Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 4 – Ugovori o osiguranju

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 4 Ugovori o osiguranju

Sl.glasnik RS br. 35/2014

Cilj

1 Cilj ovog IFRS je da se definiše finansijsko izveštavanje za ugovore o osiguranju od strane nekog entiteta koji izdaje takve ugovore (koji se u ovom IFRS opisuje kao osiguratelj) dok Odbor ne završi drugu fazu ovog projekta o ugovorima o osiguranju. Konkretno, IFRS zahteva:

(a) delimično poboljšanje obračuna za ugovore o osiguranju od strane osiguratelja.

(b) obelodanjivanje koje identifikuje i objašnjava iznose u finansijskim izveštajima osiguratelja koji se javljaju u ugovorima o osiguranju i koji pomažu korisnicima tih finansijskih izveštaja da razumeju iznos, vreme i neizvesnost budućih tokova gotovine od ugovora o osiguranju.

Delokrug

2 Entitet primenjuje ovaj IFRS na:

(a) ugovore o osiguranju (uključujući i ugovore o reosiguranju) koje izdaje i ugovore o reosiguranju koje ima.

(b) finansijske instrumente koje emituje sa obeležjem diskrecionog učešća (videti paragraf 35). IFRS 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje zahteva obelodanjivanje o finansijskim instrumentima, uključujući i finansijske instrumente koji sadrže takva obeležja.

3 Ovaj IFRS se ne bavi drugim aspektima obračunavanja osiguratelja, kao što je obračunavanje finansijskih sredstava koja drži osiguratelj i finansijskih obaveza koje emituju osiguratelji (videti IAS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija, IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje i IFRS 7), osim u prelaznim odredbama paragrafa 45.

4 Entitet ne primenjuje ovaj IFRS na:

(a) garancije za proizvode koje izdaje lično proizvođač, posrednik ili prodavac (videti IAS 18 Prihodi i IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina).

(b) imovina i obaveze poslodavca u okviru planova primanja zaposlenih (videti IAS 19 Primanja zaposlenih i IFRS 2 Plaćanje akcijama) i obaveze po osnovu penzijskih primanja o kojima se izveštava kao o planovima definisanih penzijskih primanja (videti IAS 26 Računovodstvo i izveštavanje o penzijskim planovima).

(c) ugovorna prava ili ugovorne obaveze koje zavise od buduće upotrebe, ili prava na upotrebu nefinansijske stavke (na primer, nekih nadoknada za licence, tantijema, potencijalnih plaćanja lizinga ili sličnih stavki), kao i od rezidualne vrednosti garancije korisnika lizinga ugrađene u finansijski lizing (videti IAS 17 Lizing, IAS 18 Prihodi i IAS 38 Nematerijalna imovina).

(d) ugovore o finansijskoj garanciji osim ako emitent nije prethodno eksplicitno potvrdio da takve ugovore smatra ugovorima o osiguranju i da nije koristio obračunavanje primenljivo za ugovore o osiguranju, i u tom slučaju emitent može da odabere da li da primenjuje ili IAS 39, IAS 32 i IFRS 7 ili ovaj IFRS na takve ugovore o finansijskim garancijama. Emitent može da pravi takav izbor od ugovora do ugovora, ali izbor za svaki ugovor je neopoziv.

(e) potencijalnu nadoknadu koja se duguje ili potražuje u poslovnoj kombinaciji (videti IFRS 3 Poslovne kombinacije).

(f) direktne ugovore o osiguranju koje neki entitet poseduje (odnosno direktne ugovore o osiguranju u kojima je entitet imalac polise). Međutim, cedent primenjuje ovaj IFRS na ugovore o reosiguranju koje poseduje.

5 Zbog lakše primene, ovaj IFRS označava svaki entitet koji izdaje ugovor o osiguranju kao osiguratelja, bez obzira na to da li se na emitenta gleda kao na osiguratelja u pravne ili nadzorne svrhe.

6 Ugovor o reosiguranju je vrsta ugovora o osiguranju. U skladu sa tim, sva pominjanja ugovore o osiguranju u ovom IFRS se takođe odnose i na ugovore o reosiguranju.

Ugrađeni derivati

7 IAS 39 zahteva da entitet odvoji neke ugrađene derivate od njihovog osnovnog ugovora, da ih odmerava po njihovoj fer vrednosti i da uključuje promene njihove fer vrednosti u bilans uspeha. IAS 39 se primenjuje na derivate ugrađene u ugovor o osiguranju osim ako ugrađeni derivat nije i sam ugovor o osiguranju.

8 Kao izuzetak od zahteva iz IAS 39, osiguratelj ne treba da odvaja i odmerava po fer vrednosti, mogućnost imaoca polise da ustupi ugovor o osiguranju za fiksni iznos (ili za iznos zasnovan na fiksnom iznosu ili kamatnoj stopi), čak i ako se izvršna cena razlikuje od knjigovodstvene vrednosti obaveze osiguranja iz osnovnog ugovora. Međutim, zahtev iz IAS 39 se primenjuje na prodajnu opciju ili na opciju ustupanja gotovine ugrađenu u ugovor o osiguranju ako vrednost ustupanja varira usled promene finansijske promenljive (kao što je kapital ili cena ili indeks robe), ili nefinansijske promenljive koja nije specifična za neku ugovornu stranu. Štaviše, ovi zahtevi se takođe primenjuju ako je imaočeva sposobnost da izvršava prodajnu opciju ili opciju ustupanja gotovine uslovljena promenom te promenljive (na primer, prodajna opcija koja se može izvršiti ako berzanski indeks dostigne određeni nivo).

9 Paragraf 8 se podjednako primenjuje na opcije ustupanja finansijskog instrumenta koje sadrže obeležje diskrecionog učešća.

Razdvajanje komponenti depozita

10 Neki ugovori o osiguranju sadrže i komponentu osiguranja i komponentu depozita. U nekim slučajevima, od osiguratelja se zahteva ili mu je dozvoljeno da razdvoji ove komponente:

(a) razdvajanje se zahteva ako su ispunjena oba sledeća uslova:

(i) osiguratelj može odmeravati komponentu depozita (uključujući i ugrađenu opciju ustupanja) odvojeno (to jest, bez uzimanja u obzir komponente osiguranja).

(ii) računovodstvene politike osiguratelja ne zahtevaju priznavanje svih obaveza i prava koja se javljaju iz komponente depozita.

(b) razdvajanje se dozvoljava, ali ne zahteva, ako osiguratelj može odmeravati komponentu depozita odvojeno kao u (a)(i), ali njegove računovodstvene politike zahtevaju da priznaje sve obaveze i prava koja se javljaju iz komponente depozita, bez obzira na osnov korišćen za odmeravanje tih prava i obaveza.

(c) odvajanje se zabranjuje ako osiguratelj ne može da odmerava komponentu depozita odvojeno kao u (a)(i).

11 Sledi primer slučaja kada računovodstvene politike osiguratelja ne zahtevaju da on prizna sve obaveze koje se javljaju iz komponente depozita. Cedent dobija nadoknadu za gubitke od strane onog ko ponovo osigurava, ali ugovor obavezuje cedenta da otplaćuje nadoknadu u narednim periodima. Ova obaveza se javlja zbog komponente depozita. Ako računovodstvene politike na drugi način dozvoljavaju cedentu da priznaje nadoknadu kao prihod bez priznavanja obaveze koja je njen rezultat, zahteva se odvajanje.

12 Da bi razdvojio ugovor, osiguratelj:

(a) primenjuje ovaj IFRS na komponentu osiguranja.

(b) primenjuje IAS 39 na komponentu depozita.

Priznavanje i odmeravanje

Privremeno izuzimanje iz nekih ostalih IFRS

13 Paragrafi 10-12 IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške određuju kriterijume koje neki entitet treba da koristi pri donošenju računovodstvenih politika, ako nijedan poseban IFRS ne važi za neku stavku. Međutim, ovim IFRS se osiguratelj oslobađa obaveze primene ovih kriterijuma na svoje računovodstvene politike za:

(a) govore o osiguranju koje zaključuje (uključujući i s njima povezane troškove sticanja i nematerijalnu imovinu, poput onih koji su opisani u paragrafima 31 i 32); i

(b) ugovore o reosiguranju koje poseduje.

