Najsigurniji dokaz uz reklamaciju na nesaobraznost robe ugovoru je račun

Najsigurniji dokaz uz reklamaciju na nesaobraznost robe ugovoru je račun

„U skladu sa odredbama čl. 51. do 54. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 73/2010 – dalje: Zakon) trgovac je dužan da isporuči robu koja je saobrazna ugovoru. Prema Zakonu isporučena roba je saobrazna ugovoru:

• ako odgovora opisu koji je dao trgovac i ako ima svojstva robe koju je trgovac pokazao potrošaču kao uzorak ili model;
• ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata trgovcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora;
• ako ima potrebna svojstva za redovnu upotrebu robe iste vrste;
• ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe datim od strane trgovca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa ili na ambalaži robe.

Trgovac je odgovoran za nesaobraznost robe ugovoru koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača u skladu sa odredbama člana 55. Zakona. U ovom slučaju trgovac odgovara potrošaču po sili zakona i odgovara za robu u celini.

Prema tome, potrošač reklamaciju u skladu sa odredbama člana 58. Zakona može da podnese trgovcu. Trgovac rešava reklamaciju i dužan je, u skladu sa zakonom, da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, odgovori potrošaču sa izjašnjenjem o podnetom zahtevu i predlogom njegovog rešavanja.

Ako postoji nesaobraznost robe ugovoru, potrošač po svom izboru, na prvom mestu ima pravo da zahteva od trgovca da se ta nesaobraznost otkloni opravkom ili zamenom. Trgovac snosi sve troškove koji su neophodni da bi se roba opravila ili zamenila – npr: rad, materijal, preuzimanje i isporuku robe. Otklanjanje nesaobraznosti (opravka ili zamena nesaobrazne robe), mora da se izvrši u primerenom roku i bez značajnijih neugodnosti za potrošača. Potrošač ima pravo da raskine ugovor ako trgovac nije otklonio nesaobraznost u primerenom roku.

„Mala, nevažna ili zanemarljiva nesaobraznost“ zavisi od vrste robe, konkretnih okolnosti i zavisi od poslovnih običaja trgovca kako će takvu neznatnu nesaobraznost da tretira (npr. ogrebotine i sl). Međutim, ukoliko se potrošač žali na primer da DVD uređaj ne čita sve formate video zapisa, ovde ne bi moglo da se govori o neznatnoj nesaobraznosti, već o osnovnoj karakteristici robe, naime ako je potrošač dobio od trgovca obaveštenje pre kupovine proizvoda da takav uređaj čita sve formate, ne može da se govori o subjektivnom osećaju potrošača kada uređaj ne ispuni očekivano.

Proizvod se stavlja na tržište, u skladu sa Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009), odnosno isporučuje na tržištu, samo ako je usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je njegova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako je označen u skladu sa propisima i ako ga prate propisane isprave o usaglašenosti i druga propisana dokumentacija.

U slučaju električnih aparata, odnosno električne opreme namenjene za upotrebu u granicama napona između 50 i 1000 V naizmenične struje, primenjuje se Pravilnik o električnoj opremi namenjenoj za upotrebu u određenim granicama napona („Sl. glasnik RS“, br. 13/2010), gde je odredbom člana 14. propisano da isporučilac koji stavlja električnu opremu na tržište Republike Srbije uz tu opremu prilaže uputstvo za upotrebu na srpskom jeziku.

Prema tome, uputstvo za upotrebu nije deo ugovora o prodaji robe shodno Zakonu, već predstavlja obavezu utvrđenu drugim zakonima za privredni subjekat koji stavlja električne aparate na tržište. Shodno Zakonu jedino je važno da potrošač raspolaže pravim informacijama koje su mu neophodne da napravi razuman izbor između ponuđene robe.

Fiskalni isečak je fiskalni dokument u kojem se evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet dobara na malo i može da posluži kao jedno, ali ne i jedino, od dokaznih sredstava u slučaju da potrošač podnosi reklamaciju trgovcu na saobraznost robe ugovoru.

Zakon ne propisuje obavezu za potrošača da uz reklamaciju na nesaobraznost robe ugovoru koju izjavljuje trgovcu, priloži račun, odnosno fiskalni isečak, ali radi sigurnijeg ostvarivanja prava, potrebno je da postoji neki dokaz da je reklamirani proizvod kupljen kod navedenog trgovca. Prema tome, najsigurniji dokaz bio bi račun, međutim dokaz bi mogao da bude i isečak – slip – ukoliko je roba plaćena karticom, odštampan izvod sa tekućeg računa u kojem se vidi da je izvršena transakcija i sl.

Odredbama Zakona nije određena veza između fiskalnog računa i uređaja za koji se prijavljuje nesaobraznost. U slučaju odgovornosti trgovca za saobraznost robe i pravne posledice nesaobraznosti koje Zakon propisuje, ne postoji obaveza trgovca da potrošaču izdaje dokument na primer, „Potvrda o odgovornosti za saobraznost„. Međutim, odredbom člana 16. Zakona je propisana dužnost predugovornog obaveštavanja koju trgovac mora da ispuni. Naime, trgovac je dužan da pre kupovine obavesti potrošača na jasan i razumljiv način o bitnim informacijama, između ostalog i o načinu izvršenja drugih ugovornih obaveza, kako i o načinu na koji se postupa po pritužbama potrošača. Tom prilikom trgovac može da obavesti potrošača koja dokumenta mora da priloži prilikom izjavljivanja reklamacije kao dokaz da je robu kupio kod tog trgovca i radi utvrđivanja datuma kupovine predmetne robe. Odredbama Zakona nije propisano u kojoj formi treba da bude takvo obaveštenje, ali u interesu potrošača i trgovaca je da to bude u pisanoj formi, jer teret dokazivanja da je obavestio potrošača snosi sam trgovac i potrošač ima pravo da u roku od godinu dana zahteva poništaj ugovora o kupovini robe, ili naručenju usluga ukoliko ga trgovac nije obavestio o propisanim podacima. Shodno napred navedenom, trgovac nema zakonom propisanu obavezu da izdaje „Potvrdu o odgovornosti za saobraznost„, ali bilo bi za svaku preporuku da trgovci obaveštavaju potrošače bitnim informacijama i o njihovim pravima u pisanoj formi.

Da li je reklamirana roba nesaobrazna ugovoru ili ne, kao i način na koji će trgovac otkloniti reklamiranu nesaobraznost, trgovac odlučuje o reklamaciji potrošača koju rešava u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja, u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim običajima i svojom poslovnom praksom.

Ukoliko potrošač nije zadovoljan rešenjem za otklanjanje nesaobraznosti koje mu je trgovac predložio, ili je njegova reklamacija odbijena, on može da primeni sva sredstva koja su definisana u oblasti građanskog prava.“

Mišljenje Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija br. 011-00-00246/2012-09 od 14.11.2012. godine