Rad sa nepunim radnim vremenom kod više poslodavaca

Rad sa nepunim radnim vremenom kod više poslodavaca

„Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon) u članu 51. propisuje da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Prema čl. 39. do 41. Zakona, radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

Prema tome, zaposleni može da zasnuje radni odnos kod dva ili više poslodavaca sa nepunim radnim vremenom i na taj način ostvari pravo na rad sa punim radnim vremenom. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa nepunim radnim vremenom ostvaruje prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona o radu, nema zakonskih smetnji da lice zaključi ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom za obavljanje poslova i da istovremeno bude u radnom odnosu kod više poslodavaca sa nepunim radnim vremenom, te da na taj način ostvari puno radno vreme, ako takav rad nije u suprotnosti sa zakonom i aktima tih poslodavaca.“

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 011-00-516/2014-02 od 22.10.2014. godine