Plaćanje poreza na prenos u slučaju prenosa prava svojine na nepokretnost između braće po osnovu ugovora o razmeni

Plaćanje poreza na prenos u slučaju prenosa prava svojine na nepokretnost između braće po osnovu ugovora o razmeni

 

„Prema odredbi člana 23. stav. 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010 i 24/2011 – dalje: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Odredbom člana 30. Zakona propisano je da stopa poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5%.

Prema odredbi člana 9. stav 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon i 53/2010 – dalje: ZPPPA), poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini. Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao.

Prema odredbama člana 552. stav 1. i člana 553. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja), ugovorom o razmeni svaki ugovarač se obavezuje prema svom saugovaraču da prenese na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda. Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovarača obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.

Prema tome, ugovor čiji je predmet razmena prava svojine na nepokretnostima po svojoj prirodi je teretan i dvostran ugovor (jedna strana prenosi pravo svojine na nepokretnosti drugoj strani, a kao naknadu za to stiče pravo svojine na nepokretnosti od druge strane). S tim u vezi, kada prenos prava svojine na nepokretnosti po osnovu ugovora o razmeni vrše dva fizička lica, koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, na te prenose se plaća porez na prenos apsolutnih prava, po stopi od 2,5%, nezavisno od toga što su lica između kojih se razmena vrši u srodstvu (rođena braća).

S obzirom da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini, vrsta i iznos poreske obaveze utvrđuje se prema ekonomskim posledicama koje nastaju iz određenog pravnog posla, a ne prema nazivu koji su ugovorne strane pravnom poslu dale. U tom smislu, kada fizička lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost zaključe ugovor o poklonu kojim jedno lice poklanja drugom licu pravo svojine na nepokretnosti uz obavezu drugog lica da prvom licu prenese pravo svojine na drugoj nepokretnosti, sa poreskog stanovišta takav ugovor nema karakter ugovora o poklonu (na koji se plaća porez na poklon) već ugovora o razmeni (na koji se plaća porez na prenos apsolutnih prava).

U postupku utvrđivanja poreza nadležni poreski organ u svakom konkretnom slučaju utvrđuje ekonomsku suštinu pravnog posla, što znači i da li je u konkretnom slučaju reč o teretnom ili besteretnom prenosu prava svojine na nepokretnosti.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00746/2011-04 od 22.08.2011. godine