Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodicama sa decom

Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodicama sa decom

Sl. glasnik RS br. 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010, 73/2010, 27/2011

 

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se bliži uslovi i način ostvarivanja prava od opšteg interesa utvrđenih Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 16/02 i 115/05) (u daljem tekstu: Zakon), i to prava na:

1) naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

2) roditeljski dodatak;

3) dečiji dodatak;

4) naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; i

5) naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju.

II NAKNADA ZARADE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA, ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA I ODSUSTVA SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA

Član 2

Ostvarivanje prava na naknadu zarade kao i obračun naknade zarade vrši se na osnovu dokaza koje dostavljaju: podnosilac zahteva, poslodavac, odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost.

Podnosilac zahteva dostavlja:

1) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad u vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta – doznaka;

2) izvod iz matične knjige rođenih za decu;

U slučaju iz člana 95. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09) podnosilac zahteva dostavlja i:

1) izveštaj nadležne zdravstvene ustanove da je dete mrtvorođeno, odnosno da je umrlo pre upisa u matičnu knjigu rođenih;

2) izvod iz matične knjige umrlih za dete koje je umrlo posle upisa u matičnu knjigu rođenih.

Poslodavac, odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost dostavlja:

1) rešenje o pravu na porodiljsko odsustvo, pravu na odsustvo sa rada radi nege deteta i pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta;

2) ugovor o radu;

3) potvrdu o visini osnovne zarade zaposlenog i uvećane zarade, po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u procentu utvrđenom u članu 108. stav 1. tačka 4) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09), za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, za svaki mesec pojedinačno;

4) obračun zarade, odnosno naknade zarade koji je dužan da dostavi zaposlenom, u skladu sa zakonom, za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo, za svaki mesec pojedinačno;

5) izveštaj (izvod) banke o isplaćenoj zaradi i uplaćenim porezima i doprinosima za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo, za svaki mesec pojedinačno;

6) potvrdu nadležnog organa o mesečnoj osnovici na koju se plaćaju doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za poslednjih 12 meseci koja prethode mesecu u kome je započeto korišćenje odsustva, i po isteku godine rešenje o konačnoj osnovici, samo za lice koje samostalno obavlja delatnost;

7) rešenje nadležnog organa o privremenom zatvaranju radnje, odnosno o privremenom poveravanju obavljanja te delatnosti drugom licu, odnosno ličnu izjavu da u vreme trajanja odsustva neće obavljati istu ili drugu delatnost, samo za lice koje samostalno obavlja delatnost koju zbog njene prirode nije moguće preneti na drugo lice;

Nadležni organ uprave koji vodi postupak obezbeđuje dokaz o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji.

Član 3

Kada otac deteta umesto majke, u skladu sa zakonom, podnese zahtev za priznavanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, uz dokaze iz člana 2. ovog pravilnika podnosi i dokaze o postojanju razloga predviđenih članom 94. stav 5. Zakona o radu, i to jedan od sledećih dokaza:

1) uverenje organa starateljstva da je majka napustila dete;

2) izvod iz matične knjige umrlih za majku;

3) potvrdu ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora;

4) izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;

5) rešenje kojim je majka lišena roditeljskog prava.

Pravo iz stava 1. ovog člana traje od dana ispunjenja uslova do prestanka razloga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu odnosno do isteka porodiljskog odsustva.

Član 4

Po isteku prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, ostvaruje jedan od roditelja, na osnovu međusobnog dogovora.

Kada majka po isteku prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva nastavlja odsustvo sa rada radi nege deteta, nije potrebno da podnosi novi zahtev niti se donosi novo rešenje, već se pravo u kontinuitetu priznaje na osnovu ranije podnetih dokaza.

Kada na osnovu međusobnog dogovora roditelja, otac preuzima korišćenje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, podnosi zahtev, sve dokaze u skladu sa ovim pravilnikom i međusobni dogovor roditelja u pismenoj formi, na osnovu kojih se donosi novo rešenje.

Postignuti dogovor iz stava 1. ovog člana može se menjati u toku korišćenja prava.

Član 5

Kada, u skladu sa zakonom, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj podnese zahtev za naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, uz dokaze iz člana 2. ovog pravilnika prilaže i uverenje nadležnog organa starateljstva o činjenici smeštaja deteta u porodicu odnosno o postojanju statusa usvojitelja, hranitelja odnosno staratelja.

