Prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga između rezidenta i nerezidenta

Predmet prebijanja mogu biti samo ona dugovanja i potraživanja koja su nastala po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga koji je realizovan između rezidenta i nerezidenta koji su učesnici u poslu bilateralnog prebijanja

„Članom 7. stav 1. Zakona propisano je da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata – fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima. Navedenom odredbom Zakona se, najpre, uređuju učesnici u poslu prenosa potraživanja i dugovanja iz člana 7. stav 1. ovog zakona, propisivanjem da prenos mogu vršiti banke, rezidenti i nerezidenti. Zabrana obavljanja posla prenosa iz člana 7. stav 1. Zakona propisana je samo za rezidente – fizička lica.

Istim članom i stavom Zakona uređuje se, potom, i predmet prenosa, propisivanjem da se mogu prenositi ona potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima, kao i vršiti plaćanje i naplata po ovom osnovu.

Najzad, članom 7. stav 2. Zakona uređuje se način obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, propisivanjem da se prenos potraživanja i dugovanja, nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima, može vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, čiji su obavezni elementi propisani stavom 3. istog člana Zakona, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu.

U vezi s konkretnim pitanjem o mogućnosti prenosa potraživanja u opisanoj situaciji, odnosno potraživanja nastalog po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima, a koji bi se izvršio između rezidenta – prenosioca potraživanja i nerezidenta – primaoca potraživanja, mišljenja smo da je takva vrsta prenosa u skladu sa članom 7. stav 1. Zakona kako u pogledu učesnika u ovom poslu, tako u pogledu predmeta prenosa.

Kako nakon izvršenog prenosa potraživanja u opisanoj situaciji prestaje status poverioca – rezidenta u osnovnom spoljnotrgovinskom poslu, iz kog je i proisteklo potraživanje koje je predmet prenosa, a status novog poverioca u tom poslu stiče nerezident – primalac potraživanja, nejasno na čemu je zasnovan navod iz dopisa da nerezident – primalac potraživanja postaje novi dužnik rezidenta.

U svakom slučaju, po pitanju mogućnosti prebijanja dugovanja i potraživanja nakon izvršenog prenosa potraživanja, podsećamo da je članom 6. st. 1. i 2. Zakona propisano da poslove prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima, mogu izvršiti rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu, na način koji propisuje Vlada.

Članom 2. Uredbe propisano je da predmet prebijanja, u smislu ove uredbe, može biti svako postojeće, određeno, celo ili delimično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima iz člana 2. tačka (21) Zakona, a koje je nastalo po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga.

Članom 6. Uredbe propisano je da se bilateralno prebijanje, kao jedan od članom 3. ove uredbe predviđenih načina prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga, na osnovu sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju ili na osnovu izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.

Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da predmet prebijanja mogu biti samo ona dugovanja i potraživanja koja su nastala po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga koji je realizovan između rezidenta i nerezidenta koji su učesnici u poslu bilateralnog prebijanja, kako je to predviđeno odredbama prethodno navedenih članova Uredbe.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00283/2015-16 od 08.04.2015. godine