Plaćanje poreza na imovinu na “letnju baštu”

Plaćanje poreza na imovinu na “letnju baštu”

 

„Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 – odluka US – dalje: Zakon), porez na imovinu plaća se na pravo svojine na nepokretnosti, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari.

Nepokretnostima, u smislu člana 2. stav 1. Zakona, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (član 2. stav 2. Zakona).

Prema odredbi člana 2. tač. 22) i 23) Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US i 24/2011), objekat jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija – kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.).

Zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.).

Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene (kiosci, letnje i zimske bašte, tezge i drugi pokretni mobilijar), spomenika i spomen obeležja na površinama javne namene, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave (član 146. Zakona o planiranju i izgradnji).

S tim u vezi, „letnja bašta“ koja nije inkorporisana u zemljištu već je postavljena („leži“) na njemu (u navedenom slučaju – ispred objekta restorana na koji se porez na imovinu plaća) i koja se može premeštati sa mesta na mesto bez oštećenja njene suštine (na primer, ako je čine pokretne stvari: stolovi, stolice, suncobrani, rashladne vitrine, omeđena saksijama sa cvećem…) nema karakter nepokretnosti koja je predmet oporezivanja porezom na imovinu. Podrazumeva se da je u tom slučaju predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo na zemljištu iz člana 2. stav 1. Zakona, na kome je „letnja bašta“ postavljena.

Međutim, ukoliko „letnja bašta“ predstavlja otvoreni ili natkriveni prostor koji se nalazi iznad objekta restorana ili njegovog dela, tako da plafonska konstrukcija objekta restorana ili njegovog dela predstavlja istovremeno podnu ravan terase, smatramo da se u tom slučaju porez na imovinu plaća na objekat restorana sa terasom (pri čemu se kod utvrđivanja poreza na imovinu na terasu korisnom površinom smatra 30% površine terase, saglasno članu 3. stav 1. Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima – („Sl. glasnik RS“, br. 38/2001, 45/2004 i 27/2011)).

Takođe, ukoliko „letnja bašta“ predstavlja natkriveni prostor ispred objekta ili njegovog dela i delom ima izgrađene zidove ili se graniči sa spoljnim zidovima objekta a delom ima zidanu ogradu na koju se oslanja njen krov, zbog čega je inkorporisana u zemljištu pa se zbog toga ne može premeštati sa mesta na mesto bez oštećenja njene suštine, na pravo svojine na toj nepokretnosti porez na imovinu se plaća.

Da li je veza između „letnje bašte“ i zemljišta takve prirode da ona predstavlja nepokretnu, odnosno pokretnu stvar, odnosno da li je letnja bašta montažno-demontažni objekat sačinjen od elemenata koji su lako pokretljivi i montažno-demontažni bez oštećenja njihove suštine, faktičko je pitanje koje organ nadležan za utvrđivanje poreza na imovinu ceni prema okolnostima svakog pojedinačnog slučaja.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00307/2012-04 od 04.06.2012. godine