Član 6

Opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o pravu na naknadu zarade, koje obavezno sadrži dužinu korišćenja prava na naknadu, njenu visinu i obaveze korisnika prava i poslodavca.

Rešenje iz prethodnog stava dostavlja se korisniku prava i poslodavcu.

Član 7

Obračun i isplata naknade zarade za zaposlene kod poslodavca, vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenima i dostavlja ga opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.

Kada lice ostvaruje zaradu kod dva ili više poslodavaca, obračun naknada zarade vrši svaki poslodavac srazmerno vremenu za koje je zasnovan radni odnos, a naknada zarade utvrđuje se najviše do punog radnog vremena.

Kada je zasnovan radni odnos za kraće radno vreme od punog, iznos obračunate naknade zarade srazmeran je tom vremenu.

Član 8

Kada je lice koje ima pravo na naknadu zarade upućeno na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili po osnovu međunarodno-tehničke, prosvetno-kulturne saradnje i u diplomatsko-konzularna i druga predstavništva, obračun naknade zarade vrši poslodavac kao za radnika koji radi na istim ili sličnim poslovima na kojima je podnosilac zahteva radio pre odlaska u inostranstvo, pod uslovom da ne ostvaruje ovo pravo po propisima zemlje u kojoj je privremeno na radu.

Član 9

Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost koja imaju i druge zaposlene vrši lice koje samostalno obavlja delatnost istovremeno kad i obračun i isplatu zarade ostalim zaposlenima.

Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost, pod uslovom da nemaju druge zaposlene, vrši opštinska, odnosno gradska uprava.

Obračun i isplata naknade zarade za lica iz st. 1. i 2. ovog člana u toku godine vrši se akontaciono, a na kraju godine konačno, na osnovu godišnje utvrđene osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za lica koja samostalno obavljaju delatnost je oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Član 9a

Ukoliko je lice u prethodnih 12 meseci pre meseca otpočinjanja odsustva bilo zaposleno kod više poslodavaca, prilikom utvrđivanja prosečne zarade zaposlenog, uzeće se u obzir mesečna zarada ostvarena kod svakog poslodavca.

Izuzetno, ukoliko je lice u prethodnih 12 meseci pre meseca otpočinjanja odsustva bilo zaposleno kod više poslodavaca, a za nekog od njih je utvrđeno: da više ne postoji, ili da je nad njim pokrenut stečajni postupak ili da nije isplaćivao zaradu, po pružanju dokaza o nekoj od ovih činjenica za nedostajući period – mesec, kao zarada uzeće se 50% prosečne zarade u Republici, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.

Dokaz o činjenici da poslodavac više ne postoji, ili da je nad njim pokrenut stečajni postupak ili da nije isplaćivao zaradu obezbeđuje organ uprave koji vodi postupak.

Član 10

Obračun naknada zarada za korisnike iz čl. 7-9. ovog pravilnika vrši se na obrascu NZ-1 – Spisak obračunatih naknada zarade i isplata naknada, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 11

Poslodavac iz čl. 7, 8. i 9. stav 1. ovog pravilnika dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dva primerka obrasca NZ-1 na overu svaki put kad isplaćuje zaradu ostalim zaposlenima i od Poreske uprave overen obrazac PP OD-1.

Opštinska odnosno gradska uprava overava obrasce is stava 1. ovog člana, u roku od dva radna dana i jedan primerak vraća poslodavcu.

Opštinska odnosno gradska uprava vrši prenos sredstava poslodavcu iz stava 2. ovog člana na osnovu overenog obrasca NZ-1 i dokaza o isplaćenoj naknadi zarade zaposlenom.

Kao dokaz o isplaćenoj naknadi zarade zaposlenom poslodavac opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavlja izvod banke iz koga se može utvrditi isplaćena naknada zarade zaposlenom i uplata poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, odnosno ukoliko poslodavac vrši isplatu preko blagajne uz izveštaj banke dostavlja i potpisan spisak od strane zaposlenog o primljenoj naknadi zarade.

Opštinska odnosno gradska uprava obračunava i vrši neposredno isplatu naknada zarada korisnicima iz člana 10. stav 1. tačka 2) Zakona koji nemaju zaposlene.