14 Ipak, ovaj IFRS ne oslobađa osiguratelja nekih implikacija kriterijuma iz paragrafa 10-12 IAS 8. Konkretno, osiguratelj:

(a) ne priznaje kao obavezu nijedno rezervisanje za buduća potraživanja, ako se ta potraživanja jave u ugovorima o osiguranju koji ne postoje na kraju izveštajnog perioda (kao što su rezervisanja za nepogode ili izjednačenja).

(b) vrši test adekvatnosti obaveza opisan u paragrafima 15-19.

(c) uklanja obavezu osiguranja (ili deo obaveze osiguranja) iz svog izveštaja o finansijskoj poziciji kada, i samo kada je ona ukinuta – odnosno kada je obaveza određena ugovorom izvršena, otkazana ili istekla.

(d) ne prebija:

(i) sredstva reosiguranja sa odgovarajućim obavezama po osnovu osiguranja; ili

(ii) prihod ili rashod od ugovora o reosiguranju rashodom ili prihodom od ugovora o osiguranju sa njima u vezi.

(e) razmatra da li je vrednost sredstava reosiguranja umanjena (videti paragraf 20).

Test adekvatnosti obaveza

15 Osiguratelj procenjuje na kraju svakog izveštajnog perioda da li su njegove obaveze po osnovu osiguravanja adekvatne, korišćenjem aktuelne procene budućih tokova gotovine po osnovu ugovora o osiguranju. Ako ta procena pokaže da knjigovodstvena vrednost njegovih obaveza po osnovu osiguranja (umanjena za odgovarajuće odložene troškove sticanja i odgovarajuću nematerijalnu imovinu, poput imovine koja se razmatra u paragrafima 31 i 32) nije adekvatna u svetlu procenjenih budućih tokova gotovine, sve razlike se priznaju kao dobitak ili gubitak.

16 Ako osiguratelj primenjuje test adekvatnosti obaveza koji zadovoljava minimum zahteva, ovaj IFRS ne nameće dodatne zahteve. Minimum zahteva je sledeći:

(a) Testom se razmatraju aktuelne procene svih ugovornih tokova gotovine, kao i povezanih tokova gotovine kao što su potraživanja za troškove manipulisanja kao i tokova gotovine koji su rezultat ugrađenih opcija i garancija.

(b) Ako test pokaže da je obaveza neadekvatna, svi nedostaci se priznaju u bilansu uspeha.

17 Ako računovodstvene politike osiguratelja ne zahtevaju test adekvatnosti obaveza koji zadovoljava minimum zahteva iz paragrafa 16, osiguratelj:

(a) određuje knjigovodstvenu vrednost relevantnih obaveza po osnovu osiguranja1 umanjenu za knjigovodstvenu vrednost:

(i) svakog odloženog troška sticanja sa njim u vezi; i

(ii) svake nematerijalne imovine sa njim u vezi, kao što je imovina stečena u poslovnoj kombinaciji ili transferu portfelja (videti paragrafe 31 i 32). Međutim, sredstva reosiguranja sa njim u vezi se ne uzimaju u obzir zato što ih osiguratelj posebno obračunava (videti paragraf 20).

(b) određuje da li je iznos opisan u (a) manji od knjigovodstvene vrednosti koja bi se zahtevala da su relevantne obaveze po osnovu osiguranja u delokrugu IAS 37. Ako je manji, osiguratelj priznaje celokupan iznos razlike u bilansu uspeha i smanjuje knjigovodstvenu vrednost odloženih troškova sticanja sa njim u vezi ili nematerijalne imovine sa njim u vezi ili povećava knjigovodstvenu vrednost obaveza po osnovu osiguranja, koje su sa njim u vezi.

18 Ako test adekvatnosti obaveza nekog osiguratelja ispuni minimum zahteva iz paragrafa 16, test se primenjuje na nivo agregiranja definisan testom. Ako test adekvatnosti obaveza ne zadovolji minimum zahteva, poređenje opisano u paragrafu 17 se vrši na nivou portfelja ugovora podložnih sličnim rizicima i kojim se upravlja kao da su jedan portfelj.

19 Iznos opisan u paragrafu 17(b) (to jest rezultat primene IAS 37) odražava marže budućih investicija (videti paragrafe 27-29) ako i samo ako iznos opisan u paragrafu 17(a) takođe odražava te marže.

Umanjenje vrednosti sredstava reosiguranja

20 Ako je vrednost sredstva reosiguranja cedenta umanjena, cedent smanjuje svoju knjigovodstvenu vrednost u skladu sa tim i priznaje gubitak od umanjenja vrednosti u bilansu uspeha. Vrednost sredstva reosiguranja je umanjena ako, i samo ako:

(a) postoje objektivni dokazi, kao rezultat događaja posle prvobitnog priznavanja sredstva reosiguranja, da cedent ne može primiti sve iznose koji mu sleduju prema uslovima ugovora; i

(b) taj događaj ima relativno merljiv uticaj na iznose koje će cedent primiti od reosiguratelja.

Promene računovodstvenih politika

21 Paragrafi 22-30 se primenjuju i na promene koje izvrši osiguratelj koji već primenjuje IFRS i na promene koje izvrši osiguratelj koji primenjuje IFRS po prvi put.

22 Osiguratelj može promeniti svoje računovodstvene politike za ugovore o osiguranju ako, i samo ako, te promene čine finansijske izveštaje relevantnijim za potrebe donošenja ekonomskih odluka korisnika i ne manje pouzdanim, ili pouzdanijim i ne manje relevantnim za te potrebe. Osiguratelj procenjuje relevantnost i pouzdanost pomoću kriterijuma iz IAS 8.

23 Da bi opravdao promenu svojih računovodstvenih politika za ugovore o osiguranju, osiguratelj pokazuje da te promene približavaju njegove finansijske izveštaje ispunjavaju kriterijume iz IAS 8, ali promene ne treba da dovedu do potpunog podudaranja sa tim kriterijumima. U daljem tekstu se razmatraju sledeće konkretne teme:

(a) aktuelne kamatne stope (paragraf 24);

(b) nastavljanje postojećih praksi (paragraf 25);

(c) opreznost (paragraf 26);

(d) marže budućih investicija (paragrafi 27-29); i

(e) paralelno računovodstvo (paragraf 30).

Aktuelne tržišne kamatne stope

24 Osiguratelju se dozvoljava, ali se od njega ne zahteva, da promeni svoje računovodstvene politike tako da ponovo odmerava označene obaveze2 kako bi one odražavale aktuelne tržišne kamatne stope i priznaje promene tih obaveza u bilansu uspeha. U to vreme, može takođe uvesti računovodstvene politike koje zahtevaju druge aktuelne procene i pretpostavke za označene obaveze. Izbor u ovom paragrafu dozvoljava osiguratelju da menja svoje računovodstvene politike za navedene obaveze, bez dosledne primene tih politika na sve slične obaveze kako IAS 8 inače zahteva. Ako neki osiguratelj označi obaveze za ovaj izbor, nastavlja da primenjuje aktuelne tržišne kamatne stope (i, ukoliko je moguće, druge aktuelne procene i pretpostavke) dosledno u svim periodima na sve te obaveze dok se ne ukinu.

Nastavljanje postojećih praksi

25 Osiguratelj može da nastavi sledeće prakse, ali uvođenje nijedne od njih ne zadovoljava paragraf 22:

(a) odmeravanje obaveza po osnovu osiguranja na nediskontovanoj osnovi.

(b) odmeravanje ugovornih prava na nadoknade za upravljanje budućim investicijama po iznosu koji prelazi fer vrednost kao što je nagovešteno poređenjem sa aktuelnim nadoknadama koje potražuju drugi učesnici na tržištu za slične usluge. Verovatno će fer vrednost u periodu kada počinju ta ugovorna prava biti jednaka plaćenim troškovima započinjanja, osim ako nadoknade za upravljanje budućim investicijama i troškovi sa njima u vezi nisu u skladu sa sa uporedivim tržišnim vrednostima;

(c) korišćenje računovodstvenih politika koji nisu jednoobrazne za ugovore o osiguranju (i odložene troškove sticanja sa njima u vezi i određene nematerijalne imovine sa njima u vezi, ako postoje) zavisnih entiteta, osim kako je to dozvoljeno paragrafom 24. Ako ove računovodstvene politike nisu jednoobrazne, osiguratelj ih može promeniti ako promena ne dovede do još veće razlike među računovodstvenim politikama i ako takođe zadovoljava druge zahteve iz ovog IFRS.

