Porez na dohodak na naknadu za ustupljeno pravo službenosti prolaza i korišćenja nepokretnosti

Porez na dohodak na naknadu za ustupljeno pravo službenosti prolaza i korišćenja nepokretnosti

 

„Odredbom čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 (ispr.), 31/2009, 44/2009, 18/2010 i 50/2011 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana, u skladu sa odredbama ovog zakona, plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti tim zakonom.

Predmet oporezivanja porezom na dohodak građana su određene vrste prihoda, saglasno odredbi člana 3. Zakona, bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način.

Odredbom člana 9. stav 1. tačka 8) Zakona, pored ostalog, propisano je da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknade materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist.

Prihodima od nepokretnosti, saglasno odredbi člana 66. Zakona, smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, a naročito: zemljišta, stambenih i poslovnih zgrada, delova tih zgrada, stanova, delova stanova, poslovnih prostorija i garaža, kao i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, odnosno podzakupac.

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti, saglasno članu 67. stav 1. Zakona, je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu.

Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod kao ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, odnosno podzakupac, umanjena za normirane troškove u visini od 20%, odnosno stvarne troškove koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze, saglasno članu 68. Zakona.

Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%.

Porez na prihod od nepokretnosti obračunava se i plaća po odbitku kada je isplatilac tih prihoda pravno lice ili preduzetnik, saglasno odredbi člana 99. stav 1. tačka 4) Zakona. To znači da je isplatilac prihoda, kao poreski platac u obavezi da porez obračuna, obustavi i uplati na propisane uplatne račune u momentu isplate prihoda fizičkom licu – zakupodavcu (koji je obveznik poreza na prihode od davanja u zakup nepokretnosti), u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda (član 101. Zakona).

U ovom slučaju, isplatilac prihoda dužan je da, u zakonom propisanom roku nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na prihode od nepokretnosti na Obras. PP OPJ – 4.

Ukazujemo da je obveznik poreza na prihode od nepokretnosti (u konkretnom slučaju fizičko lice kao zakupodavac), saglasno članu 95. stav 3. Zakona, dužan da podnese poresku prijavu (Obrazac PPDG – 2) nadležnom poreskom organu i u slučaju kad se ovaj porez plaća po odbitku (a ne samo kad se plaća po rešenju). Poreska prijava se podnosi kako bi poreski organ, ukoliko ne prihvati prijavljeni (ugovoreni) prihod od nepokretnosti, mogao da utvrdi visinu prihoda prema tržišnim uslovima (član 70. Zakona) na osnovu koje bi se utvrdila poreska obaveza. Dakle, bez obzira da li se porez plaća po odbitku ili po rešenju poreskog organa, obveznik poreza (fizičko lice) dužan je da u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu obavesti poreski organ i podnese poresku prijavu, kao i da u prilogu dostavi predmetni ugovor o zakupu.

Saglasno navedenom odredbama i navodima iz zahteva, u slučaju kada pravno lice, koje u okviru obavljanja svoje delatnosti postavlja telekomunikacione kablove i tt stubove na zemljištu, pa na osnovu ugovora o korišćenju tog zemljišta za navedene svrhe, zaključenog sa fizičkim licem koje je vlasnik ili korisnik tog zemljišta, tom licu vrši isplatu ugovorene jednokratne naknade za korišćenje predmetnog zemljišta, odnosno za pravo službenosti prolaza, smatramo da tako ostvarena naknada predstavlja prihod fizičkog lica od nepokretnosti koji podleže oporezivanju saglasno odredbama čl. 66. do 71. Zakona.

U pogledu naknade koju fizičko lice u predmetnom slučaju ostvaruje po osnovu pretrpljene štete na poljoprivrednim ili drugim kulturama, usled prolaza preko predmetne nepokretnosti radi izvođenja radova na otklanjanju smetnji, kao i usled samih radova, smatramo da se na primanja fizičkog lica ostvarena po osnovu naknade (stvarne) materijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist, ne plaća porez na dohodak fizičkih lica.

Mišljenje Ministarstva finansija RS br. 011-00-828/2009-04 od 03.10.2011. godine