Prenos sredstava poslodavcu odnosno licu koje samostalno obavlja delatnost vrši se na žiro račun, odnosno tekući račun, a poreza i doprinosa na odgovarajuće uplatne račune.

Član 12

Na osnovu podataka o prenetim sredstvima poslodavcima i licima koja samostalno obavljaju delatnost opštinska odnosno gradska uprava vodi evidenciju za svakog korisnika prava na naknadu zarade, na obrascu NZ-3 – Evidencioni list o isplaćenim naknadama zarada, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 13

Opštinska, odnosno gradska uprava, na osnovu evidencionih listova o isplaćenim naknadama zarada, iskazuje utrošena sredstva za naknade zarada na obrascu NZ-4 – Izveštaj o utrošenim sredstvima za isplatu prava predviđenih Zakonom, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

U obrascu NZ-4 – iskazuje se ukupan broj korisnika i iznos isplaćenih naknada zarada kao i broj korisnika drugih prava i iznos isplaćenih sredstava, u periodu od prvog do poslednjeg dana u mesecu, za koji se izveštaj dostavlja.

Izveštaj u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana dostavlja se ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja najkasnije do 10-og u tekućem za prethodni mesec.

Član 14

Poslodavac koji isplatu naknada zarade vrši po prenosu sredstava iz budžeta Republike, dostavlja opštinskoj odnosno gradskoj upravi dva primerka obrasca NZ-1 svaki put kad isplaćuje zaradu ostalim zaposlenim.

Opštinska odnosno gradska uprava overava obrasce iz stava 1. ovog člana u roku od dva radna dana, od kojih jedan primerak vraća poslodavcu.

Član 15

Opštinska, odnosno gradska uprava obrasce i dokumentaciju o obračunu i isplati naknada zarada čuva na način i u rokovima koji važe za čuvanje dokumentacije o zaradama zaposlenih kod poslodavca.

III RODITELJSKI DODATAK

Član 16

Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva majke i sledećih dokaza:

1) izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu, izdatog u skladu sa Zakonom o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, broj 20/09);

2) uverenja o državljanstvu Republike Srbije majke, koje ne može biti starije od šest meseci;

3) fotokopije lične karte majke;

4) fotokopije overene zdravstvene knjižice majke;

5) prijave prebivališta za decu o kojoj neposredno brine;

6) uverenja nadležnog organa starateljstva da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.

U slučaju iz člana 14. stav 5. Zakona o ispunjenosti uslova dostavlja se i izveštaj nadležnog organa starateljstva sa ocenom opravdanosti smeštaja deteta, u skladu sa Zakonom, i prateća medicinska dokumentacija.

Član 16a

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak majke podnosi se na obrascu RD-1.

Član 17

Kada otac deteta, u skladu sa Zakonom, ostvaruje pravo na roditeljski dodatak, uz zahtev za priznavanje prava, pored dokaza iz člana 16. ovog pravilnika za majku deteta, podnosi iste dokaze za sebe, i jedan od sledećih dokaza:

1) izvod iz matične knjige umrlih za majku;

2) uverenje organa starateljstva o činjenici da je majka napustila dete;

3) odluku nadležnog suda da je majka lišena roditeljskog prava;

4) izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;

5) potvrdu nadležne ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku.

Redosled rođenja deteta za koje otac podnosi zahtev za priznavanje prava na roditeljski dodatak, utvrđuje se prema majci.

Član 17a

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak oca podnosi se na obrascu RD-2.

Član 18

Prilikom odlučivanja o pravu na roditeljski dodatak, organ uprave koji vodi postupak, može u cilju utvrđivanja materijalne istine, zatražiti i druge dokaze koje oceni neophodnim.

Član 18a

Ukoliko je toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u 24 mesečne rate korisnik prava napustio dete, obustaviće se dalja isplata prava do pribavljanja dokaza od nadležnog organa starateljstva o tome ko će nastaviti staranje o detetu.

Prvostepeni organ će prikupljenu dokumentaciju dostaviti ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja koje će doneti odluku o daljoj isplati roditeljskog dodatka.

