev za kredit, odnosno lizing odbijen na osnovu podataka pribavljenih uvidom u odgovarajuću bazu, nezavisno od konkretnog načina na koji banka podatke iz te baze obrađuje, odnosno vrednuje prilikom odlučivanja, kao i nezavisno od unutrašnjeg akta banke kojim su uređeni kriterijumi i načini odlučivanja o zahtevima za kredit.

3. S obzirom na to da se u stavu 3. spominje samo kredit, odnosno lizing, da li to znači da se ovaj član ne primenjuje kod kreditnih kartica i dozvoljenih minusa?

ODGOVOR: Imajući u vidu odredbe Zakona i odredbu člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima, kreditom se smatra kredit, kreditna kartica i dozvoljeno prekoračenje po računu.

4. Da li klijenta možemo obavestiti lično u filijali ako za to postoji pisani trag ili smo u obavezi da mu šaljemo pismo?

ODGOVOR: Banka je dužna da korisnika pismeno obavesti o rezultatima uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika, pri čemu ne postoji ograničenje na koji način će banka dato obaveštenje dostaviti. Imajući u vidu da se postupanje suprotno navedenoj odredbi tretira kao prekršaj, u interesu banke je da svojim unutrašnjim aktima postupak dostavljanja ovog obaveštenja uredi na način koji će joj obezbediti odgovarajući dokaz o postupanju.

ČLAN 19.

1. Naknade mogu da budu fiksne ili promenljive, da li se kao jedan od promenljivih elemenata može koristiti rast indeksa cena ili inflacija?

ODGOVOR: Članom 19. stav 1. tačka 12. Zakona eksplicitno je predviđeno da ugovor o kreditu mora da sadrži, pored ostalih obaveznih elemenata, i vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.). Takođe je u stavu istog člana predviđeno da kod ugovora o kreditu – kamata, naknade i drugi troškovi, ako su promenljivi, moraju zavisiti od ugovorenih elemenata koji se zvanično objavljuju i čija priroda je takva da na promenu njihove vrednosti ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana. Banka je slobodna da odredi u odnosu na koje elemente će utvrditi visinu promenljive naknade, pri čemu ti elementi moraju da se zvanično objavljuju i da budu takve prirode da na njih ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana, kao što je to i propisano članom 19. Zakona.

2. U stavu 7. ovog člana je definisano da je jedan od bitnih elemenata ugovora EKS i ukupan iznos koji klijent treba da plati. S obzirom na to da EKS u ugovoru može da se iskaže tek pošto se kredit pusti u tečaj, ovo je nemoguće ispuniti naročito kod stambenih kredita, gde se ugovori zaključuju obično nekoliko dana pre isplate. Što se tiče ukupnog iznosa, on takođe ne može da se zna, a i potpuno je irelevantna informacija s obzirom na to da je kamata promenljiva. Da li se pod ukupnim iznosom podrazumeva samo kamata i glavnica ili i svi drugi troškovi?

ODGOVOR: Ugovor o kreditu, pored drugih podataka, sadrži i podatak o efektivnoj kamatnoj stopi i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, a koji je izračunat na dan zaključenja ugovora, kao što je to eksplicitno navedeno u članu 19. stav 1. tačka 7.

3. U stavu 12. se zahteva da se navedu svi porezi i naknade, kako banka da navede poreze i naknade koje klijent plaća pred nadležnim organima kad ih ne zna?

ODGOVOR: Ukoliko banci nije poznat tačan iznos drugih troškova (poreza ili naknada drugim državnim organima) koje korisnik treba da plati po osnovu ugovora o kreditu, navedenu zakonsku obavezu može ispuniti i navođenjem vrsta tih drugih troškova i akata nadležnih organa kojima se uređuje njihova visina. Nezavisno od toga, banka je dužna da visinu tih troškova koji se, saglasno Zakonu, uključuju u obračun efektivne kamatne stope proceni s pažnjom dobrog privrednika na osnovu raspoloživih informacija.

ČLAN 22.

1. Da li je banka u obavezi da ubaci sve provizije i naknade kod ugovora za kreditne kartice?

ODGOVOR: Članom 22. Zakona određeni su obavezni elementi ugovora o izdavanju i korišćenju platne kartice, koji, između ostalog, obuhvataju i provizije i naknade propisane tačkom 6. stav 1. ovog člana, kao i tač. 12. i 14. stav 1. člana 19. Zakona.

2. S obzirom na to da se nigde u članu 22. (za razliku od člana 19) ne spominje mogućnost da su naknade/provizije vezane za kreditne kartice promenljive, da li su naknade/provizije za kreditne kartice promenljive? Ujedno, ne spominju se sve naknade i provizije, već samo deo. Šta je sa ostalima naknadama i provizijama koje banka naplaćuje, odnosno da li ih treba definisati ugovorom?

ODGOVOR: Članom 22. stav 2. Zakona određeno je da ugovor o izdavanju i korišćenju platne kartice sadrži i elemente iz člana 19. stav 1. Zakona, osim elementa iz tačke 8. tog stava. Članom 19. stav 1. tačka 12. Zakona propisano je da ugovor sadrži i vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.). Na osnovu navedenog proizlazi da banka može odrediti naknade i provizije koje naplaćuje u vezi s korišćenjem kartica bilo kao fiksne, bilo kao promenljive, kao i da je dužna da ugovorom uredi vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika u vezi su s korišćenjem kartice. Pored toga, ukoliko banka naknade i provizije ugovorom odredi kao promenljive, njihova izmena mora zavisiti od ugovorenih elemenata koji se zvanično objavljuju i čija je priroda takva da na promenu njihove vrednosti ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

ČLAN 23.

