Porez u vezi razmene prava svojine nepokretnosti u Srbiji za nepokretnost na teritoriji druge države
Porez u vezi razmene prava svojine nepokretnosti u Srbiji za nepokretnost na teritoriji druge države
„Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011 – dalje: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.
Nepokretnostima, u smislu člana 2. stav 1. Zakona, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (član 2. stav 2. Zakona).
Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a stav 1. Zakona).
Prema odredbi člana 25. stav 1. Zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz člana 23. stav 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona.
Odredbom člana 25. stav 6. Zakona propisano je da kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni, obveznik poreza je lice koje je po odredbama st. 1. do 5. tog člana obveznik poreza, za svako pravo iz čl. 23. do 24a Zakona koje se prenosi.
Shodno odredbi člana 26. stav 3. Zakona, porez na prenos apsolutnih prava u slučaju prenosa prava svojine na nepokretnosti uz naknadu plaća se kad je taj prenos ostvaren na teritoriji Republike Srbije.
Prema odredbi člana 31. stav 1. tačka 13) Zakona, porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se kada je obveznik Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Prema tome, kada se vrši razmena prava svojine na nepokretnostima od kojih jedna od strana prenosi pravo svojine na nepokretnosti u Republici Srbiji, a druga strana pravo svojine na nepokretnosti u drugoj državi, u Republici Srbiji je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava samo prenos prava svojine na nepokretnosti izvršen na njenoj teritoriji (ukoliko se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost). U tom slučaju je poreski obveznik prenosilac prava svojine na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije.
U navedenom slučaju razmene prava svojine na nepokretnostima između Republike Srbije i fizičkog lica, u Republici Srbiji je predmet oporezivanja samo prenos prava svojine na nepokretnostima (stanu i garažnom mestu) u Beogradu koji Republika Srbija vrši fizičkom licu. Međutim, kako je poreski obveznik u tom slučaju Republika Srbija, na taj prenos se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća primenom člana 31. stav 1. tačka 13) Zakona.
Nadležni poreski organ, u svakom konkretnom slučaju, utvrđuje činjenice od uticaja na postojanje poreske obaveze i visinu poreza na prenos apsolutnih prava.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-03-00006/2012-04 od 16.01.2012. godine