IV DEČIJI DODATAK

Član 19

Uz zahtev za priznavanje prava na dečiji dodatak podnosilac zahteva podnosi:

1) izvode iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici,

2) uverenje da je državljanin Republike Srbije;

3) dokaze o prebivalištu za sve članove zajedničkog domaćinstva;

4) fotokopiju svoje overene zdravstvene knjižice;

5) dokaze o posedovanju odnosno neposedovanju nepokretnosti, kao i odgovarajućeg stambenog prostora u smislu člana 6. st. 1. i 2. Zakona;

6) potvrdu o prihodima u tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove zajedničkog domaćinstva;

7) potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove zajedničkog domaćinstva;

tač. 8) i 9) (brisane);

10) potvrdu o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta.

Tač. 11) i 12) (brisane).

Član 19a

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak podnosi se na obrascu DD-1.

Uz zahtev se dostavljaju i podaci o drugim članovima porodice – na obrascu DD-1a i podaci o deci na hraniteljstvu ili starateljstvu – na obrascu DD-1b.

Član 20

Činjenicu da on i članovi njegovog domaćinstva poseduju odnosno ne poseduju nepokretnost podnosilac zahteva dokazuje jednim od sledećih dokaza:

1) izvodom iz zemljišnih knjiga – vlasnički list;

2) ugovorom o kupovini nepokretnosti;

3) rešenjem Republičke uprave javnih prihoda;

4) uverenjem Republičkog geodetskog zavoda;

5) ugovorom o korišćenju stana.

Član 21

(Brisan)

Član 22*

Pod odgovarajućim stambenim prostorom, u smislu Zakona i ovog pravilnika, podrazumeva se stambeni prostor u kome porodica živi a koji ne može biti veći od stambenog prostora koji podrazumeva sobu po članu porodice, i još jednu sobu.

Podnosilac zahteva i članovi njegove porodice mogu, u smislu Zakona i ovog pravilnika, posedovati pored odgovarajućeg stambenog prostora, garažu i iznajmljeni poslovni prostor (zakup) ne veći od 20 kvadratnih metara.

Pod nužnim ekonomskim zgradama u poljoprivrednom domaćinstvu, u smislu Zakona i ovog pravilnika, podrazumevaju se manji obori, štale, ambari, nastrešnice.

Član 23

U prihode iz člana 4. Zakona ne uračunavaju se naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, naknade troškova za vreme provedeno na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu, otpremnine pri odlasku u penziju, solidarna pomoć, jubilarne nagrade, iznosi isplaćenih izdržavanja za dete i pomoći u slučaju smrti korisnika ili članova njegove porodice.

Član 24

Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak utvrđen u članu 19. stav 1. tačka 2) Zakona primenjuje se na prihode porodice ostvarene od poljoprivredne delatnosti u porodici u kojoj su podnosilac zahteva i članovi njegovog domaćinstva osigurani po osnovu poljoprivredne delatnosti.

U prihode porodice računaju se i prihodi od poljoprivredne delatnosti sa imovine koju je podnosilac zahteva ili član njegove porodice stekao ili koristi na osnovu ugovora ili usmenog dogovora, bez obzira da li je izvršena uknjižba ili neki drugi odgovarajući pravni posao.

Član 25

Prihodi iz člana 4. Zakona iskazuju se umanjeni za poreze i doprinose koji se na njih obračunavaju i plaćaju.

Kada podnosilac zahteva ne prihvati naknade iz člana 4. stav 1. tačka 2) podtač. (4) i (5) Zakona smatraće se da je ostvarilo prihode u visini mesečnog iznosa koji bi ostvarilo kod organizacije nadležne za tržište rada.

Član 26

Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak uzimaju se prihodi svih članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva, ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu u kojem je podnet zahtev i upoređuju se sa važećim cenzusima na dan podnošenja zahteva.

Ukupan mesečni prihod po članu porodice utvrđuje se tako što se ukupan prihod porodice podeli na tri meseca i broj članova zajedničkog domaćinstva, na dan podnošenja zahteva.

Član 27

Prihodi po članu domaćinstva porodice utvrđuju se na osnovu sledećih dokaza, podnetih uz zahtev i to za:

1) Prihode koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana

(1) zarade – potvrda poslodavca;

(2) od poljoprivrede i šumarstva – uverenje organizacije nadležne za geodetske poslove;

(3) od samostalne delatnosti – uverenje organizacije nadležne za javne prihode za registrovanu delatnost;

(4) od autorskih prava – uverenje organizacije nadležne za javne prihode odnosno potvrda odgovarajućeg udruženja;

(5) od kapitala – potvrda finansijskih i drugih organizacija odnosno potvrda poslodavca o isplaćenoj dobiti, dividendi i sl;

(6) od izdavanja u zakup nepokretnosti – uverenje organizacije nadležne za javne prihode, odnosno potvrda isplatioca;

(7) od kapitalnih dobitaka – uverenje organizacije nadležne za javne prihode o ostvarenom dobitku;

(8) ostali prihodi – uverenje organizacije nadležne za javne prihode odnosno potvrda isplatioca.