Opreznost

26 Osiguratelj ne treba da menja svoje računovodstvene politike za ugovore o osiguranju, da bi eliminisao preteranu opreznost. Međutim, ako osiguratelj već odmerava svoje ugovore o osiguranju uz dovoljnu opreznost, ne uvodi dodatnu opreznost.

Marže budućih investicija

27 Osiguratelj ne treba da menja svoje računovodstvene politike za ugovore o osiguranju da bi eliminisao marže budućih investicija. Međutim, postoji pretpostavka, koja se može opovrgnuti, da će finansijski izveštaji nekog osiguratelja postati manje relevantni i pouzdani ako on uvede računovodstvenu politiku koja odražava marže budućih investicija u odmeravanje ugovora o osiguranju, osim ako te marže ne utiču na ugovorna plaćanja. Dva primera računovodstvenih politika koje odražavaju ove marže su:

(a) korišćenje diskontne stope koja odražava procenjeni povraćaj na imovinu osiguratelja; ili

(b) projektovanje povraćaja na tu imovinu po procenjenoj stopi povraćaja, diskontovanje tih projektovanih povraćaja po različitoj stopi i uključivanje rezultata u odmeravanje obaveze.

28 Osiguratelj može da prevaziđe pretpostavku opisanu u paragrafu 27 koja se može opovrgnuti, ako, i samo ako druge komponente promene računovodstvenih politika povećaju relevantnost ili pouzdanost njegovih finansijskih izveštaja u dovoljnoj meri da nadjačaju smanjenje relevantnosti i pouzdanosti čiji je uzrok uvođenje marži budućih investicija. Na primer, možemo pretpostaviti da postojeće računovodstvene politike nekog osiguratelja za ugovore o osiguranju obuhvataju previše oprezne pretpostavke postavljene na početku i diskontnu stopu koju je propisalo regulatorno telo bez direktnog pozivanja na uslove tržišta i zanemaruju neke ugrađene opcije i garancije. Osiguratelj može učiniti svoje finansijske izveštaje relevantnijim i ne manje pouzdanim ako se prebaci na sveobuhvatnu računovodstvenu osnovu orijentisanu ka investitoru koja je u širokoj upotrebi i obuhvata:

(a) aktuelne procene i pretpostavke;

(b) opravdano (ali ne preterano oprezno) korigovanje da bi se prikazali rizik i neizvesnost;

(c) odmeravanja koja odražavaju i unutrašnju vrednost i vremensku vrednost ugrađenih opcija i garancija; i

(d) aktuelnu tržišnu diskontnu stopu, čak i ako diskontna stopa odražava procenjeni povraćaj na imovinu osiguratelja.

29 U nekim pristupima odmeravanju, diskontna stopa se koristi za određivanje sadašnje vrednosti buduće profitne marže. Profitna marža se zatim pripisuje različitim periodima korišćenjem formule. U ovim pristupima, diskontna stopa utiče na odmeravanje obaveze samo indirektno. Konkretno, korišćenje manje odgovarajuće diskontne stope ima ograničeni uticaj ili ne utiče na odmeravanje obaveze na početku. Međutim, u drugim pristupima, diskontna stopa određuje odmeravanje obaveza direktno. U ovom drugom slučaju, pošto uvođenje diskontne stope zasnovane na imovini ima važniji uticaj, malo je verovatno da će osiguratelj prevazići pretpostavku koja se može opovrgnuti, opisanu u paragrafu 27.

Paralelno računovodstvo

30 U nekim računovodstvenim modelima, ostvareni dobici i gubici od imovine osiguratelja direktno utiču na odmeravanje nekih ili svih (a) njegovih obaveza po osnovu osiguranja, (b) odložene troškove sticanja koji su sa njima u vezi i (c) nematerijalnu imovinu koja je sa njima u vezi, kao što je opisano u paragrafima 31 i 32. Osiguratelju je dozvoljeno, ali se od njega ne zahteva, da menja svoje računovodstvene politike tako da priznati, ali nerealizovani dobitak ili gubitak od imovine utiču na ta odmeravanja na isti način kao i realizovani dobitak ili gubitak. Korigovanje obaveza po osnovu osiguranja (ili odloženih troškova sticanja ili nematerijalne imovine) se priznaje u ostalom ukupnom rezultatu ako, i samo ako se nerealizovani dobici i gubici priznaju direktno u ostalom ukupnom rezultatu. Ova praksa se ponekad opisuje kao „paralelno računovodstvo“.

Ugovori o osiguranju stečeni u poslovnoj kombinaciji ili prenosom portfelja

31 Da bi se pridržavao IFRS 3, osiguratelj, na datum sticanja će, odmeravati po fer vrednosti preuzete obaveze po osnovu osiguranja i sredstva osiguranja stečena u poslovnoj kombinaciji. Međutim, osiguratelju je dozvoljeno, ali se od njega ne zahteva, da koristi proširenu prezentaciju koja deli fer vrednost stečenih ugovora o osiguranju na dve komponente:

(a) obavezu koja se odmerava u skladu sa računovodstvenim politikama osiguratelja za ugovore o osiguranju koje izdaje; i

(b) nematerijalnu imovinu, koja predstavlja razliku između (i) fer vrednosti stečenih prava po osnovu ugovora o osiguranju i (ii) iznosa opisanog u (a). Naknadno odmeravanje ove imovine se vrši u skladu sa odmeravanjem obaveza u vezi sa osiguranjem.

32 Osiguratelj koji stiče portfelj ugovora o osiguranju može koristiti proširenu prezentaciju opisanu u paragrafu 31.

33 Nematerijalna imovina opisana u paragrafima 31 i 32 se isključuje iz delokruga IAS 36 Umanjenje vrednosti imovine i IAS 38. Međutim, IAS 36 i IAS 38 se primenjuju na listu kupaca i na odnose sa kupcima koji odražavaju očekivanja budućih ugovora koji ne čine deo prava po osnovu ugovora o osiguranju i obaveza po osnovu ugovora o osiguranju koje su postojale na datum poslovne kombinacije ili transfera portfelja.

Obeležja diskrecionog učešća

Obeležja diskrecionog učešća u ugovorima o osiguranju

34 Neki ugovori o osiguranju sadrže obeležje diskrecionog učešća kao i zagarantovani element. Emitent takvog ugovora:

(a) može, ali ne mora, da priznaje zagarantovani element odvojeno od obeležja diskrecionog učešća. Ako ih emitent ne priznaje odvojeno, klasifikovaće ceo ugovor kao obavezu. Ako ih emitent klasifikuje odvojeno, garantovani element će klasifikovati kao obavezu;

(b) ako priznaje obeležje diskrecionog učešća odvojeno od garantovanog elementa, klasifikuje to obeležje ili kao obavezu ili kao odvojenu komponentu kapitala. Ovaj IFRS ne precizira način na koji emitent određuje da li je obeležje obaveza ili kapital. Emitent može podeliti to obeležje na komponente obaveza ili kapitala i mora koristiti doslednu računovodstvenu politiku za tu podelu. Emitent ne klasifikuje to obeležje kao posrednu kategoriju koja nije ni obaveza ni kapital;

(c) može priznavati sve dobijene premije kao prihod bez odvajanja bilo kog dela koji se odnosi na komponentu kapitala. Promene zagarantovanog elementa koje su rezultat toga i promene onog dela obeležja diskrecionog učešća koji se klasifikuje kao obaveza, priznaju se u dobitku ili gubitku. Ako se deo ili celokupno obeležje diskrecionog učešća klasifikuju kao kapital, deo dobitka ili gubitka može biti pripisiv tom obeležju (na isti način na koji se taj deo može pripisati učešćima bez prava kontrole). Emitent priznaje deo dobitka ili gubitka koji se može pripisati bilo kom obeležju diskrecionog učešća kao alokaciju dobiti ili gubitka, a ne kao rashod ili prihod (videti IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja).

(d) ako ugovor sadrži ugrađeni derivat u delokrugu IAS 39, primenjuje IAS 39 na taj ugrađeni derivat.

(e) u svim slučajevima koji nisu opisani u paragrafima 14-20 i 34 (a)-(d), nastavlja da primenjuje postojeće računovodstvene politike za takve ugovore, osim ako ne promeni te računovodstvene politike na način koji je u skladu sa paragrafima 21-30.

