Način utvrđivanja osnovice poreza na imovinu obveznika koji vrednost nekretnina u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti

Način utvrđivanja osnovice poreza na imovinu  obveznika koji vrednost nekretnina u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti

„Kada obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti, u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama, osnovica poreza na imovinu za 2014. godinu za te nepokretnosti je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u 2013. godini, što znači da se za te nepokretnosti poreska osnovica ne utvrđuje primenom elemenata korisne površine i prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama (u daljem tekstu: prosečna cena).

Primenom prosečnih cena utvrđuje se osnovica poreza na imovinu obveznika koji vodi poslovne knjige, a koji vrednost nepokretnosti u tim knjigama ne iskazuje po metodu fer vrednosti, osim u slučaju iz člana 7. st. 4. do 10. i člana 7a Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013 i 68/2014 – dr. zakon – dalje: Zakon). Utvrđivanje prosečnih cena u skladu sa čl. 5. do 7. Zakona u nadležnosti je jedinica lokalne samouprave.

Imajući u vidu da su jedinice lokalne samouprave nadležne i za utvrđivanje zona i stopa poreza na imovinu, propisivanjem tih elemenata jedinice lokalne samouprave ovlašćene su da odrede optimalno opterećenje po osnovu poreza na imovinu.

* * *

Prema odredbi člana 36. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 47/2013 – dalje: Zakon o izmenama i dopunama Zakona), jedinice lokalne samouprave dužne su da, nakon stupanja na snagu tog zakona, a najkasnije do 30. novembra 2013. godine, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za 2014. godinu u skladu sa tim zakonom objave:

  1. odluku o stopama poreza na imovinu;
  2. odluku kojom su odredile zone, sa naznakom zona koje se smatraju najopremljenijim, na svojoj teritoriji;
  3. akt kojim su utvrdile prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti po zonama;
  4. akt o koeficijentima za nepokretnosti u zonama.

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini (član 7. stav 1. Zakona).

Prema odredbi člana 7. stav 2. Zakona, osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. tog člana čini:

1) za neizgrađeno zemljište – vrednost zemljišta;

2) za ostale nepokretnosti – vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta.

Vrednost nepokretnosti iz stava 2. tog člana poreski obveznik utvrđuje procenom prema elementima iz člana 6. stav 1. ovog zakona (član 7. stav 3. Zakona).

Prema odredbi člana 6. stav 1. Zakona, vrednost nepokretnosti iz člana 5. Zakona utvrđuje se primenom sledećih elemenata:

  1. korisna površina;
  2. prosečna cena kvadratnog metra (dalje: prosečna cena) odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.

Odredbom člana 6. stav 5. Zakona propisano je da prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: tekuća godina).

Prosečna cena u zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa (u daljem tekstu: zona u kojoj nije bilo prometa) odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, za te nepokretnosti utvrđuje se na osnovu proseka prosečnih cena ostvarenih u graničnim zonama u kojima je u tom periodu bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti (član 6. stav 6. Zakona).

Granične zone iz stava 6. ovog člana su zone čije se teritorije graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, nezavisno od toga kojoj jedinici lokalne samouprave pripadaju (član 6. stav 7. Zakona).“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-01-00200/2014-04 od 05.05.2014. godine