2) Prihode ostvarene od:

(1) penzija i invalidnina – potvrda organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje;

(2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida – potvrda nadležnog organa o isplaćenoj invalidnini;

(3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja – sudska presuda ili potvrda poslodavca;

(4) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostvarenih u godini pre podnošenja zahteva – potvrda poslodavca;

(5) naknada po osnovu socijalnih programa – potvrda poslodavca, odnosno isplatioca;

(6) naknada za vreme nezaposlenosti – potvrda organizacije nadležne za zapošljavanje;

(7) realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zahteva – potvrda poslodavca, odnosno isplatioca;

(8) neregistrovane delatnosti – izjava korisnika.

Član 28

Zajedničko domaćinstvo, u smislu Zakona i ovog pravilnika, podnosilac zahteva dokazuje, i to:

1) zajednicu življenja – prijavom mesta prebivališta;

2) zajednicu privređivanja i trošenja sredstava – ličnom izjavom;

3) drugim relevantnim dokazima po oceni organa uprave koji vodi postupak.

Član 29*

Neposredna briga o detetu, u smislu Zakona i ovog pravilnika, podrazumeva neposredno staranje o životu, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju deteta koje živi u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva.

Smatra se da roditelj neposredno brine o detetu ako dete živi i školuje se u mestu prebivališta.

Izuzetno od stava 2. ovog člana smatra se da roditelj neposredno brine o detetu i ako dete pohađa:

a) osnovnu ili srednju školu van mesta prebivališta jer u mestu prebivališta ne postoji osnovna ili srednja škola;

b) osnovnu školu koja mu je bliža mestu stanovanja, odnosno dostupnija;

v) željenu srednju školu koja ne postoji u mestu prebivališta, ili koju nije moglo da upiše zbog nedovoljnog broja bodova.

Činjenicu da neposredno brine o detetu roditelj – podnosilac zahteva dokazuje ličnom izjavom i školskom potvrdom.

Staratelj, odnosno hranitelj, činjenicu da neposredno brine o detetu dokazuje rešenjem nadležnog organa starateljstva.

Neposrednom brigom ne smatra se zbrinjavanje deteta u ustanovi socijalne zaštite ili hraniteljskoj porodici.

Član 30

Svojstvo redovnog učenika dokazuje se školskom potvrdom osnovne ili srednje škole koja se podnosi:

1) prilikom podnošenja zahteva;

2) za korisnike prava, početkom nove školske godine do 31. oktobra tekuće godine.

Za dete koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika prilaže se potvrda nadležne zdravstvene ustanove.

Za dete koje u smislu člana 18. stav 2. Zakona stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, prilaže se potvrda ili rešenje nadležne škole.

Član 31

Prilikom odlučivanja o pravu na dečiji dodatak, organ uprave koji vodi postupak, može u cilju utvrđivanja materijalne istine, zatražiti i druge dokaze koje oceni neophodnim.

Član 32*

Ne smatra se samohranim roditeljem u smislu Zakona i ovog pravilnika roditelj koji je po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnovao novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.

Član 33

Status samohranog roditelja može se dokazati:

1) izvodom iz matične knjige umrlih ili rešenjem nadležnog organa o proglašenju nestalog lica umrlim;

2) odlukom nadležnog organa o vršenju roditeljskog prava;

3) izvodom iz matične knjige rođenih deteta;

4) rešenjem invalidske komisije i potvrdom fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nije ostvario pravo na penziju;

5) potvrdom nadležnog vojnog organa;

6) potvrdom nadležnog kazneno-popravnog zavoda.

Član 34

Pravo na dečiji dodatak ostvareno u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, priznaje se u trajanju od šest meseci od dana podnetog zahteva a od 1. decembra 2004. godine u trajanju od godinu dana od dana podnetog zahteva.