Obeležje diskrecionog učešća u finansijskim instrumentima

35 Zahtevi iz paragrafa 34 se takođe primenjuju na finansijski instrument koji sadrži obeležje diskrecionog učešća. Pored toga:

(a) ako emitent klasifikuje čitavo obeležje diskrecionog učešća kao obavezu, on primenjuje test adekvatnosti obaveza saglasno paragrafima 15-19 na čitav ugovor (odnosno i na zagarantovani element i na obeležje diskrecionog učešća). Emitent ne određuje iznos koji će biti rezultat primene IAS 39 na zagarantovani element.

(b) ako emitent klasifikuje deo ili čitavo obeležje kao odvojenu komponentu kapitala, obaveza koja se priznaje za ceo dokument nije manja od iznosa koji bi bio rezultat primene IAS 39 na zagarantovani element. Ovaj iznos obuhvata unutrašnju vrednost opcije ustupanja ugovora, ali ne mora da obuhvata vremensku opciju ako paragraf 9 izuzima tu opciju iz odmeravanja po fer vrednosti. Emitent ne mora da obelodanjuje iznos koji bi bio rezultat primene IAS 39 na zagarantovani element, niti treba da odvojeno prezentuje taj iznos. Štaviše, emitent ne mora da određuje taj iznos ako je ukupna priznata obaveza znatno viša;

(c) mada su ovi ugovori finansijski instrumenti, emitent može da nastavi da priznaje premije za te ugovore kao prihod i da prizna kao rashod povećanje knjigovodstvene vrednosti obaveze koje proističe iz toga.

(d) mada su ovi ugovori finansijski instrumenti, emitent koji primenjuje paragraf 20(b) IFRS 7 na ugovore sa obeležjem diskrecionog učešća, obelodanjuje ukupne rashode kamate priznate u bilansu uspeha, ali ne mora da izračunava te rashode kamate korišćenjem metoda efektivne kamate.

__________
1 Relevantne obaveze po osnovu osiguranja su one obaveze po osnovu osiguranja (i odloženi troškovi sticanja i nematerijalna imovina u vezi sa njima) za koje računovodstvene politike osiguratelja ne zahtevaju test adekvatnosti obaveze koji zadovoljava minimum zahteva iz paragrafa 16.
2 U ovom paragrafu, obaveze po osnovu osiguranja obuhvataju odložene troškove sticanja i nematerijalnu imovinu s njima u vezi, poput onih koje se razmatraju u paragrafima 31 i 32.

Obelodanjivanje

Objašnjenje priznatih iznosa

36 Osiguratelj obelodanjuje informacije koje identifikuju i objašnjavaju iznose u finansijskim izveštajima koji su rezultat ugovora o osiguranju.

37 Da bi se pridržavao paragrafa 36, osiguratelj obelodanjuje:

(a) svoje računovodstvene politike za ugovore o osiguranju i povezanu imovinu, obaveze, prihode i rashode.

(b) priznatu imovinu, obaveze, prihode i rashode (i, ukoliko prezentuje svoj izveštaj o tokovima gotovine koristeći direktan metod, tokovi gotovinu) koji su rezultat ugovora o osiguranju. Štaviše, ako je osiguratelj i cedent, obelodanjuje:

(i) dobitke i gubitke priznate u bilansu uspeha posle kupovine reosiguranja; i

(ii) ako cedent odlaže ili otpisuje dobitke i gubitke koji nastaju posle kupovine reosiguranja, otpis za taj period i iznose koji ostaju neamortizovani na početku i kraju tog perioda.

(c) proces koji se koristi da bi se odredile pretpostavke koje imaju najveći uticaj na odmeravanje priznatih iznosa opisanih pod (b). Kada je to izvodljivo, osiguratelj takođe kvantifikovano obelodanjuje ove pretpostavke.

(d) uticaj promena u pretpostavkama korišćenim za odmeravanje sredstava osiguranja i obaveza po osnovu osiguranja, prikazujući odvojeno uticaj svake promene koja ima materijalan uticaj na finansijske izveštaje.

(e) usklađivanje promena obaveza po osnovu osiguranja, sredstava reosiguranja i, ako ih ima, odložene troškove sticanja sa njima u vezi.

Priroda i stepen rizika ugovora o osiguranju

38 Osiguratelj obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da procene prirodu i stepen rizika koji nastaju od ugovora o osiguranju.

39 Da bi se pridržavao paragrafa 38, osiguratelj obelodanjuje:

(a) svoje ciljeve, politike i procese upravljanja rizicima ugovora o osiguranju i metode koje koristi za upravljanje tim rizicima osiguranja.

(b) [brisan]

(c) informacije o riziku osiguranja (i pre i posle ublažavanja rizika reosiguranjem), uključujući i informacije o:

(i) osetljivosti rizika osiguranja (videti paragraf 39A).

(ii) koncentracijama rizika osiguranja, uključujući i opis načina na koji rukovodstvo određuje koncentracije i opis zajedničke karakteristike koja identifikuje svaku koncentraciju (na primer, vrsta osiguranog događaja, geografska oblast ili valuta).

(iii) stvarnim potraživanjima u poređenju sa prethodnim procenama (to jest, kretanje potraživanja). Obelodanjivanje u vezi sa kretanjem potraživanja ide unazad u period kada se javilo najranije materijalno potraživanje za koje još uvek postoji neizvesnost u vezi sa iznosom i vremenom plaćanja, ali ne treba ići više od deset godina unazad. Osiguratelj ne mora da obelodanjuje ove informacije za potraživanja za koja se neizvesnost u vezi sa iznosom i vremenom obično rešava u roku od jedne godine;

(d) informacije o kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku koje bi se zahtevale prema paragrafima 31-42 IFRS 7 da su ugovori o osiguranju pod delokrugom IFRS 7. Međutim:

(i) osiguratelj ne mora da obezbeđuje analize dospeća koje su zahtevane prema paragrafu 39(a) i (b) IFRS 7 ako umesto toga obelodanjuje informacije o procenjenom vremenu neto odliva gotovine koji su rezultat priznatih obaveza po osnovu osiguranja. Ovo može da ima oblik analize, prema procenjenom vremenu, iznosa priznatih u izveštaju o finansijskoj poziciji.

(ii) ako osiguratelj koristi alternativni metod za upravljanje osetljivošću tržišnih uslova, kao što je analiza ugrađene vrednosti, on može da koristi tu analizu osetljivosti za zadovoljavanje zahteva iz paragrafa 40(a) IFRS 7. Takav osiguratelj takođe obezbeđuje obelodanjivanja koje se zahtevaju prema paragrafu 41 IFRS 7.

(e) informacije o izloženostima tržišnom riziku koji se javlja usled ugrađenih derivata sadržanim u osnovnom ugovoru o osiguranju ako se od osiguratelja ne zahteva da, ili ako on ne, odmerava ugrađeni derivat po fer vrednosti.

39A Da bi se pridržavao paragrafa 39(c)(i), osiguratelj obelodanjuje ili (a) ili (b) na sledeći način:

(a) analizu osetljivosti koja pokazuje kakav bi bio uticaj na dobit ili gubitak i kapital da je došlo do promena relevantne promenljive rizika koje su bile moguće na kraju izveštajnog perioda; metode i pretpostavke korišćene prilikom pripreme analize osetljivosti; i sve promene korišćenih metoda i pretpostavki u odnosu na prethodni period. Međutim, ako osiguratelj koristi alternativni metod za upravljanje osetljivošću na tržišne uslove, kao što je analiza ugrađene vrednosti, on može da zadovolji ovaj zahtev obelodanjivanjem te alternativne analize osetljivosti i obelodanjivanja koja se zahtevaju prema paragrafu 41 IFRS 7.

(b) kvalitativne informacije o osetljivosti i informacije o uslovima ugovora o osiguranju koji imaju materijalni efekat na iznos, vreme i neizvesnost budućih tokova gotovine osiguratelja.

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe

40 Prelazne odredbe u paragrafima 41-45 se primenjuju i na entitet, koji već primenjuje IFRS onda kada po prvi put primeni ovaj IFRS, i na entitet koji po prvi put primenjuje IFRS.

41 Entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

41A Ugovori o finansijskoj garanciji (Izmene IAS 39 i IFRS 4), objavljeni u avgustu 2005. godine, izmenjeni paragrafi 4(d), B18(g) i B19(f). Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ove izmene na raniji period, on treba da obelodani tu činjenicu i da istovremeno primeni odgovarajuće izmene IAS 393 i IFRS 32.

41B Objavljivanjem IAS 1 (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Osim toga je izmenjen i paragraf 30. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.

41C [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje stupaju na snagu posle 1. januara 2013. godine i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

41D [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje stupaju na snagu posle 1. januara 2013. godine i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

41E Objavljivanjem IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti, u maju 2011. godine, izmenjena je definicija fer vrednosti u Prilogu A. Entitet primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 13.

Obelodanjivanje

42 Entitet ne mora da primenjuje zahteve za obelodanjivanjem iz ovog IFRS na uporedive informacije koje se odnose na godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2005. godine, osim za obelodanjivanja koja se zahtevaju paragrafom 37(a) i (b) u vezi sa računovodstvenim politikama, priznatom imovinom, obavezama, prihodima i rashodima (kao i tokovima gotovine, ako se koristi direktan metod).

43 Ako nije izvodljiva primena određenih zahteva iz ovog IFRS iz paragrafa 10-35 na uporedne informacije koje se odnose na godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine, entitet obelodanjuje tu činjenicu. Primena testa adekvatnosti obaveza (paragrafi 15-19) na takve uporedne informacije može nekada da bude neizvodljiva, ali je malo verovatno da će biti neizvodljiva primena drugih zahteva paragrafa 10-35 na takve uporedne informacije. U IAS 8 se objašnjava termin „neizvodljivo“.

44 Prilikom primene paragrafa 39(c)(iii), entitet ne mora da obelodanjuje informacije o kretanju potraživanja koje je nastalo više od 5 godina pre kraja prve finansijske godine u kojoj on primenjuje ovaj IFRS. Štaviše, ako to nije izvodljivo, kada entitet po prvi put primenjuje ovaj IFRS, za pripremu informacija o kretanju potraživanja koja su nastala pre početka najranijeg perioda za koji taj entitet prezentuje potpune uporedne informacije koje su u skladu sa ovim IFRS, onda entitet treba da obelodani tu činjenicu.

Ponovno označavanje finansijskih sredstava

45 Kada osiguratelj menja svoje računovodstvene politike koje se odnose na obaveze po osnovu osiguranja, dozvoljeno mu je, ali se ne zahteva, da ponovo klasifikuje neka ili sva finansijska sredstva po „fer vrednosti kroz bilans uspeha“. Ponovno klasifikovanje je dozvoljeno ako osiguratelj menja računovodstvene politike kada po prvi put primenjuje ovaj IFRS i ako posle pravi dodatne izmene politike, koje se dozvoljavaju paragrafom 22. Ponovna klasifikacija predstavlja promenu računovodstvene politike i za to se primenjuje IAS 8.

__________
3 Kada entitet primenjuje IFRS 7, referenca na IAS 32 se zamenjuje referencom na IFRS 7.

PRILOG A

Definicije

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

cedent Imalac polise po osnovu ugovora o reosiguranju.
komponenta depozita Ugovorna komponenta koja se ne obračunava kao derivat po IAS 39 i koja bi bila obuhvaćena delokrugom IAS 39 da je odvojeni instrument.
direktan ugovor
o osiguranju
Ugovor o osiguranju koji nije ugovor o reosiguranju.
obeležje diskrecionog učešća Ugovorno pravo da pored zagarantovanih primanja dobijaju i dodatna primanja:

(a) koja bi verovatno bila značajan deo ukupnih ugovornih primanja;

(b) čiji iznos ili vreme prema ugovoru određuje emitent; i

(c) da su po ugovoru zasnovani na:

(i) izvršenju određenog skupa ugovora ili određene vrste ugovora;

(ii) realizovanim i/ili nerealizovanim prihodima od investicija za određenu grupu sredstava koja emitent drži; ili

(iii) dobitku ili gubitku kompanije, fonda ili drugog entiteta koji emituje ugovor.

fer vrednost Fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja. (videti IFRS 13)
ugovor o finansijskoj garanciji Ugovor kojim se od izdavaoca zahtevaju specifična plaćanja kojima se nadoknađuje gubitak držaoca nastao usled neizvršenja plaćanja određenog dužnika koje je dospelo u skladu sa originalnim ili modifikovanim uslovima dužničkog instrumenta.
finansijski rizik Rizik mogućih budućih promena jedne ili više varijabli poput određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa ili stopa cena, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili drugih varijabli, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable ta varijabla nije specifična za ugovornu stranu.
zagarantovana primanja Plaćanja ili druga primanja na koja imalac polise ili investitor ima bezuslovno pravo i koja nisu predmet ugovornog diskrecionog prava emitenta.
zagarantovani element Obaveza da se plate zagarantovana primanja, uključena u ugovor koji sadrži obeležje diskrecionog učešća.
sredstvo osiguranja Neto ugovorna prava osiguratelja prema ugovoru o osiguranju.
ugovor o osiguranju Ugovor po kojem jedna strana (osiguratelj) prihvata značajan rizik osiguranja druge strane (imaoca polise) time što prihvati da obezbedi nadoknadu imaocu polise ako određeni nepredviđeni budući događaj (osigurani događaj) ima negativan efekat po imaoca polise. (Videti Prilog B za smernice u vezi ove definicije.)
obaveza po osnovu
osiguranja
Osigurateljeva neto ugovorna obaveza prema ugovoru o osiguranju.
rizik
osiguranja
Rizik koji nije finansijski rizik, a prenet je sa imaoca polise na osiguratelja.
osigurani
događaj
Neizvesni budući događaj koji je pokriven ugovorom o osiguranju i koji stvara rizik osiguranja.
osiguratelj Strana koja prema ugovoru o osiguranju ima obavezu davanja nadoknade imaocu polise ako nastane osigurani događaj.
test adekvatnosti obaveze Procena da li knjigovodstvena vrednost obaveze po osnovu osiguranja treba da se uveća (ili knjigovodstvena vrednost odloženih troškova sticanja ili povezanih nematerijalnih sredstava treba da se smanji) na osnovu pregleda budućih tokova gotovine.
imalac polise Strana koja ima pravo na naknadu po ugovoru o osiguranju ako nastupi osigurani događaj.
sredstva reosiguranja Neto ugovorna prava cedenta prema ugovoru o reosiguranju.
ugovor o reosiguranju Ugovor o osiguranju koji izda jedan osiguratelj (reosiguratelj) radi kompenzacije gubitka drugog osiguratelja (cedenta) nastalog po osnovu jednog ili više ugovora koje je cedent izdao.
reosiguratelj Strana koja ima obavezu po ugovoru o reosiguranju da vrši nadoknadu cedentu ako nastupi osigurani događaj.
odvojiti Obračunati komponente ugovora kao da su zasebni ugovori.

PRILOG B

Definicija ugovora o osiguranju

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

B1 U ovom prilogu se daju uputstva za definiciju ugovora o osiguranju iz priloga A. Obrađuju se sledeća pitanja:

(a) termin „neizvestan budući događaj“ (paragrafi B2-B4);

(b) plaćanja u naturi (paragrafi B5-B7);

(c) rizik osiguranja i drugi rizici (paragrafi B8-B17);

(d) primeri ugovora o osiguranju (paragrafi B18-B21);

(e) značajni rizik osiguranja (paragrafi B22-B28); i

(f) promene nivoa rizika osiguranja (paragrafi B29 i B30).

Neizvestan budući događaj

B2 Neizvesnost (ili rizik) prestavlja suštinu ugovora o osiguranju. U skladu sa tim, barem jedna od sledećih stavki je neizvesna na početku ugovora o osiguranju:

(a) da li će nastupiti osigurani događaj;

(b) kada će nastupiti; ili

(c) koliko će osiguratelj morati da plati ako taj događaj nastane.

B3 U nekim ugovorima o osiguranju, osigurani događaj predstavlja obznanjivanje gubitka tokom perioda važenja ugovora, čak i ako se gubitak javi zbog događaja koji je nastupio pre početka ugovora. U drugim ugovorima o osiguranju, osigurani događaj je događaj koji se odigrava tokom perioda važenja ugovora, čak i ako gubitak koji je rezultat toga otkriven posle isteka perioda važenja ugovora.

B4 Neki ugovori o osiguranju pokrivaju događaje koji su već nastali, ali čiji je finansijski uticaj još uvek neizvestan. Jedan primer je ugovor o reosiguranju koji pokriva direktnog osiguratelja u slučaju nepovoljnog kretanja potraživanja o kojima već postoji izveštaj imaoca polise. U takvim ugovorima, osigurani događaj otkriva krajnje troškove tih potraživanja.

Plaćanja u naturi

B5 Neki ugovori o osiguranju zahtevaju ili dozvoljavaju isplate u naturi. Jedan primer je kada osiguratelj direktno zameni ukradeni artikal, umesto da izvrši refundiranje imaocu polise. Drugi primer je kada osiguratelj koristi sopstvene bolnice i medicinsko osoblje za pružanje medicinskih usluga pokrivene ugovorom.

B6 Neki ugovori sa fiksnim plaćanjem usluga u kojima nivo usluga zavisi od neizvesnog događaja zadovoljavaju definiciju ugovora o osiguranju iz ovog IFRS, ali u nekim zemljama nisu regulisani kao ugovori o osiguranju. Jedan primer je ugovor o održavanju u kom se strana koja pruža usluge složila da će popraviti određenu opremu posle kvara. Fiksno plaćanje usluga se zasniva na očekivanom broju kvarova, ali nije izvesno da li će se određena mašina pokvariti. Loše funkcionisanje opreme šteti vlasniku a ugovor obeštećuje vlasnika (u naturi, a ne u gotovini). Drugi primer je ugovor o pružanju usluga u slučaju kvara automobila u kojima se strana koja pruža usluge slaže da, za fiksnu godišnju naknadu, obezbeđuje pomoć na putu ili odšlepati vozilo do najbliže garaže. U drugom slučaju ugovor bi zadovoljio definiciju ugovora o osiguranju čak i ako se strana koja pruža usluge ne slaže da vrši popravke ili zamenjuje delove.

B7 Primena IFRS na ugovore opisane u paragrafu B6 verovatno neće predstavljati veću teškoću od primene IFRS, koji bi bili primenljivi ako bi ti ugovori bili izvan delokruga ovog IFRS:

(a) Malo je verovatno da će biti materijalnih obaveza za loše funkcionisanje ili kvarove koji su već nastali.

(b) Kada bi se primenjivao IAS 18 Prihodi, onda bi entitet koji pruža usluge priznavao prihod pozivajući se do faze do koje se stiglo do završetka (i prema drugim određenim kriterijumima). Taj pristup je takođe prihvatljiv prema ovom IFRS, kojim se dozvoljava da entitet koji pruža usluge (i) nastavi sa postojećim računovodstvenim politikama za ove ugovore osim ako oni ne obuhvataju prakse koje se zabranjuju paragrafom 14 i (ii) da unapređuje svoje računovodstvene politike ako se to dozvoljava paragrafima 22-30;

(c) Entitet koji pruža usluge razmatra da li troškovi zadovoljavanja ugovorne obaveze pružanja usluga prelaze prihod koji je on unapred primio. Da bi ovo uradio, entitet primenjuje test adekvatnosti obaveza, opisan u paragrafima 15-19 ovog IFRS. Da se ovaj IFRS nije primenjivao na ove ugovore, entitet koji pruža usluge bi primenjivao IAS 37 da bi odredio da li su ugovori štetni (onerozni);

(d) Mala je verovatnoća da će ovi za ove ugovore zahtevi za obelodanjivanjem u ovom IFRS u značajnoj meri doprinositi zahtevima za obelodanjivanjem iz drugih IFRS.

Razlika između rizika osiguranja i drugih rizika

B8 Definicija ugovora o osiguranju se odnosi na rizik osiguranja, koji ovaj IFRS definiše kao rizik koji nije finansijski rizik, prenet sa imaoca ugovora na osiguratelja. Ugovor koji izlaže osiguratelja finansijskom riziku bez značajnog rizika osiguranja nije ugovor o osiguranju.

B9 Definicija finansijskog rizika iz priloga A obuhvata listu finansijskih i nefinansijskih promenljivih. Ta lista obuhvata nefinansijske promenljive koje nisu karakteristične za neku ugovornu stranu, kao što je indeks gubitaka od zemljotresa u određenom regionu ili indeks temperatura vazduha u određenom gradu. On obuhvata nefinansijske promenljive koje su karakteristične za neku ugovornu stranu, kao što je izbijanje ili neizbijanje požara koji oštećuje ili uništava imovinu te strane. Štaviše, rizik od promena fer vrednosti nefinansijskog sredstva nije finansijski rizik ako fer vrednost odražava ne samo promene tržišnih cena za takva sredstva (finansijska promenljiva) već i uslov određenog nefinansijkog sredstva koje drži ugovorna strana (nefinansijska promenljiva). Na primer, ako garancija rezidualne vrednosti određenog automobila izlaže garanta riziku od promene fizičkog stanja automobila, taj rizik je rizik osiguranja, a ne finansijski rizik.

B10 Neki ugovori izlažu osiguratelja i finansijskom riziku, pored značajnog rizika osiguranja. Na primer, mnogi ugovori o životnom osiguranju garantuju i minimalnu stopu povraćaja imaocima polise (što stvara finansijski rizik) i garantuju dobitke u slučaju smrti. koji ponekad u značajnoj meri prevazilaze bilans na računu imaoca polise (što stvara rizik osiguranja u obliku smrtnog rizika). Takvi ugovori su ugovori o osiguranju.

B11 Po nekim ugovorima, osigurani događaj pokreće isplatu iznosa povezanog sa indeksom cena. Takvi ugovori su ugovori o osiguranju, pod uslovom da isplata koja zavisi od osiguranog događaja može biti značajna. Na primer, životna uslovna renta povezana sa indeksom troškova života prenosi rizik osiguranja jer plaćanje započinje kada se dogodi neizvestan događaj – kada osiguranik preživi. Veza sa indeksom cena je ugrađeni derivat, ali ona takođe prenosi i rizik osiguranja. Ako je prenos rizika osiguranja koji usledi kao rezultat značajan, ugrađeni derivat zadovoljava definiciju ugovora o osiguranju, i u tom slučaju on ne treba da se odvaja i odmerava po fer vrednosti (videti paragraf 7 ovog IFRS).

B12 Definicija rizika osiguranja se odnosi na rizik koji osiguratelj prihvati od imaoca polise. Drugim rečima, rizik osiguranja je prethodno postojeći rizik koji je prenet sa imaoca polise na osiguratelja. Na ovaj način, novi rizik stvoren ugovorom nije rizik osiguranja.

B13 Definicija ugovora o osiguranju se odnosi na štetni uticaj na imaoca polise. Definicija ne ograničava isplatu osiguratelja na iznos jednak finansijskom uticaju štetnog događaja. Na primer, definicija ne isključuje princip zamene „novo za staro“ po kom se imaocu polise isplaćuje dovoljno da oštećeno staro sredstvo zameni novim sredstvom. Slično tome, definicija ne ograničava isplatu po osnovu oročenog ugovora o životnom osiguranju na finansijski gubitak koji pretrpe izdržavana lica preminulog, niti sprečava isplatu unapred određenih iznosa da bi se izračunao gubitak uzrokovan smrću ili nesrećom.

B14 Neki ugovori zahtevaju isplatu ako nastupi određeni neizvesni događaj, ali ne zahtevaju štetne uticaje na imaoca polise kao preduslov za isplatu. Takav ugovor nije ugovor o osiguranju, čak i ako imalac koristi ugovor da ublaži izloženost datom riziku. Na primer, ako imalac koristi derivat za zaštitu date nefinansijske promenljive koja je u korelaciji sa tokovima gotovine od sredstva nekog entiteta, taj derivat nije ugovor o osiguranju zato što isplata nije uslovljena time da li na imaoca negativno utiče smanjenje toka gotovine od tog sredstva. I obratno, definicija ugovora o osiguranju se odnosi na neizvesni događaj za koji je štetni uticaj na imaoca polise ugovorni preduslov za isplatu. Ovaj ugovorni preduslov ne zahteva od osiguratelja da istražuje da li je taj događaj zaista prouzrokovao štetni uticaj, ali dozvoljava osiguratelju da odbije da izvrši isplatu ukoliko nije ubeđen da je taj događaj izazvao štetan uticaj.

B15 Prestajanje ili stalni rizik od prevremenog ili zakasnelog raskida ugovora (odnosno rizik da će druga strana otkazati ugovor ranije ili kasnije od datuma koji je osiguratelj očekivao prilikom određivanja cene ugovora) nije rizik osiguranja zato što isplata drugoj strani ne zavisi od neizvesnog budućeg događaja koji negativno utiče na drugu stranu. Slično tome, rizik od troškova (odnosno rizik od neočekivanog povećanja administrativnih troškova povezanih sa izvršenjem ugovora, a ne troškova povezanih sa osiguranim događajima) nije rizik osiguranja zato što neočekivano povećanje troškova ne utiče negativno na drugu stranu.

B16 Stoga, ugovor koji osiguratelja izlaže riziku od prevremenog ili zakasnelog raskida ugovora ili troškova nije ugovor o osiguranju, osim ako on takođe ne izlaže osiguratelja riziku osiguranja. Međutim, ako entitet koji izdaje ugovor ublaži taj rizik korišćenjem drugog ugovora za prenos dela tog rizika na drugu stranu, taj drugi ugovor izlaže drugu stranu riziku osiguranja.

B17 Osiguratelj može prihvatiti značajan rizik osiguranja od imaoca polise samo ako je osiguratelj entitet koji je odvojen od imaoca polise. U slučaju zajedničkog osiguratelja, zajednički osiguratelj prihvata rizik od svakog imaoca polise i udružuje se zbog zajedničkog snošenja rizika. Mada imaoci polisa snose zajedno taj rizik u svojstvu vlasnika, zajednički osiguratelj je ipak prihvatio rizik koji čini suštinu ugovora o osiguranju.

Primeri ugovora o osiguranju

B18 Slede primeri ugovora o osiguranju, u slučaju kada je prenos rizika osiguranja značajan:

(a) osiguranje od krađe ili oštećenja imovine.

(b) osiguranje od odgovornosti za proizvod, osiguranje od odgovornosti iz delatnosti, građanske odgovornosti ili pravnih troškova.

(c) životno osiguranje i unapred plaćeni troškovi sahrane (mada je smrt izvesna, neizvesno je kada će smrt nastupiti ili, za neke vrste životnog osiguranja, da li će smrt nastupiti tokom perioda pokrivenog osiguranjem).

(d) životne uslovne rente i penzije (odnosno ugovori koji obezbeđuju nadoknadu za neizvestan budući događaj – preživljavanje osiguranika ili penzionera – u cilju pomaganja osiguraniku ili penzioneru da održava određeni životni standard, na koji bi inače negativno uticalo njihovo nadživljavanje).

(e) invaliditet ili medicinska zaštita.

(f) obezbeđene obveznice, jemstva, činidbene garancije i licitacione garancije (to jest ugovori koji obezbeđuju nadoknadu ako druga strana ne ispuni ugovornu obavezu, na primer obavezu izgradnje objekta).

(g) osiguranje kredita kojim se obezbeđuje vršenje definisanih plaćanja da bi se poveriocu refundirao gubitak nastao zato što određeni dužnik nije izvršio blagovremenu usplatu u skladu sa prvobitnim ili izmenjenim uslovima dužničkog instrumenta. Ovi ugovori mogu da imaju različite pravne oblike, kao što su finansijska garancija, neke vrste akreditiva, kreditni derivat u vezi sa neizvršavanjem ugovora ili ugovor o osiguranju. Međutim, iako ovi ugovori zadovoljavaju definiciju ugovora o osiguranju, oni takođe zadovoljavaju definiciju ugovora o finansijskoj garanciji iz IAS 39 i u delokrugu su IAS 324 i IAS 39, a ne ovog IFRS (videti paragraf 4(d)). Ipak, ako je entitet koji je izdao ugovor o finansijskoj garanciji prethodno eksplicitno izjavio da takve ugovore smatra ugovorima o osiguranju, taj entitet se može opredeliti za primenu ili IAS 39 i IAS 325 ili ovog standarda na takve ugovore o finansijskoj garanciji.

(h) garancije za proizvod. Garancije za proizvod koje izda druga strana za robu koju proda proizvođač, posrednik ili prodavac se nalaze u delokrugu IFRS. Međutim, garancije za proizvod koje izda direktno proizvođač, posrednik ili prodavac nalaze se van njegovog delokruga, zato što su one pod delokrugom IAS 18 i IAS 37;

(i) osiguranje prava vlasništva (odnosno osiguranje od otkrića nedostataka u pravu vlasništvu nad zemljištem koji nisu bili očigledni kada je zaključen ugovor o osiguranju). U ovom slučaju, osigurani događaj je otkriće nedostatka u pravu vlasništvu, a ne sam nedostatak.

(j) putno osiguranje (odnosno nadoknada u gotovini ili naturi imaocima polisa, za gubitke pretrpljene tokom putovanja). U paragrafima B6 i B7 razmatraju se neki ugovori ove vrste.

(k) obveznice za slučaj nepogode koje obezbeđuju umanjene isplate glavnice, kamate ili i jednog i drugog, ako određeni događaj štetno utiče na emitenta obveznice (osim ako određeni događaj ne stvara značajan rizik osiguranja, na primer ako je događaj promena kamatne stope ili deviznog kursa).

(l) zamena osiguranja i drugi ugovori kojima se zahteva isplata na osnovu promena klimatskih, geoloških ili drugih fizičkih promenljivih svojstvenih jednoj ugovornoj strani.

(m) ugovor o reosiguranju.

B19 Slede primeri stavki koje ne spadaju u ugovore o osiguranju:

(a) investicioni ugovori koji imaju pravni oblik ugovora o osiguranju, ali koji ne izlažu osiguratelja značajnom riziku osiguranja, na primer ugovori životnog osiguranja u kojima osiguratelj ne snosi značajan rizik od smrti (takvi ugovori su finansijski instrumenti ili ugovori o uslugama nevezani za osiguranje, videti paragrafe B20 i B21).

(b) ugovori koji imaju pravni oblik osiguranja, ali prenose sve značajne rizike osiguranja na imaoca polise kroz mehanizme koji su pravosnažni i ne mogu se otkazati i koji koriguju buduće uplate imaoca polise kao direktni rezultat osiguranih gubitaka, na primer neki finansijski ugovori o reosiguranju ili neki grupni ugovori (takvi ugovori su obično finansijski instrumenti ili ugovori o uslugama koji nisu ugovori o osiguranju, videti paragrafe B20 i B21).

(c) samoosiguranje, drugim rečima, zadržavanje rizika koji je mogao da se pokrije osiguranjem (ne postoji ugovor o osiguranju zato što nema dogovora sa drugom stranom).

(d) ugovori (kao što su kockarski ugovori) kojima se zahteva isplata ako nastane određeni neizvesni budući događaj, ali se ne zahteva, kao ugovorni preduslov za isplatu, da događaj štetno utiče na imaoca polise. Međutim, ovo ne sprečava da specifikacija unapred određene isplate kvantifikuje gubitak prouzrokovan određenim događajem kao što je smrt ili nesreća (videti takođe paragraf B13).

(e) derivati koji izlažu jednu stranu finansijskom riziku, ali ne riziku osiguranja, zato što zahtevaju da jedna strana izvrši isplatu samo na osnovu promena jedne ili više određenih kamatnih stopa, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili drugih promenljivih, pod uslovom da, u slučaju nefinansijske promenljive, ta promenljiva nije svojstvena ugovornoj strani (videti IAS 39).

(f) garancija vezana za kredit (ili akreditiv, kreditni derivat u vezi sa neizvršavanjem ugovora ili ugovor o osiguranju kredita) kojom se zahtevaju isplate čak i ako imalac nije pretrpeo gubitak zbog toga što dužnik nije izvršio blagovremeno plaćanje (videti IAS 39).

(g) ugovori kojima se zahteva isplata na osnovu klimatske, geološke ili druge fizičke promenljive koja nije svojstvena ugovornoj strani (koja se obično opisuju kao klimatski derivati).

(h) obveznice u slučaju nepogode koje obezbeđuju smanjene isplate glavnice, kamate ili i jednog i drugog, na osnovu klimatske, geološke ili druge fizičke promenljive koja nije svojstvena ugovornoj strani.

B20 Ako ugovori opisani u paragrafu B19 stvaraju finansijska sredstva ili finansijske obaveze, oni se nalaze u delokrugu IAS 39. Između ostalog, ovo znači da ugovorne strane koriste ono što se ponekad naziva „vezanim obračunom“, koje podrazumeva sledeće:

(a) jedna strana priznaje primljenu nadoknadu kao finansijsku obavezu, a ne kao prihod.

(b) druga strana priznaje isplaćenu nadoknadu kao finansijsko sredstvo, a ne kao rashod.

B21 Ako ugovori opisani u paragrafu B19 ne stvaraju finansijska sredstva ili finansijske obaveze, primenjuje se IAS 18. Po IAS 18, prihod u vezi sa transakcijom koja uključuje i pružanje usluga se priznaje u skladu sa fazom izvršenja transakcije, ako se ishod transakcije može pouzdano proceniti.

__________
4 Kada entitet primenjuje IFRS 7, pozivanje na IAS 32 se zamenjuje pozivanjem na IFRS 7.
5 Kada entitet primenjuje IFRS 7, pozivanje na IAS 32 se zamenjuje pozivanjem na IFRS 7.

Značajni rizik osiguranja

B22 Neki ugovor je ugovor o osiguranju samo ako prenosi značajan rizik osiguranja. U paragrafima B8-B21 se razmatra rizik osiguranja. U paragrafima koji slede se razmatra procenjivanje da li je rizik osiguranja značajan.

B23 Rizik osiguranja je značajan ako, i samo ako, osigurani događaj može dovesti do toga da osiguratelj plaća značajne druge beneficije u bilo kom slučaju, osim u slučaju nedostatka komercijalne suštine (odnosno nema primetnog uticaja na ekonomiku transakcije). Ako bi značajne dodatne beneficije bile plative u slučajevima sa komercijalnom suštinom, uslov iz prethodne rečenice se može ispuniti i ako je jako mala verovatnoća pojave osiguranog događaja ili čak i ako očekivana (to jest, ponderisana verovatnoćom) sadašnja vrednost potencijalnih tokova gotovine čini mali deo očekivane sadašnje vrednosti svih preostalih tokova gotovine po ugovoru.

B24 Dodatne beneficije opisane u paragrafu B23 se odnose na iznose koji prelaze one koji bi bili plativi da se nije dogodio osigurani događaj (izuzimajući slučajeve u kojima nedostaje komercijalna suština). Ti dodatni iznosi obuhvataju postupak sa potraživanjima ili procenu troškova potraživanja, ali isključuju:

(a) gubitak sposobnosti da se imaocu polise naplate buduće usluge. Na primer, u ugovoru o životnom osiguranju povezanom sa investicijom, smrt imaoca polise znači da osiguratelj više ne može da vrši usluge upravljanja investicijama i da to naplaćuje. Međutim, ovaj ekonomski gubitak osiguratelja ne odražava rizik osiguranja, kao što ni rukovodilac zajedničkog fonda ne preuzima rizik osiguranja u odnosu na moguću smrt klijenta. Stoga, potencijalni gubitak naknada za upravljanje budućim investicijama nije relevantan za procenjivanje stepena rizika osiguranja koja se prenosi ugovorom;

(b) odustajanje posle smrti od potraživanja koja bi se izvršila posle otkazivanja ili ustupanja. Pošto je ugovor doveo do ovih potraživanja, odustajanje od ovih potraživanja ne kompenzuje imaoca polise za rizik koji je prethodno postojao. Stoga, ona nisu relevantna za procenjivanje stepena rizika osiguranja koji se prenosi ugovorom;

(c) plaćanje koje zavisi od događaja koji ne uzrokuje izaziva gubitak imaocu ugovora. Na primer, uzmimo u obzir ugovor kojim se od emitenta zahteva da plati milion novčanih jedinica ako sredstvo pretrpi fizičko oštećenje koje izaziva beznačajan ekonomski gubitak jedne novčane jedinice imaoca. U ovom ugovoru, imalac prenosi na osiguratelja beznačajan rizik od gubitka jedne novčane jedinice. U isto vreme, ugovor stvara rizik koji nije u vezi sa osiguranjem da će emitent morati da plati 999,999 novčanih jedinica ako nastane određeni događaj. Pošto emitent ne prihvata značajan rizik osiguranja od imaoca, ovaj ugovor nije ugovor o osiguranju;

(d) moguće povraćaje reosiguranja. Osiguratelj njih posebno obračunava.

B25 Osiguratelj procenjuje značaj rizika osiguranja za svaki pojedinačni ugovor, a ne u odnosu na materijalnost finansijskih izveštaja.6 Na ovaj način, rizik osiguranja može biti značajan čak i ako postoji minimalna verovatnoća materijalnih gubitaka za celu knjigu ugovora. Ova procena za svaki pojedinačni ugovor olakšava klasifikaciju ugovora kao ugovora o osiguranju. Međutim, ako je poznato da se relativno homogena knjiga manjih ugovora sastoji od ugovora od kojih svi prenose rizik osiguranja, osiguratelj ne treba da pregleda svaki ugovor u okviru te knjige da bi se identifikovao nekoliko nederivatnih ugovora koji prenose beznačajan rizik osiguranja.

B26 Iz paragrafa B23 – B25 proističe da ako se ugovorom isplaćuje nadoknada u slučaju smrti koja prelazi iznos plativ u slučaju da ne nastupi smrt, taj ugovor je ugovor o osiguranju osim ako novčana naknada za slučaj smrti nije beznačajna (procenjeno u odnosu na ugovor, a ne na celu knjigu ugovora). Kao što je primećeno u paragrafu B24(b), odustajanje posle smrti, ili otkazivanje i ustupanje potraživanja nisu uključeni u ovu procenu ako ovo odustajanje ne kompenzuje imaoca polise za rizik koji je ranije postojao. Slično, ugovor o anuitetu prema kom se isplaćuju redovni iznosi do kraja života imaoca polise jeste ugovor o osiguranju, osim ako ukupna životna uslovna plaćanja nisu beznačajna.

B27 Paragraf B23 se odnosi na novčane naknade. Ove novčane naknade mogu da obuhvataju zahtev za ranijom isplatom naknade ako se osigurani događaj ranije dogodi i isplata se ne koriguje za vremensku vrednost novca. Primer je osiguranje tokom života na fiksni iznos (drugim rečima, osiguranje koje obezbeđuje fiksnu novčanu naknadu za slučaj smrti kada god premine neki imalac polise, bez datuma isteka pokrića). Izvesno je da će imalac polise umreti, ali je neizvestan datum smrti. Osiguratelj će pretrpeti gubitak od ovih pojedinačnih ugovora ako imalac polise umre ranije, čak i ako ne postoji sveukupni gubitak na celu knjigu ugovora.

B28 Ako se ugovor o osiguranju razdvoji na komponentu depozita i komponentu osiguranja, značaj prenosa rizika osiguranja se procenjuje pozivanjem na komponentu osiguranja. Značaj rizika osiguranja prenetog ugrađenim derivatom se procenjuje pozivanjem na ugrađeni derivat.

Promene stepena rizika osiguranja

B29 Neki ugovori ne prenose nikakav rizik osiguranja osiguratelju na početku, mada kasnije prenose rizik osiguranja. Na primer, uzmimo u obzir ugovor koji obezbeđuje određeni prinos na investiciju i obuhvata opciju da imalac polise koristi prihod od investicije po dospeću za kupio životnu uslovnu rentu po tekućim cenama koje osiguratelj potražuje drugim novim osiguranicima kada imalac polise izvrši opciju. Ugovor ne prenosi nikakav rizik osiguranja osiguratelju dok se opcija ne izvrši, zato što je osiguratelj slobodan da odredi visinu životnog anuiteta po osnovi koja odražava rizik osiguranja prenet na osiguratelja u to vreme. Međutim, ako ugovor određuje anuitetni iznos (ili osnovu za postavljanje anuitetnog iznosa), ugovor prenosi rizik osiguranja osiguratelju na početku.

B30 Ugovor koji ispunjava uslove da se prizna kao ugovor o osiguranju ostaje ugovor o osiguranju dok se sva prava i obaveze ne ukinu ili ne isteknu.

__________
6 U tu svrhu, ugovori zaključeni istovremeno sa samoj jednom stranom (ili ugovori koji su na drugi način međusobno zavisni) čine jedan jedinstveni ugovor.