Obaveza deklarisanja robe samo ukoliko nije označena deklaracijom propisane sadržine

„Iako Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 73/2010) ne reguliše deklarisanje proizvoda, obaveza trgovaca da roba u trgovini na malo mora imati deklaraciju, utvrđena je članom 40. Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 53/2010 i 10/2013 – dalje: Zakon), gde je striktno propisano da deklaracija mora da sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisima i prirodom robe, a naročito podatke o proizvođaču, zemlji porekla, datumu proizvodnje i roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu (klasi), kao i upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe.

Deklaracija se mora nalaziti na robi, odnosno na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot), ili neposredno pored robe na mestu prodaje (npr. rinfuzna roba), u skladu sa naročitim svojstvima robe, istaknuta uočljivo, odnosno u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine.

Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju biti navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu.

Deklaracija može da sadrži i podatke na stranim jezicima, kao i žig, OTPČ identifikaciju (bar-kod) i druge podatke kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva.

Član 74. stav 1. tačka 2) Zakona, propisuje da će novčanom kaznom u iznosu od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara za prekršaj biti kažnjeno pravno lice, ukoliko prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom u skladu sa članom 40. Zakona. Propisane novčane kazne za isti prekršaj kreću se u rasponu od 5.000,00 do 50.000,00 ukoliko prekršaj učini fizičko lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu (član 74. stav 2. Zakona). Poslednji stav člana 74. Zakona propisuje da se novčane kazne kreću u rasponu od 10.000,00 do 100.000,00 dinara ukoliko je preduzetnik učinilac prekršaja.

Što se tiče drugih podataka koje deklaracija mora da sadrži, treba imati u vidu tehničke propise za pojedine proizvode koji detaljnije uređuju način deklarisanja određenog proizvoda: Pravilnik o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica („Sl. list SCG“, br. 4/2004, 12/2004 i 48/2004); Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009); Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009); Zakon o bezbednosti hrane („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009); Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe („Sl. glasnik RS“, br. 92/2011), kao i odgovarajuće podzakonske akte (koji proističu iz navedenih propisa), kojima su bliže regulisane obaveze proizvođača, zastupnika, uvoznika ili distributera po osnovu deklarisanja i označavanja proizvoda.

Na osnovu navedenog, sa aspekta Zakona, roba se može staviti u promet samo ukoliko je označena deklaracijom propisane sadržine, što znači da nije potrebno dodatno deklarisanje, ukoliko su proizvodi označeni i deklarisani u skladu sa posebnim propisima koji regulišu ovu materiju.“

Mišljenje Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, br. 011-00-00193/2012-03 od 5.3.2013. godine