Izuzetno, za dete koje u toku trajanja prava puni 19 godina života pravo se priznaje do dana kada dete navršava 19 godina života.

Ako u toku korišćenja prava nastupe promene koje su od uticaja na ostvarivanje prava, donosi se novo rešenje kojim se zamenjuje prethodno do isteka roka prethodnog rešenja počev od dana nastale promene.

U mesecu pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, korisnik obnavlja zahtev i prilaže dokaze o prihodima po članu domaćinstva, a od drugih dokaza samo za promene koje su od uticaja na ostvarivanje prava.

Na osnovu blagovremeno obnovljenog zahteva donosi se novo rešenje kojim se pravo priznaje za narednih šest meseci u kontinuitetu, a od 1. decembra 2004. godine u trajanju od godinu dana od dana podnetog zahteva.

Ako korisnik obnovi zahtev po isteku važnosti rešenja o pravu na dečiji dodatak pravo na dečiji dodatak priznaje se od dana podnetog zahteva na osnovu dokaza priloženih u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Član 35

Ukoliko pravo na dečiji dodatak nije ostvareno za ceo mesec iznos dečijeg dodatka utvrđuje se srazmerno broju kalendarskih dana u tom mesecu za koji je ostvareno pravo.

V NAKNADA TROŠKOVA BORAVKA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA

Član 36

Zahtev za priznavanje prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja podnosi ustanova socijalne zaštite, hranitelj, odnosno staratelj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.

Član 37

Uz zahtev iz člana 36. ovog pravilnika, podnosilac zahteva prilaže:

1) akt ustanove socijalne zaštite o smeštaju u ustanovu, odnosno rešenje nadležnog organa starateljstva o smeštaju u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu;

2) rešenje o ostvarenom pravu na dečiji dodatak – za dete smešteno u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu;

3) potvrdu predškolske ustanove o upisu deteta.

Član 38

Pravo na naknadu troškova u predškolskoj ustanovi za dete bez roditeljskog staranja ostvareno, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće radne godine.

Član 39

Predškolska ustanova dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, mesečni izveštaj o boravku dece bez roditeljskog staranja, za koju su doneta rešenja o priznavanju prava na naknadu troškova, najkasnije do trećeg u mesecu za prethodni mesec.

Opštinska, odnosno gradska uprava, po izvršenoj kontroli, izveštaj iz stava 1. ovog člana, dostavlja ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja, do šestog u mesecu za prethodni mesec.

Obračun naknade troškova boravka iz stava 1. ovog člana vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na osnovu cene usluga koju plaća korisnik, broja dece u predškolskoj ustanovi sa priznatim pravom i broja dana boravka deteta u ustanovi.

Za dane odsustva deteta ustanovi se nadoknađuju troškovi u visini 50% cene koju plaća korisnik.

Izveštaj u smislu st. 1. i 2. ovog člana, predškolska ustanova iskazuje na obrascu DBS – Izveštaj o boravku dece bez roditeljskog staranja u predškolskoj ustanovi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 40

Sredstva za naknadu troškova boravka obezbeđuju se predškolskoj ustanovi u visini učešća korisnika u ceni usluge po detetu.

Sredstva za naknadu troškova boravka iz stava 1. ovog člana, prenose se predškolskoj ustanovi, po dobijanju izveštaja od opštinske, odnosno gradske uprave.

VI NAKNADA TROŠKOVA BORAVKA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI ZA DECU SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Član 41

Zahtev za priznavanje prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju podnosi roditelj, ustanova socijalne zaštite, hranitelj, odnosno staratelj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.

Član 42

Uz zahtev iz člana 41. ovog pravilnika, podnosilac zahteva prilaže:

1) akt o razvrstavanju deteta sa smetnjama u razvoju;

2) rešenje o ostvarenom pravu na dečiji dodatak – za dete koje boravi u redovnoj vaspitnoj grupi;

3) potvrdu predškolske ustanove o upisu deteta u posebnu, odnosno redovnu vaspitnu grupu, sa podacima u pogledu dužine dnevnog boravka deteta.

Član 43

Pravo na naknadu troškova u predškolskoj ustanovi za dete sa smetnjama u razvoju ostvareno, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće radne godine.

Član 44

Predškolska ustanova dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, mesečni izveštaj o boravku dece sa smetnjama u razvoju, za koju su doneta rešenja o priznavanju prava na naknadu troškova, najkasnije do trećeg u mesecu za prethodni mesec.