1. Ukoliko banka ima ugovorene oročene depozite s fiksnom kamatnom stopom koji dospevaju posle datuma koji je određen kao krajnji datum za usklađivanje, i sa ugovornom odredbom da se vrši automatsko reoročenje uz primenu kamatne stope važeće na dan reoročenja, a definisane poslovnom politikom, da li je dovoljno da banka obavesti klijenta 15 dana pre reoročenja o kamatnoj stopi i roku da kog će isti biti reoročen ili banka treba da sa svim klijentima izvrši zaključenje aneksa ugovora? I ukoliko je odgovor da banka treba da uruči klijentu aneks, a klijent ne želi da ga potpiše, kako banka treba u navedenom slučaju da postupi?

ODGOVOR: U slučaju automatskog produžavanja oročenja depozita – banka je dužna da, u skladu s članom 23. stav 4. Zakona, najkasnije 15 dana pre isteka roka oročenja, korisnika obavesti o roku na koji se produžava ugovor o depozitu i o novoj kamatnoj stopi, pri čemu nije potrebno zaključivati aneks ugovora o depozitu. Korisnik ima pravo da ugovor raskine najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tog obaveštenja, i to bez naknade i uz kamatu ugovorenu za istekli oročeni period.

2. U slučaju automatskih reoročenja, da li je neophodno pismeno obaveštavati klijenta o novom roku i kamatnoj stopi koja će se primenjivati u novom roku ili je prihvatljiva i ugovorna odredba u kojoj je klijent unapred upoznat sa unapred predefinisanom lokacijom (npr. sajt banke, veb-aplikacija za fizička lica, ekspozitura banke i sl.) na kojoj će kamatna stopa biti raspoloživa 15 dana pre primene/reoročenja. Ukoliko je odgovor da se informacija mora dostaviti do klijenta, vlasnika depozita, da li se pod obaveštenjem u pisanom obliku podrazumeva dostavljanje SMS poruka?

ODGOVOR: Zakonom nije uređen način na koji će banka korisnika obavestiti o novoj kamatnoj stopi, već se to može urediti ugovorom s korisnikom. Međutim, imajući u vidu odredbe člana 23. stav 4. Zakona, taj način obaveštavanja mora da omogući banci, korisniku, kao i nadzornom organu da nedvosmisleno utvrde rokove iz tog stava.

3. Da li se kod automatskog reoročenja depozita urednim obaveštavanjem klijenta u smislu poslednjeg stava člana 23. može smatrati i obaveštenje klijenta na šalteru banke ili putem elektronskog naloga, a na osnovu pismene izjave klijenta koji se za takav način obaveštavanja izričito opredelio.

ODGOVOR: Zakonom nije uređen način na koji će banka korisnika obavestiti o novoj kamatnoj stopi, već se to može urediti ugovorom s korisnikom. Međutim, imajući u vidu odredbe člana 23. stav 4. Zakona taj način obaveštavanja mora da omogući banci, korisniku, kao i nadzornom organu da nedvosmisleno utvrde rokove iz tog stava.

ČLAN 24.

1. Da li ovo znači da ugovorena mesečna naknada za održavanje računa mora da bude takođe vezana za neki indeks (stopa inflacije itd.)?

ODGOVOR: Članom 24. Zakona određeno je koje obavezne elemente treba da sadrži ugovor o otvaranju i vođenju računa, pored elemenata utvrđenih propisima kojima se uređuje platni promet. Između ostalog, ugovor mora da sadrži i vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi – periode u kojima će ih banka menjati. Dakle, Zakonom nije propisana obaveza da se mesečna naknada za održavanje računa ugovori kao promenljiva, već obaveza da se ugovorom odredi da li je ta naknada (kao i drugi troškovi) fiksna ili promenljiva. Izuzetno u odnosu na pravilo koje važi za sve ostale novčane obaveze koje su ugovorene kao promenljive, Zakon u ovom slučaju propisuje da je banka dužna da za naknade i druge troškove koje je ugovorila kao promenljive tim ugovorom odredi periode u kojima će ih menjati, kao i da je dužna da korisnika obavesti o povećanju ovih naknada i troškova najkasnije 15 dana pre početka njihove primene.

2. Kod tekućih računa postoji mesečna naknada i naknada za neaktivne račune. Da li je potrebno u ugovorima definisati sve provizije/naknade koje banka naplaćuje i periodičnost njihovog menjanja i način informisanja klijenata, tj. da li je potrebno u ugovoru prikazati sve naknade iz tarifnika iako nisu direktno povezane s računom već i s transakcijama koje klijent inicira?

ODGOVOR: Ugovorom o otvaranju i vođenju računa uređuju se naknade i drugi troškovi koji padaju na teret korisnika i koji su u vezi sa otvaranjem i vođenjem računa. Banka o visini ostalih provizija ili naknada koje nastaju po osnovu transakcija koje inicira korisnik tog korisnika blagovremeno, i na odgovarajući način, obaveštava saglasno odredbama člana 5. Zakona koji propisuje osnovna načela Zakona (uključujući i pravo na informisanje), kao i odredbama člana 14. Zakona.

ČLAN 26.

1. Banka je u obavezi da kamatnu stopu ugovorenu kao promenljivu saglasno poslovnoj politici prevede u određenu ili odredivu. Kako postupati u slučaju kada klijent odbije da zaključi aneks s bankom, ne želi da prihvati novu određenu, odnosno odredivu kamatnu stopu? Da li to znači da do kraja otplate banka treba da primenjuje „staru kamatnu stopu” i na taj način da ona postane fiksna?

ODGOVOR: Banka je u obavezi da kamatnu stopu ugovorenu kao promenljivu saglasno poslovnoj politici utvrdi na način određen odredbama člana 26, a saglasno članu 54. Zakona (pogledati odgovore na pitanja u vezi s primenom člana 54. Zakona).

2. Da li se u ugovor o kreditu kao razlog promenljivosti kamatne stope (npr. povećanje), pored elemenata koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena), može osnovano navesti da banka ima pravo da bez zaključenja posebnog aneksa izmeni kamatnu stopu utvrđenu na dan puštanja kredita u tečaj i iz sledećih razloga: ukoliko NKOSK (kod stambenih kredita) iz bilo kog razloga odbije da izda polisu osiguranja hipotekovane nepokretnosti ili naknadno poništi već izdatu polisu, ukoliko korisnik kredita nakon puštanja kredita u tečaj ne ispoštuje ugovornu obavezu i u ugovorenom roku prebaci zaradu ili penziju na račun kod davaoca kredita, ukoliko korisnik kredita kod kredita za refinansiranje banci u ugovorenom roku ne dostavi dokaz da je izmirio obaveze koje se refinansiraju i ugasio karticu kod banke kod koje se vrši refinansiranje, ukoliko korisniku kredita prestane radni odnos kod poslodavca kome je banka utvrdila poseban status i sl. Da li je banka u obavezi da u takvim slučajevima u ugovoru odmah navede i visinu kamate koja će se primeniti ukoliko nastanu navedene situacije koje ne zavise od jednostrane volje nijedne od ugovornih strana.

ODGOVOR: Nijedan od navedenih razloga za izmenu kamatne stope ne ispunjava uslove propisane za elemente u odnosu na koje se ugovara promenljivost nominalne kamatne stope (ili drugih ugovorenih novčanih obaveza), s obzirom na to da nije reč o elementima koji se zvanično objavljuju. S druge strane, svi navedeni razlozi mogu se smatrati neispunjavanjem ugovorne obaveze od strane dužnika, u kom slučaju se, saglasno Zakonu o obligacionim odnosima, može ugovoriti raskid ugovora ili primeniti pravila o ugovornoj kazni.

3. Da li banka ima pravo da menja kamatnu stopu i u slučaju promene obavezne rezerve, rizika zemlje itd.?

ODGOVOR: Ugovorna obaveza mora biti određena, odnosno odrediva. Novčana ugovorna obaveza je odrediva što se tiče njene visine ako zavisi od ugovorenih promenljivih elemenata, odnosno promenljivih i fiksnih, s tim što su promenljivi elementi oni koji se zvanično objavljuju. Navedene uslove ispunjavaju referenta kamatna stopa, indeks potrošačkih cena, LIBOR, EURIBOR i isključivo njima slični pokazatelji. Elementi moraju biti takve prirode da na njih ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana. Davalac finansijske usluge je dužan da novčanu ugovornu obavezu utvrđuje na način kako je to utvrđeno Zakonom i u duhu Zakona, vodeći računa da ti elementi budu jasni i nedvosmisleni i da omogućavaju korisniku da u svakom trenutku može sam da izračuna visinu svoje obaveze. Banka sama određuje da li će ugovornu obavezu utvrditi kao promenljivu ili fiksnu, odnosno koji od elemenata ugovorne obaveze će biti promenljiv. Promenljivi element u smislu čl. 8. i 26. Zakona mora da ispuni dva uslova: 1) da se zvanično objavljuje i 2) da ima takvu prirodu da na njega ne može uticati volja nijedne ugovorne strane, uz vođenje računa o načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja i pravnih posledica u slučaju narušavanja ovog načela.

ČLAN 28.

1. Koji su to obavezni elementi ugovora?

ODGOVOR: Obavezni elementi ugovora o bankarskim uslugama (ugovor o kreditu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, ugovor o izdavanju i korišćenju platne kartice, ugovor o depozitu i ugovor o otvaranju i vođenju računa) propisani su čl. 19, 20, 22–24. Zakona, a obavezni elementi ugovora o lizingu članom 21. Zakona.

2. Ukoliko banka promeni neki od obaveznih elemenata ugovora o kreditu (na primer), i o tome u pisanoj formi obavesti korisnika i korisnik ne odgovori na pisano obaveštenje ili se ne saglasi s promenom obaveznih elemenata ugovora, šta se dešava sa ugovorom o kreditu?

Da li je ugovor bez usvojenih izmena i dalje u primeni i ako jeste, da li su ostali korisnici koji su promenu prihvatili i zaključili aneks ugovor s bankom u neravnopravnom položaju?

Da li to znači da i promene obaveznih odredaba ugovora za koje banka smatra da su neophodni zavise isključivo od volje korisnika kao druge ugovorne strane?

ODGOVOR: Imajući u vidu odredbu člana 28. Zakona, izmena obaveznih elemenata iz ugovora je moguća samo ukoliko je prethodno pribavljena saglasnost korisnika za tu izmenu, odnosno ako postoji obostrana volja ugovornih strana za izmene ugovora. U slučaju da korisnik nije saglasan sa izmenom, banka ne može, iz tog razloga, jednostrano izmeniti uslove iz ugovora o kreditu koji se odnose na obavezne elemente tog ugovora, niti ugovor jednostrano raskinuti.

3. Da li banka kamatne stope koje je ugovorila kao promenljive saglasno poslovnoj politici, i nije vršila izmene u toku trajanja ugovora, može svojom odlukom proglasiti fiksnim bez zaključenja aneksa ugovora o kreditu?

ODGOVOR: Banka može svojom odlukom proglasiti fiksnom kamatnu stopu koja je ugovorena kao promenljiva saglasno poslovnoj politici i čiju visinu nije menjala u toku trajanja ugovora, ali je neophodno da odredbe ugovora uskladi na način da jasno i nedvosmisleno određuju da je kamatna stopa fiksna, saglasno članu 54. Zakona (pogledati odgovore na pitanja u vezi s primenom člana 54. Zakona).

ČLAN 29.

1. Kod kreditnih kartica, da li banka može da obaveštava klijenta o povećanjima kamatne stope putem mesečnog izvoda?

ODGOVOR: Banka može korisnika da obavesti o promeni visine kamatne stope putem mesečnog izvoda ako je takav način obaveštavanja ugovoren, kao i ukoliko se to obaveštenje dostavlja pre primene izmenjene stope i uz navođenje datuma od kada se izmenjena stopa primenjuje.

2. Ako se kamata menja svaka tri meseca, da li je banka u obavezi svaki put da šalje plan otplate ili informaciju o novoj rati?

ODGOVOR: Banka je dužna da uz obaveštenje o izmeni kamatne stope, u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, dostavi korisniku i izmenjeni plan otplate kredita. Imajući u vidu odredbu člana 29. stav 3. Zakona, banka može u slučaju kredita kod kojih je predviđeno učestalo usklađivanje visine kamatne stope, odnosno ugovoren duži rok otplate, korisniku uz obaveštenje o izmeni kamatne stope dostaviti plan otplate kredita koji se odnosi na period primene promenjene kamatne stope, kao i obaveštenje o načinu na koji korisnik, na njegov zahtev, može dobiti celokupan plan otplate, bez dodatnih troškova.

3. Da li se plan otplate može slati posle obaveštenja o povećanju kamate, odnosno primene kamate?

ODGOVOR: Obaveštenje i plan otplate dostavljaju se istovremeno.

ČLAN 30.

1. Koji su to neobavezni elementi ugovora?

ODGOVOR: Neobavezni elementi ugovora su svi podaci iz sadržaja ugovora koji čl. 19–24. Zakona nisu propisani kao obavezni sadržaj ugovora, odnosno kao obavezni elementi ugovora u smislu Zakona.

ČLAN 31.

1. Da li je prihvatljivo da se na osnovu pisanog izjašnjenja klijenta da će izvod preuzimati u ekspozituri primenjuje ovakav vid obaveštavanja umesto slanja poštom i da li je moguće ugovarati dostavljanje izvoda putem imejla? Da li je neophodno posedovati povratnicu kao dokaz da je klijent primio obaveštenja?

ODGOVOR: Banka ima slobodu dogovaranja o načinu uručenja obaveštenja. Zakonom nije propisana obaveza čuvanja dokaza o uručenju obaveštenja.

2. U stavu 3. je propisana obaveza banke da korisnika obavesti „u slučaju znatnog neugovorenog prekoračenja” koji traje više od mesec dana. Molimo za preciziranje šta se podrazumeva pod znatnim iznosom neugovorenog prekoračenja računa? Šta se radi u situaciji kada klijent nema dozvoljeni minus već se nađe u nedozvoljenom minusu zbog određenih naknada ili transakcija?

ODGOVOR: Neugovoreno prekoračenje računa je iznos sredstava koje korisnik računa koristi mimo ugovorenog odnosa s bankom, bilo da je reč o prekoračenju odobrenog kreditnog limita po tekućem računu ili nedozvoljenom minusu po tekućem računu po kome korisniku nije odobren kreditni limit. Znatan iznos tog prekoračenja banka utvrđuje unutrašnjim aktima u odnosu na određene kriterijume (npr. prosečan mesečni priliv na račun korisnika, iznos iznad koga podatke o nedozvoljenom prekoračenju dostavlja u bazu podataka o zaduženosti korisnika, iznos 77 e \u1080 iznad koga pokreće vanredne postupke naplate i sl.). Navedeni kriterijumi, uz obaveštenje iz člana 31. stav 4. Zakona, treba da obezbede da korisnik bude blagovremeno informisan o postojanju nedozvoljenog prekoračenja i o aktivnostima koje banka namerava da preduzme ukoliko to nedozvoljeno prekoračenje ne izmiri u najkraćem roku.

3. Da li banka za slanje obaveštenja može da koristi SMS/e-bankarstvo?

ODGOVOR: Obaveštavanja korisnika putem SMS/e-bankarstva smatraju se adekvatnim načinom obaveštavanja ako ispunjavaju uslove na osnovu kojih se mogu smatrati trajnimnosačima podataka.

4. Da li je banka u obavezi da obaveštava klijente o stanju duga ako je kreditna kartica na nuli odnosno ako je blokirana?

ODGOVOR: U skladu s članom 31. stav 1. Zakona, banka je dužna da korisnika, između ostalog, obaveštava o stanju njegovog duga po kreditnoj kartici. Banka navedenu obavezu nema ukoliko dug prema banci ne postoji. Zakonom nije predviđen izuzetak od navedenog pravila kada je kartica blokirana.

ČLAN 34.

1. Obavezna upotreba srednjeg kursa odnosi se samo na nove klijente (od 5. decembra 2011. godine) ili to važi na kredite u korišćenju?

ODGOVOR: Odredba člana 34. Zakona kojom je regulisana obaveza primene zvaničnog srednjeg kursa pri odobravanju kredita/ugovora o lizingu i otplata kredita/lizinga indeksiranih u stranoj valuti primenjivaće se na ugovore zaključene posle dana početka primene Zakona.

ČLAN 35.

1. Da li je banka u obavezi da obračunava kamatu na garantne depozite položene u svrhu odobrenja kredita ili je banka u obavezi da koristi isti metod obračuna samo ako obračunava kamatu za garantne depozite položene u svrhu odobrenja kredita?

ODGOVOR: Članom 35. Zakona utvrđeno je pravo korisnika na primenu istog metoda obračuna kamate na položeni depozit koji je primenjen i na obračun kamate na iznos odobrenog kredita. Zakon ne propisuje obavezu ugovaranja kamata na položeni depozit, međutim članom 1042. Zakona o obligacionim odnosima je regulisano da banka plaća kamatu na depozit u ugovorenoj visini, a ako nije ugovoreno, onda plaća zakonsku.

ČLAN 36.

1. Da li banka ima pravo da naplaćuje proviziju za prevremenu otplatu na kredite koji su odobreni pre 5. decembra 2011. godine na način definisan ugovorom odnosno, da li ovaj član važi samo za nove kredite ili važi i za kredite u otplati?

ODGOVOR: Odredbe člana 36. Zakona kojim je regulisano pravo na prevremenu otplatu primenjivaće se na ugovore o kreditu koji su zaključeni posle dana primene Zakona, kao i na ugovore zaključene pre ovog datuma ako tim ugovorima nije definisana visina provizije za prevremenu otplatu nego se pozivaju na tarifu naknada, u kom slučaju će banka biti u obavezi da postupi u skladu s važećom tarifom naknada koja mora biti usaglašena sa Zakonom.

2. Da li banka ima pravo da naplaćuje proviziju za prevremenu otplatu kod ostalih vrsta stambenih kredita, npr. izgradnju, rekonstrukciju?

ODGOVOR: U skladu s članom 36. stav 2. Zakona, banka može naplaćivati naknadu za prevremenu otplatu kredita datih za izgradnju i rekonstrukciju pod uslovom da je u periodu prevremene otplate ugovorena fiksna nominalna kamatna stopa.

3. Na koji način se utvrđuje visina pretrpljene štete, odnosno koja je to tržišna kamata po kojoj banka može da plasira iznos dobijen prevremenom otplatom i šta ulazi u administrativne troškove?

ODGOVOR: Članom 36. stav 7. Zakona definisano je da se pod štetom podrazumeva razlika između kamate ugovorene s korisnikom i tržišne kamate po kojoj banka može da plasira iznos dobijen prevremenom otplatom u momentu otplate. Tržišna kamata utvrđuje se u odnosu na uslove pod kojima se iznos dobijen prevremenom otplatom može plasirati drugom korisniku, a koji važe u momentu prevremene otplate i za valutu u kome je izvršena prevremena otplata. Tako će npr. visina štete biti relativno veća u slučajevima kada opšti nivo kamatnih stopa padne, a korisnik izvrši prevremenu otplatu kredita s ranije ugovorenom fiksnom kamatnom stopom i obrnuto. Administrativni troškovi predstavljaju troškove koje banka ima u vezi s plasiranjem tih sredstava i oni se u odgovarajućem iznosu uzimaju u obzir pri utvrđivanju visine pretrpljene štete.

ČLAN 37.

1. Da li se ovaj član odnosi na isplate sa svih tipova računa, uključujući i strane penzije (povodom kojih su međusobni odnosi između banke i inostranih penzijskih fondova definisani posebnim ugovorom) kod kojih se provizija za obradu/prijem penzije naplaćuje prilikom isplate iste?

ODGOVOR: Član 37. Zakona odnosi se na pravo korisnika da bez naknade podigne u gotovini sredstva koja su mu uplaćena na račun, nezavisno od osnova tog priliva.

2. S obzirom na to da nemamo pravo da naplaćujemo proviziju za zatvaranje računa, da li imamo prava da naplaćujemo proviziju za izdavanje potvrde o zatvorenom kreditu/računu?

ODGOVOR: Članom 37. stav 5. Zakona utvrđeno je pravo korisnika na besplatno gašenje računa. Navedeni član odnosi se na sve aktivnosti u vezi sa zatvaranjem računa, uključujući i izdavanje potvrde da je račun ugašen. Uvereni smo da postupanja čija je namera izigravanje odredaba i cilja svakog, pa i ovog Zakona nisu u interesu banke, jer mogu u znatnoj meri uticati na njenu reputaciju.

ČLAN 38.

1. Da li banka ima pravo da naplaćuje proviziju za zatvaranje kreditnih kartica za kreditne kartice odobrene pre 5. decembra 2011. godine, kako je to definisano ugovorom, odnosno da li ovo važi samo za nove kreditne kartice ili važi i za kreditne kartice u korišćenju?

ODGOVOR: Ako je ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice zaključen pre 5. decembra 2011. godine, banka može da naplati troškove gašenja te kartice samo ako je to ugovorom predviđeno. Ako je ugovorom predviđeno plaćanje troškova gašenja u skladu s tarifom naknada, banka će morati da postupi u skladu s tarifama naknada usaglašenim sa Zakonom.

2. Da li se odredbe člana 38. stav 5, 6. i 7. Zakona odnose na nove klijente ili važe i za kartice u otplati?

ODGOVOR: Odredbe člana 38. st. 5, 6. i 7. Zakona primenjuju se na sve slučajeve zloupotrebe nastale nakon dana početka primene Zakona.

3. Da li se ograničenje u iznosu od 15.000,00 dinara iz člana 38. stav 5. Zakona odnosi na pojedinačnu transakciju?

ODGOVOR: Iznos gubitka koji snosi korisnik kartice od 15.000,00 dinara iz člana 38. stav 5. Zakona odnosi se na ukupan iznos gubitka nastalog kao posledica neovlašćenog korišćenja kartice.

4. Da li banka može odložiti obeštećenje u slučaju sumnje da je klijent učestvovao u zloupotrebi?

ODGOVOR: Banka ne može da odloži obeštećenje u slučaju sumnje da je korisnik učestvovao u zloupotrebi, već je neophodno da se u odgovarajućem postupku dokaže da je korisnik izvršio zloupotrebu.

ČLAN 39.

1. Da li ovo znači da banka može da proda potraživanja stranoj banci?

ODGOVOR: Ne. Članom 2. stav 1. tačka 6. Zakona određeno je da se pod davaocem bankarske usluge (u daljem tekstu: banka) podrazumeva banka u smislu zakona kojim se uređuju banke. Članom 2. stav 1. Zakona o bankama određeno je da je banka akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.

ČLAN 54.

1. Da li se aneksiraju svi ugovori koji nisu u skladu sa odredbama člana 8. i člana 26. stav od 1. do 3. Zakona ili samo ugovori kod kojih je došlo do promene kamatne stope u odnosu na ugovorenu?

ODGOVOR: Postojeći ugovori koji nisu u skladu sa odredbama čl. 8. i 26. Zakona kod kojih nije došlo do promene visine kamatne stope; primenom neodredivih elemenata iako su oni u ugovoru navedeni, moraju se uskladiti s članom 8. i članom 26. stavovi od 1. do 3. Zakona, bez obzira što neodredivi element nije nikada upotrebljen radi uvećanja kamatne stope. To je potrebno učiniti zaključenjem aneksa ugovora, a u slučaju da zaključenje aneksa nije moguće iz bilo kog razloga, član 54. stav 2. Zakona potrebno je primeniti neposredno (neposredna primena znači da banka od početka primene Zakona (5. decembar 2011) ne primenjuje ugovorne odredbe koje nisu u skladu sa članom 8. i članom 26. stavovi 1. do 3. Zakona).

2. Da li se obaveza iz člana 54. stav 2. Zakona odnosi na kamatnu stopu po štednim računima po viđenju i na kamatnu stopu po tekućim računima?

ODGOVOR: Usklađivanje iz člana 54. stav 2. Zakona odnosi se pro futuro na postojeće ugovore u kojima se korisnik finansijske usluge obavezao na plaćanje kamate davaocu usluge (ugovore o kreditu i sl.) i to ne na sve, već samo na one kod kojih je kamatna stopa promenljiva a neodrediva u smislu člana 8. i člana 26. st. od 1. do 3. Zakona. To znači da se navedeno usklađivanje ne odnosi na ugovore o depozitima, kao ni na ugovore o tekućim računima i druge ugovore u kojima banka isključivo korisniku plaća kamatu. S druge strane, član 54. stav 1. Zakona, koji zahteva da sve obaveze po osnovu ugovora koje dospevaju posle početka primene Zakona budu određene ili odredive (u skladu s članom 8. i članom 26. st. od 1. do 3. Zakona), odnosi se na sve vrste ugovora.

3. U smislu ovog člana Zakona, molimo za tumačenje šta se smatra adekvatnim rešenjem u slučaju kada je ugovorena kamatna stopa saglasno poslovnoj politici banke, odnosno da li se marža formira u skladu s trenutno važećom referentnom kamatnom stopom ili referentnom kamatnom stopom važećom u trenutku zaključenja ugovora.

ODGOVOR: U slučaju kada je ugovorena promenljiva kamatna stopa saglasno poslovnoj politici banke, a odredbe ugovora ne upućuju na mogućnost izmene te kamatne stope u zavisnosti od kretanja neke od referentnih kamatnih stopa, banka kamatnu stopu utvrđuje kao fiksnu i u visini koja nije iznad inicijalne visine te stope (visina u momentu zaključenja ugovora).

U slučaju kada je ugovorena promenljiva kamatna stopa saglasno poslovnoj politici banke, a odredbe ugovora upućuju na mogućnost izmene te kamatne stope u zavisnosti od kretanja neke od referentnih kamatnih stopa, banka kamatnu stopu utvrđuje kao varijabilnu, i to kao zbir te referentne kamatne stope i marže koja se dobija kao razlika inicijalno ugovorene nominalne kamatne stope i vrednosti referentne kamatne stope koja je važila u trenutku zaključenja ugovora. Tako utvrđena visina marže je fiksna i može se menjati samo uz saglasnost ugovornih strana. U navedenom slučaju, ugovor je potrebno uskladiti i preciziranjem učestalosti usklađivanja vrednosti referentne kamatne stope, pri čemu će se kao početna vrednost uzeti vrednost te stope na dan perioda usklađivanja koji prethodi datumu primene Zakona.

4. Da li se doslednom primenom člana 54. Zakona može smatrati i direktna primena člana 8. i člana 26. stav 1 do 3. Zakona na ugovore koji su zaključeni do dana primene ovog zakona bez zaključivanja posebnog aneksa sa svakim pojedinačnim klijentom po svakom proizvodu banke, uz obavezno dostavljanje klijentu plana otplate.

ODGOVOR: Član 54. stav 2. Zakona davaoci finansijskih usluga treba da primene zaključenjem aneksa ugovora s korisnikom finansijske usluge, a u slučaju da to nije moguće, potrebno ga je primeniti neposredno. U slučaju neposredne primene, potrebno je da davalac finansijske usluge, do dana početka primene Zakona, korisniku dostavi obaveštenje o visini nove kamatne stope utvrđene u skladu s tim stavom, koja se primenjuje od tog dana, kao i o tome koje odredbe ugovora prestaju da važe usled neposredne primene navedene odredbe Zakona. U svakom slučaju, neophodno je dostavljanje i novog plana otplate.

5. U stavu 2. člana 54. spominje se promenljivi neodredivi deo, da li se to radi o marži?

ODGOVOR: Promenljivi neodredivi deo u smislu člana 54. stav 2. Zakona može biti bilo koji deo kamatne stope koji je promenljiv i neodrediv (to znači da se ne odnosi samo na promenljivu i neodredivu maržu).

6. Ako se radi o marži, na koji način to primeniti na kamatnu stopu numerički izraženu u nominalnom iznosu bez referentne kamate i marže, odnosno da li je stav dva ovog člana Zakona primenljiv na ovako izraženu kamatnu stopu?

ODGOVOR: U slučaju kada je ugovorena promenljiva kamatna stopa saglasno poslovnoj politici banke, a odredbe ugovora ne upućuju na mogućnost izmene te kamatne stope u zavisnosti od kretanja neke od referentnih kamatnih stopa, banka kamatnu stopu utvrđuje kao fiksnu i u visini koja nije iznad inicijalne visine te stope.

U slučaju kada je ugovorena promenljiva kamatna stopa saglasno poslovnoj politici banke, a odredbe ugovora upućuju na mogućnost izmene te kamatne stope u zavisnosti od kretanja neke od referentnih kamatnih stopa, banka kamatnu stopu utvrđuje kao varijabilnu, i to kao zbir te referentne kamatne stope i marže koja se dobija kao razlika. Marža iz vašeg pitanja dobija se kada se od ukupne inicijalno ugovorene nominalne kamatne stope oduzme vrednost referentne kamatne stope koja je važila u trenutku zaključenja ugovora. Tako utvrđena visina marže je fiksna i može se menjati samo uz saglasnost ugovornih strana.

7. Ako je kamata izražena u nominalnom iznosu (npr. 15%) u jednom momentu povećana na kredit u otplati sa 15% na 18%, da li je banka u obavezi da kamatu vrati na inicijalnu bez obzira na razlog povećanja?

ODGOVOR: Banka je u obavezi da kamatnu stopu vrati na inicijalni nivo ako je ta stopa uvećana primenom neodredivog elementa (npr. „zbog pogoršanja uslova na tržištu“, „zbog izmene poslovne politike“ i dr.). U slučaju da je uvećana zbog primene ugovorenog odredivog elementa (npr. uvećana je onoliko koliko je rastao ugovoreni Euribor), tu stopu nije potrebno vraćati na inicijalni nivo.

8. Da li se povraćaj radi samo u slučaju kada je kao objašnjenje za povećanje kamate korišćeno „poslovna politika“ i „tržišni uslovi“?

ODGOVOR: Ne samo u navedenim slučajevima, već i u svim drugim slučajevima kod kojih je visina kamatne stope promenjena iz razloga koji ne ispunjavaju Zakonom propisane uslove odredivosti.

9. Da li se odredbe iz ovog člana Zakona odnose na apsolutno sve ugovore koji su na snazi ili eventualno na one zaključene nakon stupanja na snagu Odluke o načinu i sprovođenju Opštih uslova, od 31. oktobra 2009, s obzirom na to da je tada propisano da se kamatne stope ne mogu menjati usled neodređenih razloga, već samo iz onih razloga koji su specifikovani u ugovorima s klijentima, što pre 31. oktobra 2009. i nije bio slučaj, odnosno nije bilo precizno regulisano odlukom ili procedurom koju donosi regulator?

ODGOVOR: Odluka navedena u vašem pitanju ne utiče na primenu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovog člana 54, odnosno Zakon se primenjuje na sve ugovore.

10. Da li kamatne stope koje su ugovorene kao promenljive a neodredive moraju biti vraćene na visinu u vreme zaključenja ugovora, ukoliko su klijent i banka potpisali aneks ugovora na osnovu kojeg je došlo do promene kamatne stope?

ODGOVOR: U vezi s pitanjem da li se pod momentom zaključenja ugovora može smatrati momenat zaključenja aneksa, ističemo da je stavom 2. člana 54. Zakona utvrđeno da posle usklađivanja ugovora promenljiva neodrediva kamatna stopa, odnosno element te stope ne mogu biti veći od njihove inicijalne visine (visine u momentu zaključenja ugovora).

Ovakva precizna formulacija ne dozvoljava tumačenja da inicijalna visina može biti visina u momentu zaključenja aneksa, s obzirom na to da u tom slučaju ne bi bilo reči o inicijalnoj, nego o nekoj kasnijoj visini. Međutim, u slučaju da je inicijalna visina kamatne stope bila viša od one ugovorene naknadnim aneksom, potrebno je zadržati visinu iz aneksa jer bi usklađivanje sa inicijalnom značilo uvećanje obaveze korisnika, što nije cilj navedene odredbe Zakona.

11. S obzirom na to da se Zakon odnosi i na sve do sada zaključene ugovore koji su u otplati, da li postoji određen propisan način dostavljanja aneksa? Suština pitanja je šta ukoliko ne možemo da pronađemo stranku, ako nam se pismo vrati iako je poslato s povratnicom na adresu iz ugovora? Odnosno pojašnjenje celog člana 54.

ODGOVOR: Ako nije moguće zaključiti aneks ugovora iz bilo kog razloga, član 54. stav 2. Zakona treba primeniti neposredno, i to najkasnije od početka primene Zakona (5. decembar 2011).

12. Šta sa ugovorima po stambenim kreditima koji su preindeksirani iz CHF u EUR?

ODGOVOR: U slučaju preindeksacije kredita pod inicijalnom visinom kamatne stope treba smatrati inicijalnom visinu kamatne stope iz aneksa ugovora ili iz ugovora kojim je kredit preindeksiran na evro.

13. Imajući u vidu retroaktivno dejstvo Zakona na zaključene ugovore ukoliko su u smislu odredaba Zakona zaključeni sa promenljivim a neodredivim kamatnim stopama i obavezu da do dana primene Zakona ugovore usklade s članom 8. Zakona, odnosno da aneksiraju navedene ugovore, postavlja se pitanje da li će banke u navedenom roku moći da aneksiraju navedene ugovore i šta će se desiti ako se korisnici ne odazovu pozivu za aneksiranje ugovora u navedenom roku?

Da li to znači da će banka i u tim slučajevima biti novčano kažnjena u smislu člana 50. stav 1. alineja 23. Zakona?

ODGOVOR: Nijedna odredba Zakona se ne primenjuje retroaktivno, tj. član 54. Zakona se primenjuje na postojeće ugovore, ali samo od početka primene zakona (pro futuro), a ne i pre početka primene Zakona. Takođe, član 54. stav 2. Zakona davaoci finansijskih usluga treba da primene zaključenjem aneksa ugovora s korisnikom finansijske usluge, a u slučaju da to nije moguće iz bilo kog razloga, potrebno je Zakon primeniti neposredno (neposredna primena znači da banka od početka primene Zakona (5. decembra 2011) ne primenjuje ugovorne odredbe koje nisu u skladu s članom 8. i članom 26. stav 1. do 3. Zakona).

14. Kakvu je proceduru potrebno sprovesti ukoliko banka ne može da stupi u kontakt sa klijentom?

ODGOVOR: Neposredno primeniti član 54. stav 2. Zakona od početka primene Zakona.

15. Šta se dešava ako je banka poslala novi aneks klijentu, a on se nije pojavio u banci da ga potpiše, da li ostaje da važi stari ugovor?

ODGOVOR: U slučaju da aneks ugovora nije moguće zaključiti iz bilo kog razloga, član 54. stav 2. Zakona potrebno je primeniti neposredno od početka primene Zakona.

16. Banka je do sada kamatnu stopu za gotovinske kredite i kreditne kartice numeričkiizražavala u nominalnom iznosu bez elemenata osnovna referentna stopa + fiksna marža. Ako je banka u obavezi da svim klijentima pošalje aneks kojim definiše kamatnu stopu kao varijabilnu (shodno zakonu), da li banka može da promeni kamatu s nominalne na varijabilnu za sve klijente bez obzira na to da li su potpisali aneks ili ne, ili to mora da radi na individualnom principu?

ODGOVOR: U pitanju je korišćena pogrešna pretpostavka da je banka u obavezi da kamatnu stopu u aneksu definiše kao varijabilnu. U skladu s članom 54. stav 2. Zakona, kamatna stopa ne može biti veća od inicijalne, a pitanje da li će ona biti varijabilna ili fiksna Zakon ne uređuje. U slučaju da se za ubuduće utvrdi fiksna kamatna stopa, ona ne može biti veća od inicijalne kamatne stope, a u slučaju da se utvrdi varijabilna stopa ona mora imati gornje ograničenje do koga može da raste (eng. cap), a to je visina inicijalne kamatne stope.

17. Da li promenljiva kamatna stopa kredita indeksiranih u stranoj valuti može biti izražena kao 3M ponderisani EURIBOR uvećan za određeni broj procentnih poena marže?

Molimo da prilikom davanja odgovora imate u vidu da u konkretnom slučaju promenljivi element predstavlja ponderisani tromesečni EURIBOR, a fiksni element predstavlja određeni fiksni broj procentnih poena marže banke. Visina ponderisanog tromesečnog EURIBOR-a bila bi obračunata po sledećoj metodologiji: vrednost tromesečnog EURIBOR-a na prvi dan u mesecu s kojim počinje tromesečje podeli se s koeficijentom obavezne rezerve.

Koeficijent obavezne rezerve je razlika jedinice i stope obavezne devizne rezerve podeljene sa sto (jedan minus stopa obavezne devizne rezerve podeljena sa 100 – tj. 1 – (25/100). U navedenoj jednačini za izračunavanje koeficijenta obavezne rezerve kao jedini promenljivi element figuriše stopa obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije, koja se javno objavljuje i ne zavisi od jednostrane volje ugovornih strana.

ODGOVOR: Način utvrđivanja promenljive kamatne stope (metodologija) – u konkretnom slučaju ponderisanog EURIBOR-a – mora biti precizno i jasno uređena ugovorom, odnosno izričito navedena u tekstu ugovora da bi se ispunio uslov odredivosti kamatne stope. Pored toga, primena ovakve formule je moguća samo u slučaju ugovora kojim je već bila predviđena upotreba navedenog promenljivog elementa (ponderisanog EURIBOR-a), pri čemu se i na ovako određenu stopu primenjuje ograničenje u smislu da visina ugovorene promenljive a neodredive nominalne kamatne stope, odnosno promenljivog neodredivog elementa te stope ne može biti veća od njihove inicijalne visine. To znači da rezultat formule izračunate na bazi iznosa njenih elemenata koji su važili u momentu zaključenja ugovora mora da odgovara inicijalnoj visini odgovarajućeg dela promenljive kamatne stope koja se primenjivala u tom momentu.