Nemogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme

Nemogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme

 

Iz obrazloženja:

„U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme ugovorom o radu od 24.7.2006. godine, za obavljanje poslova čuvar – portir, na period od šest meseci, a počev od 25.7.2006. godine, najkasnije do 24.1.2007. godine, zbog povećanog obima posla. Rešenjem tuženog od 8.12.2006. godine tužiocu je odobreno korišćenje godišnjeg odmora za kalendarsku 2006. godinu u celini, u trajanju od 23 radna dana i to u vremenu od 29.12.2006. godine do 2.2.2007. godine. Pobijanom odlukom tuženog br. 1097 od 1.2.2007. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka razloga zbog kojih je zasnovan radni odnos sa danom 2.2.2007. godine. Tužilac je kod Fonda PIO odjavljen sa danom 2.2.2007. godine, a narednog dana 3.2.2007. godine prijavljen je Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan odbio.

Zakonom o radu, odredbom člana 37. stav 1. propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno u slučaju kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla. Rad na određeno vreme traje za vreme trajanja tih potreba. Stavom 4. istog člana propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

U konkretnom slučaju tužilac je sa tuženim zasnovao radni odnos na određeno vreme, ugovorom o radu u trajanju najduže do 24.1.2007. godine. Nakon isteka ovog roka, tužiocu je pravilno prestao radni odnos kod tuženog dana 2.2.2007. godine, jer do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme dolazi kada zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovao radni odnos. Njega čine samo radni dani. Neradni dani, odnosno dani nedeljnog odmora, godišnjeg odmora, plaćena odsustva, bolovanja, praznik, udaljenje sa rada se ne računaju. Stoga, kako su relevantni samo dani provedeni na faktičkom radu, a tužilac se u sporne dane nije nalazio na faktičkom radu nego je koristio godišnji odmor, nisu ispunjeni uslovi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu, pa je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan odbio.“ 

Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1056/2008 od 16.04.2009. godine

———————————————————————————————————————————————- 

Iz obrazloženja:

„Tužilja je ugovorom o radu 01/M-01 od 10.9.2001. godine zasnovala radni odnos kod tuženog  na osnovu člana 14. Zakona o radnim odnosima, najduže do 90 radnih dana. Rešenjem o korišćenju godišnjeg odmora, tačno je navedeno da ovako zasnovan radni odnos prestaje tužilji 21.12.2001. godine. Tužilja ovako donetom rešenju nije prigovorila. Kako se radilo o radnom odnosu na određeno vreme u tačno određenom trajanju zasnovanom primenom člana 14. Zakona o radnim odnosima, to je pravilno drugostepeni sud odlučio kada je prvostepenu presudu preinačio i odbio zahtev tužilje za utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da radni odnos zasnovan na određeno vreme prema odredbama Zakona o radnim odnosima ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme primenom člana 23. stav 4. Zakona o radu. Ovo stoga što je tužilja radni odnos na određeno vreme zasnovala po ranije važećem Zakonu o radnim odnosima, pa se na odnos stranaka ne može primeniti odredba člana 23. stav 4. Zakona o radu. Okolnost što je tužilja nastavila da radi u periodu između dva zaključena ugovora ne daje pravo tužilji da se na zasnovani radni odnos po odredbama ranije važećeg zakona primeni odredba člana 23. stav 4. Zakona o radu. Zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme 29.12.2001. godine tužilja je prihvatila sva prava i obaveze iz ovog ugovora, kao i posledicu da joj radni odnos prestane povratkom odsutnog radnika zbog čijeg odsustva je između stranaka i zaključen ugovor o radu na određeno vreme.“

Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1500/2007 od 23.1.2008. godine

 ——————————————————————————————————————————————