Opštinska, odnosno gradska uprava, po izvršenoj kontroli, izveštaj iz stava 1. ovog člana, dostavlja ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja, do šestog u mesecu za prethodni mesec.

Obračun naknade troškova boravka iz stava 1. ovog člana vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja u zavisnosti od cene usluga koju plaća korisnik, broja dece u predškolskoj ustanovi sa priznatim pravom i broja dana boravka deteta u ustanovi.

Za dane odsustva deteta ustanovi se nadoknađuju troškovi u visini 50% cene koju plaća korisnik.

Izveštaj u smislu st. 1. i 2. ovog člana, predškolska ustanova iskazuje na obrascu DSR – izveštaj o boravku dece sa smetnjama u razvoju u predškolskoj ustanovi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 45

Sredstva za naknadu troškova boravka za decu sa smetnjama u razvoju obezbeđuju se predškolskoj ustanovi u visini učešća korisnika u ceni usluge po detetu.

Sredstva za naknadu troškova boravka iz stava 1. ovog člana prenose se predškolskoj ustanovi, po dobijanju izveštaja od opštinske, odnosno gradske uprave.

VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 46

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe: član 1. tač. 1), 2), 2a), 3), 4) i 5) u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju; čl. 2. do 44; član 45. st. 1. i 2; član 47; član 49. u delu koji se odnosi na vaspitno obrazovni rad sa decom bez roditeljskog staranja i decom sa smetnjama u razvoju; član 50. i član 52. u delu koji se odnosi na decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava od opšteg interesa u oblasti društvene brige o deci („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 66/92, 69/92, 1/93, 107/93, 67/94, 12/96, 30/96, 13/98, 38/2001, 67/2001 i 12/2002).

Član 47

Ovaj pravilnik stupa na snagu 1. juna 2002. godine.

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom

(„Sl. glasnik RS“, br. 80/2004)

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom

(„Sl. glasnik RS“, br. 107/2006)

Član 13

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 1. januara 2007. godine.

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom

(„Sl. glasnik RS“, br. 51/2010)

Član 20

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

NZ-1 Spisak obračunatih naknada zarada i isplata naknada

NAZIV ORGANIZACIJE (POSLODAVCA) ___________________ 
BROJ ŽIRO-RAČUNA ________________________
PIB _________________________________________

 

Obrazac NZ-3

Evidencioni list
o isplaćenim naknadama zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta

OPŠTINA – GRAD _____________________________
Naziv preduzeća (poslodavca) _____________________________
Ulica _______________________________ broj ________

EVIDENCIONI LIST
o isplaćenim naknadama zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta

PREZIME I IME DETETA ______________________ lični br. deteta _____________________
red rođenja deteta _________

NAPOMENA: Popunjava i čuva Opštinska uprava na način i u rokovima koji važe za zarade zaposlenih.

Obrazac NZ-4

Izveštaj 
o utrošenim sredstvima za isplatu prava predviđenih zakonom koja su isplaćena u prethodnom _________ mesecu 200__. godine

Opština-grad ____________________

IZVEŠTAJ 
O UTROŠENIM SREDSTVIMA ZA ISPLATU PRAVA PREDVIĐENIH ZAKONOM KOJA SU 
ISPLAĆENA U PRETHODNOM _________ MESECU 200__. GODINE

NAPOMENA:

1. U slučaju da je bilo povraćaja sredstava na račun budžeta Republike Srbije overenu fotokopiju naloga za prenos (virmana) dostaviti uz ovaj izveštaj

2. Popunjava opštinska, odnosno gradska uprava i dostavlja Ministarstvu za socijalna pitanja najkasnije do 10-og u tekućem za isplate izvršene u prethodnom mesecu

Obrazac DBS

Izveštaj 
o boravku dece bez roditeljskog staranja u predškolskim ustanovama za mesec ________ 200__ godine

OPŠTINA – GRAD ________________________________________
Predškolska ustanova _______________________________________
Broj žiro računa predškolske ustanove _________________________
Ekonomska cena po detetu za mesec _______/_____ iznosi ______

IZVEŠTAJ 
O BORAVKU DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA
ZA MESEC ________________ 200__ godine

NAPOMENA: Popunjava predškolska ustanova i dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj upravi do trećeg u tekućem mesecu za prethodni mesec, koja kontroliše tačnost unetih podataka o detetu i iznos učešća korisnika u ceni usluga, a potom overava i dostavlja Ministarstvu za socijalna pitanja do šestog u tekućem za prethodni mesec (član 39. Pravilnika).

Obrazac DSR

Izveštaj 
o boravku dece sa smetnjama u razvoju u predškolskim ustanovama za mesec ________ 200__. godine

OPŠTINA – GRAD ____________________________________________
Predškolska ustanova ___________________________________________
Broj žiro računa predškolske ustanove _____________________________
Ekonomska cena po detetu za mesec ___________ iznosi ___________

IZVEŠTAJ 
O BORAVKU DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA
ZA MESEC ________________ 20__. godine

RD-1

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak majke

ZAHTEV
za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak majke

Lični podaci majke:

Podaci o detetu majke za koje se podnosi zahtev:

Podaci o ostaloj živorođenoj deci majke:

Podnosiocu zahteva koji nema sopstveni tekući račun u Poštanskoj štedionici isplata roditeljskog dodatka vršiće se na račun otvoren po službenoj dužnosti kod ove finansijske organizacije.

Pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđujem da ja i članovi porodice sa kojima živim ne plaćamo porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000 dinara.

Pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđujem da ja, moj suprug i deca ne živimo i radimo u inostranstvu.

UZ ZAHTEV ZA PRIZNAVANJE PRAVA NA RODITELJSKI DODATAK PODNOSILAC ZAHTEVA (MAJKA) PRILAŽE:

RD-2

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak oca

ZAHTEV
za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak oca

Lični podaci oca:

Podaci o detetu za koje se podnosi zahtev:

Podaci o ostaloj živorođenoj deci majke:

Podnosiocu zahteva koji nema sopstveni tekući račun u Poštanskoj štedionici isplata roditeljskog dodatka vršiće se na račun otvoren po službenoj dužnosti kod ove finansijske organizacije.

Pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđujem da ja i članovi porodice sa kojima živim ne plaćamo porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000 dinara.

Pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđujem da ja, supruga i deca ne živimo i radimo u inostranstvu.

UZ ZAHTEV ZA PRIZNAVANJE PRAVA NA RODITELJSKI DODATAK PODNOSILAC ZAHTEVA (OTAC) PRILAŽE:

Kada otac umesto majke deteta podnosi zahtev pored navedenih dokaza za majku i sebe prilaže i jedan od sledećih dokaza:

DD-1

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak

ZAHTEV
za ostvarivanje prava na dečiji dodatak

Lični podaci podnosioca zahteva:

Podnosiocu zahteva koji nema sopstveni tekući račun u Poštanskoj štedionici isplata dečijeg dodatka vršiće se na račun otvoren po službenoj dužnosti kod ove finansijske organizacije. Podnosilac zahteva koji nema sopstveni tekući račun u Poštanskoj štedionici navešće u zaglavlju zahteva poštanski broj pošte gde će podići prvu uplatu dečijeg dodatka i karticu za svoj novootvoreni tekući račun.

Podaci o supružniku ili vanbračnom partneru:

Podaci o stambenom statusu porodice – članova zajedničkog domaćinstva:

Podaci o deci prema redosledu rođenja:

Pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđujem da neposredno brinem o deci navedenoj u zahtevu, i to:

Pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđujem da ja i članovi moje porodice ne posedujemo novčana i druga likvidna sredstva (akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti) u vrednosti većoj od iznosa trideset dečijih dodataka po članu porodice, što iznosi * _______________ dinara.

* (Podatak o visini iznosa od trideset dečijih dodataka na dan podnošenja zahteva korisnik dobija u nadležnoj službi)

Obavezujem se da ću sve nastale promene koje su u vezi sa ostvarivanjem prava na dečiji dodatak prijaviti u roku od 15 dana od dana nastale promene.

Saglasan sam da se dokazi u vezi sa ovim zahtevom provere po službenoj dužnosti.

UZ ZAHTEV ZA PRIZNAVANJE PRAVA NA DEČIJI DODATAK PODNOSILAC ZAHTEVA PRILAŽE:

DD-1a

Podaci o drugim članovima porodice:

Član porodice

DD-1b

Podaci o deci na hraniteljstvu ili starateljstvu: