Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 10 – Konsolidovani finansijski izveštaji

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 10 – Konsolidovani finansijski izveštaji

Sl.glasnik RS br. 35/2014

Cilj

1 Cilj ovog IFRS je da se ustanove principi za prezentaciju i pripremu konsolidovanih finansijskih izveštaja kada entitet kontroliše jedan ili više drugih entiteta.

Postizanje cilja

2 Da bi se postigao cilj iz paragrafa 1, ovaj IFRS:

(a) zahteva od entiteta (matični entitet) koji kontroliše jedan ili više drugih entiteta (zavisni entiteti) da prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje;

(b) definiše principe kontrole i određuje kontrolu kao osnov za konsolidaciju;

(c) definiše kako se primenjuje princip kontrole prilikom identifikacije da li investitor kontroliše entitet u koji je investirano i zbog toga mora da konsoliduje entitet u koji je investirao; i

(d) definiše računovodstvene zahteve za pripremu konsolidovanih finansijskih izveštaja.

3 Ovaj IFRS se ne bavi računovodstvenim zahtevima za poslovne kombinacije i njihovom efektu na konsolidaciju, uključujući gudvil koji proističe iz poslovne kombinacije (videti IFRS 3 Poslovne kombinacije).

Delokrug

4 Entitet koji je matični entitet je obavezan da prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje. Ovaj IFRS se primenjuje na sve entitete, osim na sledeće:

(a) matični entitet nema obavezu da prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje ako ispunjava sve uslove koji slede:

(i) on je zavisan entitet u potpunom vlasništvu ili zavisan entitet u delimičnom vlasništvu drugog entiteta i svi njegovi vlasnici, uključujući i one koji inače nemaju pravo glasa, su obavešteni i ne protive se tome da matični entitet ne prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje;

(ii) njegovim dužničkim ili vlasničkim instrumentima se ne trguje na javnom tržištu (domaća ili inostrana berza ili vanberzansko tržište, uključujući i lokalno i regionalno tržište);

(iii) on nije podneo niti je u postupku podnošenja svojih finansijskih izveštaja komisiji za hartije od vrednosti ili drugoj regulatornoj organizaciji za svrhe emitovanja bilo koje klase instrumenata na javnom tržištu; i

(iv) njegov krajnji ili bilo koji od njegovih među matičnih entiteta priprema konsolidovane finansijske izveštaje koji su dostupni za javnu upotrebu i koji su u skladu sa IFRS.

(b) planovi primanja po prestanku zaposlenja ili drugi dugoročni planovi primanja zaposlenih na koje se primenjuje IAS 19 Primanja zaposlenih.

Kontrola

5 Investitor, nezavisno od prirode svog odnosa sa entitetom (entitetom u koji je investirano), određuje da li je on matični entitet tako što procenjuje da li on kontroliše entitet u koji je investirao.

6 Investitor kontroliše entitet u koji je investirano kada je izložen, ili ima prava na, varijabilnim prinosima po osnovu svog učešća u entitetu u koji je investirao i ima sposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirao.

7 Dakle, investitor kontroliše entitet u koji je investirao ako i samo ako investitor ima sve što sledi:

(a) moć nad entitetom u koji je investirao (videti paragrafe 10-14);

(b) izloženost, ili prava na varijabilne prinose po osnovu svog učešća u entitetu u koji je investirao (videti paragrafe 15 i 16); i

(c) sposobnost da koristi svoju moć nad entitetom u koji je investirao kako bi uticao na iznos prinosa za investitora (videti paragrafe 17 i 18).

8 Investitor mora uzeti u obzir sve činjenice i okolnosti kada procenjuje da li on kontroliše entitet u koji je investirao. Investitor je dužan da ponovo proceni da li kontroliše entitet u koji je investirao u slučaju da činjenice i okolnosti ukazuju na to da je došlo do promena u jednom ili više od tri elemenata kontrole navedenih u paragrafu 7 (videti paragrafe B80-B85).

9 Dva ili više investitora kolektivno kontrolišu entitet u koji su investirali kada moraju zajednički da delaju da bi upravljali relevantnim aktivnostima. U ovakvim slučajevima, budući da nijedan investitor ne može da upravlja aktivnostima bez saradnje sa drugim investitorima, nijedan investitor pojedinačno ne kontroliše entitet u koji je investirano. Svaki investitor će računovodstveno tretirati sopstveno učešće u entitetu u koji je investirano u skladu sa relevantnim IFRS, kao što su IFRS 11 Zajednički aranžmani, IAS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate ili IFRS 9 Finansijski instrumenti.

Moć

10 Investitor ima moć nad entitetom u koji je investirao kada investitor već ima prava koja mu daju tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti, tj. aktivnosti koje značajno utiču na prinose entiteta u koji je investirano.

11 Moć proističe iz prava. Nekada je procenjivanje moći jednostavno, kao što je slučaj kada je moć nad entitetom u koji je investirano ostvarena direktno i isključivo putem glasačkih prava koja proističu iz vlasničkih instrumenata kapitala kao što su akcije, i može biti procenjena na osnovu glasačkih prava koja potiču od tih akcija. U drugim slučajevima, procenjivanje će biti mnogo složenije i zahtevati razmatranje više od jednog faktora, na primer kada moć proističe iz jednog ili više ugovornih aranžmana.

12 Investitor sa sadašnjom sposobnošću da usmerava relevantne aktivnosti ima moć čak i ako bi njegova prava usmeravanja tek trebalo da budu ostvarena. Dokaz da je investitor rukovodio relevantnim aktivnostima može biti od pomoći kod određivanja da li investitor poseduje moć, ali takav dokaz sam po sebi nije odlučujući u određivanju da li investitor poseduje moć nad entitetom u koji je investirao.

13 Ako dva ili više investitora, svaki ponaosob, imaju sadašnja prava koja im daju sposobnost da upravlja nezavisno od drugih različitim relevantnim aktivnostima, investitor koji ima sadašnju sposobnost da rukovodi aktivnostima koje najznačajnije utiču na prinose entiteta u koji je investirano, ima moć nad entitetom u koji je investirano.

14 Investitor može imati moć nad entitetom u koji je investirao čak i ako ostali entiteti već imaju postojeća prava koja im daju tekuću sposobnost da učestvuju u upravljanju relevantnim aktivnostima, na primer kada drugi entitet ima značajan uticaj. Međutim, investitor koji ima samo prava zaštite nema moć nad entitetom u koji je investirao (videti paragrafe B26-B28), i kao posledica toga ne kontroliše entitet u koji je investirao.

Prinosi

15 Investitor je izložen, ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa entitetetom u koji je investirao kada investitorovi prinosi po osnovu njegove povezanosti sa entitetom u koji je investirao potencijalno mogu biti promenljivi u zavisnosti od performansi entiteta u koji je investirano. Prinosi investitora mogu biti samo pozitivni, samo negativni ili i pozitivni i negativni.

16 Iako samo jedan investitor može kontrolisati entitet u koji je investirano, više strana može učestvovati u prinosima entiteta u koji je investirano. Na primer, vlasnici bez prava kontrole mogu učestvovati u dobiti ili raspodelama entiteta u koji je investirano.

Veza između moći i prinosa

17 Investitor kontroliše entitet u koji je investirano ako investitor, ne samo da ima moć nad entitetom u koji je investirano, izloženost ili prava na varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa entitetetom u koji je investirano, već ako takođe ima i sposobnost da svoju moć upotrebi da bi uticao na prinose investitora po osnovu svoje povezanosti sa entitetom u koji je investirano.

18 Dakle, investitor, koji ima prava odlučivanja, dužan je da odredi da li je on principal ili agent. Investitor koji je agent, u skladu sa paragrafima B58-B72, ne kontroliše entitet u koji je investirano kada ostvaruje svoja prava odlučivanja koja su mu delegirana.

Računovodstveni zahtevi

19 Matični entitet je obavezan da priprema konsolidovane finansijske izveštaje korišćenjem jednoobraznih računovodstvenih politika za slične transakcije i ostale događaje pod sličnim okolnostima.

20 Konsolidovanje entiteta u koji je investirano mora da počine od datuma kada investitor stekne kontrolu nad entitetom i prestaje kada investitor izgubi kontrolu nad entitetom u koji je investirano.

21 Paragrafi B86-B93 daju smernice za pripremu konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Učešća bez prava kontrole

22 Matični entitet je obavezan da prezentuje učešća bez prava kontrole u konsolidovanom izveštaju o finansijskoj poziciji u okviru kapitala, odvojeno od sopstvenog kapitala koji pripada vlasnicima matičnog entiteta.

23 Promene u vlasništvu matičnog entiteta u zavisnom entitetu koje nemaju za posledicu gubitak kontrole nad zavisnim entitetom predstavljaju transakcije u okviru sopstvenog kapitala (tj. transakcije sa vlasnicima u njihovom vlasničkom svojstvu).

24 Paragrafi B94-B96 daju smernice za računovodstveno obuhvatanje učešća bez prava kontrole u konsolidovanim finansijskim izveštajima.

Gubitak kontrole

25 Ako matični entitet izgubi kontrolu nad zavisnim entitetom, matični entitet:

(a) prestaje da priznaje imovinu i obaveze prethodno zavisnog entiteta u konsolidovanom izveštaju o finansijskoj poziciji.

(b) u momentu gubitka kontrole priznaje bilo koju investiciju zadržanu u prethodno zavisnom entitetu po njenoj fer vrednosti i nakon toga je računovodstveno obuhvata, kao i bilo koje iznose koje mu duguje prethodno zavisni entitet ili koje on njemu duguje, u skladu sa relevantnim IFRS. Ova fer vrednost će se smatrati fer vrednošću prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva u skladu sa IFRS 9 ili, ako je to odgovarajuće, kao nabavna vrednost prilikom početnog priznavanja investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate.

(c) priznaje dobitak ili gubitak povezan sa gubitkom kontrole koji može da se pripiše bivšem kontrolnom učešću.

26 Paragrafi B97-B99 daju smernice za računovodstveno obuhvatanje gubitka kontrole.

PRILOG A

Definicije

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

konsolidovani
finansijski
izveštaji
Finansijski izveštaji grupe u kojima su imovina, obaveze, sopstveni kapital, prihodi, rashodi i tokovi gotovine matičnog entiteta i njegovih zavisnih entiteta prezentovani kao da su oni jedan ekonomski entitet.
kontrola nad
entitetom u koji je investirano
Investitor kontroliše entitet u koji je investirano kada je investitor izložen u odnosu na, ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa entitetom u koji je investirano i ima sposobnost da utiče na te prinose zahvaljujući moći koju ima nad entitetom u koji je investirao.
donosilac
odluka
Entitet sa pravima odlučivanja koji je ili investitor nosilac ili agent za druge strane.
Grupa Matični entitet i njegovi zavisni entiteti.
učešće bez prava kontrole Kapital u zavisnom entitetu koji se ne može pripisati matičnom entitetu ni neposredno ni posredno.
matični entitet Entitet koji kontroliše jedan ili više entiteta.
Moć Postojeća prava koja obezbeđuju sadašnju sposobnost upravljanja relevantnim aktivnostima.
prava zaštite Prava koja su osmišljena da zaštite interese strane koja ima ta prava, bez davanja toj strani moći nad entitetom na koji se ta prava odnose.
relevantne
aktivnosti
Za svrhe ovog IFRS, relevantne aktivnosti su aktivnosti entiteta u koji je investirano koje značajno utiču na prinose tog entiteta.
prava uskraćivanja ovlašćenja Prava da se donosiocu odluka uskrate ovlašćenja za donošenje odluka.
zavisni entitet Entitet koji je pod kontrolom drugog entiteta.

Sledeći termini su definisani u IFRS 11, IFRS 12 Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima, IAS 28 (izmenjen 2011. godine) ili IAS 24 Obelodanjivanja povezanih strana, i koriste se u ovom IFRS sa značenjima koja su definisana u tim IFRS:

  • pridruženi entitet
  • učešće u drugom entitetu
  • zajednički poduhvat
  • ključno rukovodeće osoblje
  • povezana strana
  • značajan uticaj.

PRILOG B

Uputstvo za primenu

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS. U njemu se opisuje primena paragrafa 1-26 i on ima istu važnost kao ostali delovi ovog IFRS.

B1 Primeri u ovom prilogu prikazuju hipotetičke situacije. Iako neki aspekti primera mogu biti prisutni u stvarnim činjeničnim stanjima, kada se primenjuje IFRS 10 moraju se proceniti sve činjenice i okolnosti za dato činjenično stanje.

Procena kontrole

B2 Da bi odredio da li kontroliše entitet u koji je investirao, investitor je dužan da proceni da li ima sve od sledećeg:

(a) moć nad entitetom u koji je investirao;

(b) izloženost, ili prava na, varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa entitetom u koji je investirao; i

(c) sposobnost da koristi svoju moć nad entitetom u koji je investirano i tako utiče na iznos prinosa za investitora.

B3 Razmatranje sledećih faktora može pomoći u ovom određivanju:

(a) namena i struktura entiteta u koji je investirano (videti paragrafe B5-B8);

(b) koje su relevantne aktivnosti i na koji se način o njima donose odluke (videti paragrafe B11-B13);

(c) da li prava investitora njemu omogućuju sadašnju sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima (videti paragrafe B14-B54);

(d) da li je investitor izložen ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa entitetom u koji je investirao (videti paragrafe B55-B57); i

(e) da li investitor ima sposobnost da koristi svoju moć nad entitetom u koji je investirao i tako utiče na iznos prinosa za investitora (videti paragrafe B58-B72).

B4 Prilikom procene kontrole nad entitetom u koji je investirano, investitor je dužan da razmotri prirodu svog odnosa sa ostalima stranama (videti paragrafe B73-B75).

Namena i struktura entiteta u koji je investirano

B5 Kada procenjuje kontrolu nad entitetom u koji je investirao, investitor je dužan da uzme u obzir namenu i strukturu entiteta u koji je investirao sa ciljem da se odrede relevantne aktivnosti, način na koji se donose odluke o relevantnim aktivnostima, ko poseduje tekuću sposobnost da upravlja tim aktivnostima i ko prima prinose od tih aktivnosti.

B6 Kada su namena i struktura entiteta u koji je investirano razmotreni, može postati jasno da se kontrola nad entitetom u koji je investirano ostvaruje putem vlasničkih instrumenata koji daju imaocu proporcionalno pravo glasa, kao što su obične akcije entiteta u koji je investirano. U tom slučaju, u odsustvu bilo kojih dodatnih aranžmana kojima se menja donošenje odluka, procena kontrole se fokusira na to koja strana, ako uopšte postoji bilo koja, ima sposobnost da ostvaruje svoja glasačka prava na način koji omogućava određivanje poslovnih i finansijskih politika entiteta u koji je investirano (videti paragraf B34-B50). U najjednostavnijem slučaju, investitor koji poseduje većinu takvih glasačkih prava, u odsustvu bilo kojih drugih faktora, kontroliše entitet u koji je investirao.

B7 Da bi se odredilo da li investitor kontroliše entitet u koji je investirao u složenijim slučajevima, može biti potrebno razmatranje nekih ili svih faktora iz paragrafa B3.

B8 Struktura entiteta u koji je investirano može biti takva da glasačka prava ne predstavljaju dominanti faktor za utvrđivanje ko kontroliše entitet u koji je investirano, kao što je slučaj kada su bilo koja glasačka prava vezana jedino za administrativne poslove, dok se relevantnim aktivnostima upravlja putem ugovornih aranžmana. U takvim slučajevima, investitorovo razmatranje namene i strukture entiteta u koji je investirano bi takođe trebalo da obuhvati i razmatranje rizika za koje je vrste izloženosti rizicima entitet u koji je investirano struktuiran, rizike za koje je strukturiran da ih prenese na druge strane koje su povezane sa entitetom u koji je investirano, i da li je investitor izložen nekim ili svim od navedenih rizika. Razmatranje rizika ne obuhvata samo rizike od negativnih efekata, već uključuje i potencijalne pozitivne efekte.

Moć

B9 Da bi imao moć nad entitetom u koji je investirao, investitor mora imati postojeća prava koja mu daju tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima. Za svrhe procene moći, potrebno je da se razmatraju jedino značajna prava i prava koja nisu prava zaštite (videti paragraf B22-B28).

B10 Određivanje da li investitor ima moć zavisi od relevantnih aktivnosti, načina na koji se donose odluke o relevantnim aktivnostima i prava koje investitor i druge strane imaju u odnosu na entitet u koji je investirano.

Relevantne aktivnosti i upravljanje relevantnim aktivnostima

B11 Za mnoge entitete u koje je investirano čitav niz poslovnih i finansijskih aktivnosti značajno utiče na njihove prinose. Primeri aktivnosti koje, u zavisnosti od okolnosti, mogu biti relevantne aktivnosti uključuju, ali nisu ograničeni na:

(a) prodaju i kupovinu dobara ili usluga;

(b) upravljanje finansijskom imovinom tokom njenog veka trajanja (uključujući i upravljanje u slučaju nemogućnosti ispunjavanja finansijskih obaveza);

(c) izbor, sticanje ili otuđenje imovine;

(d) istraživanje i razvoj novih proizvoda ili procesa; i

(e) određivanje strukture finansiranja ili obezbeđenje finansijskih sredstava.

B12 Primeri odluka o relevantnim aktivnostima uključuju, ali nisu ograničeni na:

(a) ustanovljavanje poslovnih i kapitalnih odluka entiteta u koji je investirano, uključujući i finansijske planove; i

(b) imenovanje ključnog upravljačkog osoblja entiteta u koji je investirano i određivanje njihovih primanja ili imenovanje pružalaca usluga i prekid primanja njihovih usluga ili zaposlenja.

B13 U nekim situacijama, aktivnosti, kako pre, tako i posle nastanka određenog skupa okolnosti ili nastanka događaja mogu biti relevantne aktivnosti. Kada dva ili više investitora imaju tekuću sposobnost da upravljaju relevantnim aktivnostima i te aktivnosti se dogode u različito vreme, investitori moraju da odluče koji investitor je sposoban da upravlja aktivnostima koje najznačajnije utiču na one prinose na način koji je usklađen sa tretmanom istovremenih prava odlučivanja (videti paragraf 13). Investitori moraju povremeno da preispituju takvu procenu ako je došlo do promena u relevantnim činjenicama ili okolnostima.

Primeri primene
Primer 1

Dva investitora osnivaju entitet u koji investiraju u cilju razvijanja i prodaje medicinskog proizvoda. Jedan investitor je odgovoran za razvoj i dobijanje zakonske saglasnosti za medicinski proizvod-ta odgovornost obuhvata samostalnu sposobnost donošenja svih odluka vezanih za razvoj proizvoda i dobijanje zakonske saglasnosti. Jednom kada zakonodavac odobri proizvod, drugi investitor preuzima njegovu proizvodnju i prodaju-taj investitor ima samostalnu sposobnost donošenja svih odluka vezano za proizvodnju i prodaju proizvoda. Ako su sve aktivnosti-razvoj i dobijanje zakonskih saglasnosti, kao i proizvodnja i prodaja medicinskog proizvoda-relevantne aktivnosti, svaki od investitora bi trebalo da odredi da li ima sposobnost da upravlja aktivnostima koje najznačajnije utiču na prinose od entiteta u koji je investirano. Prema tome, svaki od investitora bi trebalo da razmotri da li su razvoj i dobijanje zakonskih saglasnosti ili proizvodnja i prodaja medicinskog proizvoda ta aktivnost koja najznačajnije utiče na prinose od entiteta u koji je investirano i da li on ima sposobnost da upravlja tom aktivnošću. U određivanju koji investitor ima moć, investitori bi trebalo da razmotre:

(a) namenu i strukturu entiteta u koji je investirano;

(b) faktore koji određuju profitnu stopu, prihode i vrednost entiteta u koji je investirano, kao i vrednost medicinskog proizvoda;

(c) efekte na prinose entiteta u koji je investirano koji proizilaze iz ovlašćenja za donošenje odluka svakog od investitora u odnosu na faktore pod (b); i

(d) izloženost investitora varijabilnosti prinosa.

U ovom konkretnom primeru, investitori takođe bi trebalo da razmotre:

(e) neizvesnost i trud neophodan za dobijanje zakonskih saglasnosti (uzimajući u obzir iskustvo investitora u uspešnom razvoju i dobijanju zakonskih saglasnosti za medicinske proizvode); i

(f) koji će investitor kontrolisati medicinski proizvod nakon uspešne faze razvoja.

Primer 2

Investiciona finansijska struktura (entitet u koji je investirano) je osnovana i finansirana iz dužničkog instrumenta u posedu investitora (dužnički investitor) i vlasničkih instrumenata kapitala koji su u posedu izvesnog broja drugih investitora. Kapitalna tranša ima za cilj da apsorbuje prve gubitke i da primi sve rezidualne prinose od entiteta u koji je investirano. Jedan od investitora sa vlasničkim instrumentima kapitala koji poseduje 30% kapitala je ujedno i menadžer imovine. Entitet u koji je investirano koristi prihode za kupovinu portfelja finansijskih sredstava, čime se entitet u koji je investirano izlaže kreditnom riziku povezanom sa mogućim neizvršenjem plaćanja po osnovu glavnice i kamate od sredstava. Transakcija se nudi dužničkom investitoru kao investicija sa minimalnom izloženošću kreditnom riziku povezanom sa mogućim neizvršenjem sredstava u portfelju, zbog same prirode tih sredstava i zato što je kapitalna tranša strukturirana na način da apsorbuje prve gubitke entiteta u koji je investirano. Prinosi entiteta u koji je investirano su pod značajnim uticajem upravljanja portfeljom imovine tog entiteta, što obuhvata odluke o izboru, sticanju i otuđenju sredstava u okvirima smernica portfelja i upravljanja sredstvima portfelja koja su u statusu neizvršenja. Svim ovim aktivnostima upravlja menadžer imovine do momenta kada obim neizvršenih obaveza dostigne naznačenu proporciju vrednosti portfelja (tj. kada je vrednost portfelja takva da je kapitalna tranša entiteta u koji je investirano potrošena). Od tog momenta, upravitelj fonda treće lice upravlja sredstvima u skladu sa uputstvima dužničkog investitora. Upravljanje portfeljom imovine entiteta u koji je investirano predstavlja relevantnu aktivnost tog entiteta. Menadžer imovine ima sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima do momenta kada obim neizvršenja dostigne naznačenu proporciju vrednosti portfelja; dužnički investitor ima sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima kada vrednost sredstava u neizvršenju premaši naznačenu proporciju vrednosti portfelja. Menadžer imovine i dužnički investitor svako ponaosob bi trebalo da odredi da li imaju sposobnost da upravljaju aktivnostima koje najznačajnije utiču na prinose entiteta u koji je investirano, uključujući i razmatranje namene i strukture entiteta u koji je investirano, kao i izloženosti svake od strana na varijabilnost prinosa.

Prava koja daju investitoru moć nad entitetom u koji je investirao

B14 Moć proističe iz prava. Da bi imao moć nad entitetom u koji je investirao, investitor mora da poseduje postojeća prava koja investitoru daju tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti. Prava koja mogu investitoru dati moć se mogu razlikovati od jednog do drugog entiteta u koji je investirano.

B15 Primeri prava koja, bilo pojedinačno ili u kombinaciji, mogu dati investitoru moć uključuju ali nisu ograničena na:

(a) prava u vidu glasačkih prava (ili potencijalnih glasačkih prava) u entitetu u koji je investirano (videti paragrafe B34-B50);

(b) prava imenovanja, ponovnog imenovanja ili razrešenja članova ključnog upravljačkog osoblja entiteta u koji je investirano koje ima sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima;

(c) prava imenovanja ili razrešenja drugog entiteta koje upravlja relevantnim aktivnostima;

(d) prava davanja instrukcija entitetu u koji je investirano za stupanje u transakcije, ili prava veta nad eventualnim izmenama, koje su u korist investitora; i

(e) ostala prava (kao što su prava odlučivanja koja su definisana ugovorom o upravljanju) koja nosiocu tih prava daju sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima.

B16 Opšte uzev, kada entitet u koji je investirano ima niz poslovnih i finansijskih aktivnosti koje značajno utiču na prinose entiteta u koji je investirano i kada je neophodno kontinuirano suštinsko odlučivanje u vezi sa tim aktivnostima, moć investitora proističe iz glasačkih ili sličnih prava, bilo da su ona pojedinačna ili u kombinaciji sa drugim aranžmanima.

B17 Kada glasačka prava ne mogu imati značajan uticaj na prinose entiteta u koji je investirano, kao što je slučaj kada se glasačka prava odnose samo na izvršne poslove i kada ugovorni aranžmani određuju smer relevantnih aktivnosti, investitor bi trebalo da proceni takve ugovorne aranžmane da bi odredio da li su njegova prava dovoljna da mu obezbede moć nad entitetom u koji je investirao. Da bi investitor ustanovio da li ima dovoljno prava koja bi mu dala moć, investitor je dužan da razmotri namenu i strukturu entiteta u koji je investirao (videti paragrafe B5-B8), kao i zahteve iz paragrafa B51-B54 zajedno sa paragrafima B18-B20.

B18 U nekim okolnostima može biti teško ustanoviti da li su prava investitora dovoljna da mu daju moć nad entitetom u koji je investirao. U takvim slučajevima, da bi se omogućila procena moći, investitor mora razmotriti dokaze koji ukazuju na to da li on poseduje praktičnu sposobnost da jednostrano upravlja relevantnim aktivnostima. Razmatraju se sledeće činjenice, ali bez ograničenja samo na njih, koje, kada se razmotre zajedno sa pravima investitora i indikatorima iz paragrafa B19 i B20, mogu pružiti dokaz da su prava investitora dovoljna da mu daju moć nad entitetom u koji je investirao:

(a) Investitor može, bez ugovorom definisanog prava na to, da imenuje ili odobri imenovanje ključnog rukovodećeg osoblja koje ima sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima.

(b) Investitor može, bez ugovorom definisanog prava na to, da naloži entitetu u koji je investirao da da stupi u značajne transakcije u korist investitora ili stavi veto na njihove promene.

(c) Investitor može da dominira ili postupkom nominovanja za izbor članova u upravljačkom telu entiteta u koji je investirano ili može da ostvari dobijanjem ovlašćenja od drugih imaoca glasačkih prava.

(d) Ključno rukovodeće osoblje entiteta u koji je investirano su povezana strana sa investitorom (na primer, izvršni direktor entiteta u koji je investirano i izvršni direktor investitora su jedna te ista osoba).

(e) Većina članova upravljačkog tela entiteta u koji je investirano su povezane strane sa investitorom.

B19 Nekad su prisutne indicije da investitor ima poseban odnos sa entitetom u koji je investirao, što nagoveštava da investitor ima više od pasivnog interesa u entitetu u koji je investirao. Postojanje bilo kog pojedinačnog indikatora, ili posebne kombinacije indikatora, ne znači samo po sebi da je kriterijum moći ispunjen. Međutim, postojanje više od pasivnog interesa u entitetu u koji je investirano može ukazivati na činjenicu da investitor ima druga srodna prava koja su dovoljna da mu obezbede moć ili da pruže dokaz o postojanju moći nad entitetom u koji je investirano. Na primer, sledeće ukazuje na to da investitor ima više od pasivnog interesa u entitetu u koji je investirano i, u kombinaciji sa drugim pravima, može ukazivati na postojanje moći:

(a) Ključno upravljačko osoblje entiteta u koji je investirano koje ima sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti je u sadašnjem trenutku ili je ranije bio zaposlen kod investitora.

(b) Poslovanje entiteta u koji je investirano je zavisno od investitora, kao u sledećim situacijama:

(i) Finansiranje značajnog dela poslovanja entiteta u koji je investirano zavisi od investitora.

(ii) Investitor garantuje za značajan deo obaveza entiteta u koji je investirao.

(iii) Entitet u koji je investirano zavisan je od investitora u sferi ključnih usluga, tehnologije, zaliha ili sirovina.

(iv) Investitor kontroliše imovinu, kao što su licence ili zaštitni znakovi, koja je od ključne važnosti za poslovanje entiteta u koji je investirao.

(v) Entitet u koji je investirano zavisi od investitora u pogledu ključnog upravljačkog osoblja, na primer u slučaju kada osoblje investitora poseduje specijalizovana znanja o poslovanju entiteta u koji je investirano.

(c) Značajan deo aktivnosti entiteta u koji je investirano ili uključuje ili se obavlja u ime investitora.

(d) Izloženost investitora, ili prava, na prinose od učešća u entitetu u koji je investirano je nesrazmerno veća od njegovih glasačkih prava ili drugih srodnih prava. Na primer, moguća je situacija u kojoj investitor ima pravo, ili izloženost, na više od polovine prinosa entiteta u koji je investirano, ali ima manje od polovine glasačkih prava u entitetu u koji je investirano.

B20 Što je veća izloženost investitora, ili prava na varijabilne prinose po osnovu učešća u entitetu u koji je investirano, tim je veći podsticaj za investitora da stekne prava koja su dovoljna da mu obezbede moć. Stoga je postojanje velike izloženosti prema varijabilnim prinosima indikator da investitor može imati moć. Međutim, veličina investitorove izloženosti, sama po sebi, ne određuje da li investitor ima moć nad entitetom u koji je investirano.

B21 Kada se faktori navedeni u paragrafu B18 i indikatori navedeni u paragrafima B19 i B20 razmatraju zajedno sa pravima investitora, veća težina bi trebalo da bude data dokazima moći koji su opisani u paragrafu B18.

Značajna prava

B22 Investitor, prilikom procenjivanja da li ima moć, uzima u obzir samo značajna prava koja se odnose na entitet u koji je investirano (koja investitor i drugi imaju). Da bi pravo bilo značajno, nosilac tog prava mora imati praktičnu sposobnost da to pravo i ostvari.

B23 Određivanje da li su prava značajna zahteva prosuđivanje, uzimanje u obzir svih činjenica i okolnosti. Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom takvog određivanja uključuju, ali nisu ograničeni na sledeće:

(a) Da li postoje bilo kakve barijere (ekonomske ili druge) koje sprečavaju nosioca tog prava (ili nosioce tih prava) da ta prava ostvari. Primeri takvih barijera uključuju, ali nisu ograničeni na:

(i) finansijske kazne ili podsticaje koji mogu sprečiti (ili odvratiti) nosioca prava u ostvarivanju njegovih prava;

(ii) cenu izvršenja ili cenu konverzije koja stvara finansijsku prepreku koja bi sprečila (ili odvratila) nosioca prava u ostvarivanju svojih prava.

(iii) termine i uslove zbog kojih je mala verovatnoća da će prava biti ostvarena, na primer, uslovi koji određuju kratak vremenski period za njihovo ostvarenje.

(iv) nepostojanje izričitog, razumnog mehanizma, u osnivačkim aktima entiteta u koji je investirano ili u važećim zakonima ili propisima, kojim se omogućava nosiocu prava da ostvari svoja prava.

(v) nesposobnost nosioca prava da pribavi informacije neophodne za ostvarenje svojih prava.

(vi) operativne barijere ili podsticaje koji mogu sprečiti (ili odvratiti) nosioca prava u ostvarivanju svojih prava (na primer, odsustvo drugih menadžera voljnih ili sposobnih da obezbede specijalizovane usluge ili obezbede usluge i preuzmu druge aktivnosti koje su u nadležnosti trenutnog menadžera).

(vii) zakonske ili regulatorne zahteve koji sprečavaju nosioca prava u ostvarivanju svojih prava (na primer, kada je inostranom investitoru zabranjeno da ostvaruje svoja prava).

(b) Kada ostvarenje prava zahteva saglasnost više strana, ili kada su više strana nosioci prava, da li je ustanovljen mehanizam koji obezbeđuje tim stranama praktičnu sposobnost da zajednički ostvare svoja prava ako odaberu da to urade. Nedostatak takvog mehanizma je indikator da prava ne mogu biti značajna. Što je veći broj strana čija je saglasnost obavezna za ostvarenje prava, tim je manja verovatnoća da su ta prava suštinska. Međutim, upravni odbor čiji su članovi nezavisni od donosioca odluke može poslužiti kao mehanizam za mnogobrojne investitore da zajednički rade u ostvarivanju svojih prava. Stoga je verovatnije da će prava oduzimanja ovlašćenja za donošenje odluka donosiocima odluka, koja se ostvaruju preko nezavisnog upravnog odbora, biti po prirodi više suštinska nego kada bi takva prava bila ostvarivana pojedinačno od strane velikog broja investitora.

(c) Da li strana ili strane koje su nosioci prava mogu imati koristi od ostvarenja tih prava. Na primer, nosilac potencijalnih glasačkih prava u entitetu u koji je investirano (videti paragraf B47-B50) bi trebalo da razmotri cenu izvršenja ili cenu konverzije instrumenta. Više je verovatno da su rokovi i uslovi za potencijalna glasačka prava sustinski kada je instrument novčano izražen ili bi investitor imao koristi od izvršenja ili konverzije instrumenta iz drugih razloga (na primer, kroz ostvarenje sinergija između investitora i entiteta u koji je investirano).

B24 Da bi prava bila značajna ona bi takođe trebala da budu ostvariva kada je potrebno doneti odluke o smeru relevantnih aktivnosti. Uglavnom, da bi bila značajna, prava bi trebala da budu trenutno ostvariva. Međutim, ponekad prava mogu biti značajna, iako ta prava nisu trenutno ostvariva.

Primeri primene
Primer 3

Entitet u koji je investirano održava godišnju skupštinu akcionara na kojoj se donose odluke o smeru relevantnih aktivnosti. Sledeća skupština akcionara je planirana za osam meseci. Međutim, akcionari koji pojedinačno ili kolektivno imaju najmanje 5% glasačkih prava mogu da sazovu vanrednu skupštinu radi promene postojeće politike o relevantnim aktivnostima, ali zahtev da se obaveste drugi akcionari znači da takva skupština ne može biti održana pre isteka 30 dana. Politike vezane za relevantne aktivnosti se mogu menjati jedino na vanrednim ili redovnim skupštinama akcionara. To uključuje odobravanje materijalno značajnih prodaja imovine, kao i sticanje ili otuđenje značajnih investicija.

Navedeni skup činjenica je primenjen u primerima 3A-3D koji su dole opisani. Svaki primer se razmatra posebno.

Primer 3A

Investitor ima većinu glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Glasačka prava investitora su značajna zato što je investitor sposoban da donosi odluke o smeru relevantnih aktivnosti kada je potrebno doneti takve odluke. Činjenica da je potrebno 30 dana pre no što investitor može da ostvari svoja glasačka prava ne sprečava investitora da ima tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima od momenta kada investitor stekne vlasništvo nad akcijama.

Primer 3B

Investitor je ugovorna strana u forvard ugovoru za sticanje većinskog dela akcija u entitetu u koji je investirano. Datum izvršenja forvard ugovora je za 25 dana. Postojeći akcionari ne mogu da izmene postojeće politike vezane za relevantne aktivnosti zato što vanredna skupština ne može biti održana za manje od 30 dana u kom periodu će forvard ugovor već biti izvršen. Prema tome, investitor ima prava koja su suštinski jednaka pravima većinskog vlasnika iz primera 3A gore (tj. investitor sa forvard ugovorom može da donosi odluke o smeru relevantnih aktivnosti kada ih je potrebno doneti). Forvard ugovor investitora je suštinsko pravo koje investitoru daje tekućusposobnost da usmerava relevantne aktivnosti, čak i pre izvršenja forvard ugovora.

Primer 3C

Investitor ima materijalno značajnu opciju za sticanje većinskog dela akcija u entitetu u koji je investirano koja je izvršiva za 25 dana i ima cenu izvršenja koja je značajno ispod tržišne cene imovine koja leži u osnovi. Isti zaključak se može izvesti kao u primeru 3B.

Primer 3D

Investitor je ugovorna strana u forvard ugovoru za sticanje većinskog dela akcija u entitetu u koji je investirano, bez drugih povezanih prava nad entitetom u koji je investirano. Datum izvršenja forvard ugovora je za šest meseci. Za razliku od primera gore, investitor nema tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima. Postojeći akcionari imaju trenutnu sposobnost da usmeravaju relevantne aktivnosti zato što mogu da promene postojeće politike vezane za relevantne aktivnosti pre izvršenja forvard ugovora.

B25 Suštinska prava koja su ostvariva za druge strane mogu sprečiti investitora da kontroliše entitet u koji je investirano a na koji se ta prava odnose. Takva suštinska prava ne zahtevaju od njihovih nosilaca da imaju sposobnost da iniciraju odluke. Sve dok prava nisu samo prava zaštite (videti paragrafe B26-B28), suštinska prava koja imaju druge strane mogu sprečiti investitora da kontroliše entitet u koji je investirano, čak i kad ta prava daju njihovim nosiocima samo tekuću sposobnost da odobre ili blokiraju odluke koje se odnose na relevantne aktivnosti.

Zaštitna prava

B26 U procenjivanju da li prava daju investitoru moć nad entitetom u koji je investirano, investitor bi trebalo da oceni da li su njegova prava, i prava koja drugi imaju, zaštitna prava. Zaštitna prava se odnose na bazične promene u aktivnostima entiteta u koji je investirano ili se primenjuju u izuzetnim okolnostima. Međutim, nisu sva prava koja se primenjuju u izuzetnim okolnostima ili koja su uslovljena nekim događajima zaštitna prava (videti paragrafe B13 i B53).

B27 Budući da su zaštitna prava osmišljena da zaštite interese njihovog nosioca bez davanja toj strani moći nad entitetom u koji je investirano i na koga se ta prava odnose, investitor koji ima samo zaštitna prava ne može imati moć ili sprečiti drugu stranu da ima moć nad entitetom u koji je investirano (videti paragraf 14).

B28 Primeri zaštitnih prava uključuju, ali nisu ograničena na:

(a) pravo zajmodavca da ograniči dužnika u preduzimanju aktivnosti koje mogu značajno izmeniti kreditni rizik dužnika na štetu zajmodavca.

(b) pravo strane koja ima učešće bez prava kontrole u entitetu u koji je investirano da odobri kapitalne investicije koje su veće od potrebnih za uobičajeno poslovanje, ili da odobri emisiju vlasničkih ili dužničkih instrumenata.

(c) pravo zajmodavca da preuzme imovinu dužnika u slučaju da dužnik ne ispuni naznačene uslove otplate zajma.

Franšize

B29 Ugovor o franšizi u kome je entitet u koji je investirano primalac franšize daje davaocu franšize prava koja imaju za cilj zaštitu franšiznog brenda. Ugovori o franšizi tipično daju davaocima franšize neka prava odlučivanja vezana za poslovanje primaoca franšize.

B30 Opšte uzev, prava davalaca franšize ne ograničavaju sposobnost strana koje nisu davalac franšize da donose odluke koje imaju značajan uticaj na prinose primaoca franšize. Isto tako prava davaoca franšize u ugovoru o franšizi ne daju obavezno davaocu franšize tekućusposobnost da usmerava aktivnosti koje značajno utiču na prinose primaoca franšize.

B31 Potrebno je napraviti razliku između tekuće sposobnosti za donošenje odluka koje imaju značajan uticaj na prinose primaoca franšize i sposobnosti za donošenje odluka kojima se štiti franšizni brend. Davalac franšize nema moć nad primaocem franšize ako druge strane imaju postojeća prava koja im daju tekuću sposobnost da usmeravaju relevantne aktivnosti primaoca franšize.

B32 Pristupanjem ugovoru o franšizi primalac franšize je doneo samostalno odluku o vođenju svog poslovanja u skladu sa uslovima iz ugovora o franšizi, ali za svoj račun.

B33 Kontrola nad tako fundamentalnim odlukama kao što su pravni oblik primaoca franšize i struktura finansiranja može biti u rukama strana koje nisu davalac franšize i može značajno uticati na prinose primaoca franšize. Što je niži nivo finansijske podrške koju pruža davalac franšize i što je manja izloženost davaoca franšize varijabilnosti prinosa primaoca franšize to je veća verovatnoća da davalac franšize samo ima zaštitna prava.

Glasačka prava

B34 Često investitor ima tekuću sposobnost, posredstvom glasačkih ili srodnih prava, da usmerava relevantne aktivnosti. Investitor razmatra zahteve iz ovog odeljka (paragrafi B35-B50) ako se relevantnim aktivnostima entiteta u koji je investirano upravlja putem glasačkim prava.

Moć sa većinskim glasačkim pravima

B35 Investitor koji ima više od polovine glasačkih prava u entitetu u koji je investirano ima moć u sledećim situacijama, osim ako se primenjuje paragraf B36 ili paragraf B37:

(a) relevantne aktivnosti se usmeravaju putem glasanja od strane nosioca većinskog dela glasačkih prava, ili

(b) većina članova upravljačkog tela koje usmerava relevantne aktivnosti imenuje se glasanjem nosioca većinskog dela glasačkih prava.

Većinska glasačka prava ali bez moći

B36 Da bi investitor koji ima više od polovine glasačkih prava u entitetu u koji je investirano imao moć nad entitetom u koji je investirano, glasačka prava investitora moraju biti suštinska, u skladu sa paragrafima B22-B25, i moraju obezbeđivati investitoru tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti, što se često sprovodi kroz određivanje poslovne i finansijske politike. Ako drugi entitet ima postojeća prava koja tom entitetu daju pravo da usmerava relevantne aktivnosti i taj entitet nije agent investitora, onda investitor nema moć nad entitetom u koji je investirano.

B37 Investitor nema moć nad entitetom u koji je investirano čak i ako investitor ima većinu glasačkih prava kada ta glasačka prava nisu suštinska. Na primer, investitor koji ima više od polovine glasačkih prava u entitetu u koji je investirano ne može imati moć ako su relevantne aktivnosti pod kontrolom države, suda, upravnika, stečajnog upravnika, likvidacionog upravnika ili zakonodavca.

Moć bez većinskih glasačkih prava

B38 Investitor može imati moć čak i kad ima manje od većine glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Investitor može imati moć sa manje od većine glasačkih prava u entitetu u koji je investirano, na primer, zahvaljujući:

(a) ugovornom aranžmanu između investitora i ostalih nosilaca glasačkih prava (videti paragraf B39);

(b) pravima koja proističu iz drugih ugovornih aranžmana (videti paragraf B40);

(c) glasačkim pravima investitora (videti paragrafe B41-B45);

(d) potencijalnim glasačkim pravima (videti paragrafe B47-B50); ili

(e) kombinaciji od (a)-(d).

Ugovorni aranžman sa drugim nosiocima glasačkih prava

B39 Ugovorni aranžman između investitora i drugih nosilaca glasačkih prava može dati investitoru pravo da ostvari glasačka prava dovoljna da investitoru obezbede moć, čak i ako investitor nema glasačka prava dovoljna da mu daju moć bez ugovornog aranžmana. Međutim, ugovorni aranžman može osigurati da investitor može da usmeri dovoljan broj drugih nosilaca glasačkih prava kako da glasaju i tako omoguće investitoru da donosi odluke o relevantnim aktivnostima.

Prava koja proizilaze iz drugih ugovornih aranžmana

B40 Druga prava za donošenje odluka, u kombinaciji sa glasačkim pravima, mogu dati investitoru tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti. Na primer, prava definisana ugovornim aranžmanom u kombinaciji sa glasačkim pravima mogu biti dovoljna da investitoru daju trenutnu sposobnost da upravlja proizvodnim procesima entiteta u koji je investirano ili da ih usmerava ili druge poslovne ili finansijske aktivnosti entiteta u koji je investirano koje značajno utiču na prinose tog entiteta. Međutim, u odsustvu bilo koji drugih prava, ekonomska zavisnost entiteta u koji je investirano od investitora (kao što su odnosi između dobavljača i njegovog glavnog kupca) ne može da ima za posledicu moć investitora nad entitetom u koji je investirano.

Glasačka prava investitora

B41 Investitor sa manje od većine glasačkih prava ima prava koja su dovoljna da mu daju moć kada investitor ima praktičnu sposobnost da samostalno usmerava relevantne aktivnosti.

B42 Kada se ocenjuje da li su investitorova glasačka prava dovoljna da mu daju moć, investitor razmatra sve činjenice i okolnosti, uključujući:

(a) veličinu učešća investitora u glasačkim pravima u odnosu na veličinu i disperziju učešća ostalih nosilaca glasačkih prava, uz napomenu da:

(i) što veća glasačka prava investitor ima, to je veća verovatnoća da investitor ima postojeća prava koja mu daju tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti;

(ii) što veća glasačka prava investitor ima u odnosu na druge nosioce glasačkih prava, to je veća verovatnoća da investitor ima postojeća prava koja mu daju tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti;

(iii) što je veći broj strana koje bi trebalo da se udruže da bi nadglasale investitora, to je veća verovatnoća da investitor ima postojeća prava koja mu daju tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti;

(b) potencijalna glasačka prava koja investitor ima, druge nosioce glasačkih prava i druge strane (videti paragraf B47-B50);

(c) prava koja proističu iz drugih ugovornih aranžmana (videti paragraf B40); i

(d) sve dodatne činjenice i okolnosti koje ukazuju na to da investitor ima, ili nema, tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti u momentu kada treba doneti odluke, uključujući obrasce glasanja na prethodnim skupštinama akcionara.

B43 Kada se smer relevantnih aktivnosti određuje većinom glasova i kada investitor poseduje značajno više glasačkih prava od bilo kog drugog nosioca glasačkog prava ili organizovane grupe nosilaca glasačkih prava, i kada su ostali akcionari široko disperzovani, može postati jasno nakon uzimanja u obzir samo faktora navedenih u paragrafu B42(a)-(c) da investitor ima moć nad entitetom u koji je investirano.

Primeri primene
Primer 4

Investitor stiče 48% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Preostala glasačka prava su u posedu više hiljada akcionara, pri čemu nijedan pojedinačno ne poseduje više od 1% glasačkih prava. Nijedan od akcionara nema aranžman da se konsultuje sa bilo kojim drugim akcionarom, niti za donošenje kolektivnih odluka. Prilikom procenjivanja procenta glasačkih prava koji bi trebalo da stekne, a na osnovu relativne veličine ostalih vlasničkih učešća, investitor je ustanovio da je učešće od 48 % dovoljno da mu obezbedi kontrolu. U tom slučaju, na osnovu apsolutne veličine svog učešća i relativne veličine ostalih učešća, investitor zaključuje da ima dovoljno dominantno glasačko učešće koje zadovoljava zahteve kriterijuma moći bez potrebe da razmotri druge dokaze moći.

Primer 5

Investitor A ima 40% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano, dok svaki od dvanaest drugih investitora poseduje po 5% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Sporazum između akcionara daje investitoru A pravo da imenuje, razrešava i određuje naknadu upravi nadležnoj za upravljanje relevantnim aktivnostima. Da bi se sporazum izmenio potrebna je dvotrećinska većina glasova akcionara. U tom slučaju, investitor A zaključuje da apsolutna veličina njegovog učešća i relativna veličina ostalih učešća sami po sebi nisu dovoljni da bi se zaključilo da li investitor poseduje prava koja su dovoljna da mu obezbeđuju moć. Međutim, investitor A utvrđuje da je njegovo ugovorno pravo da imenuje, razrešava i određuje naknadu upravi dovoljno da se zaključi da on poseduje moć nad entitetom u koji je investirano. Činjenica da investitor A možda nikad nije iskoristio to pravo, kao ni verovatnoća da će investitor A iskoristiti svoje pravo da imenuje, razrešava i određuje naknadu upravi, ne bi trebalo da se razmatraju prilikom procene da li investitor A ima moć.

B44 U drugim situacijama može postati jasno nakon razmatranja samo faktora navedenih u paragrafu B42(a)-(c) da investitor nema moć.

Primeri primene
Primer 6

Investitor A je nosilac 45% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Svaki od dva druga investitora poseduje po 26% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Tri akcionara su nosioci preostalih glasačkih prava od kojih svaki ima po 1%. Ne postoje drugi aranžmani koji utiču na odlučivanje. U ovom slučaju veličina učešća investitora A i njegova relativna veličina u odnosu na druga učešća su dovoljni da se zaključi da investitor A nema moć. Samo dva druga investitora bi trebalo da se udruže da bi sprečili investitora A da upravlja relevantnim aktivnostima entiteta u koji je investirano.

B45 Međutim, faktori navedeni u paragrafu B42(a)-(c) sami po sebi možda nisu dovoljno ubedljivi da bi se doneo zaključak. Ako investitor, nakon razmatranja tih faktora, nije siguran da li ima moć, on bi trebalo da razmotri dodatne činjenice i okolnosti, kao na primer da li su ostali akcionari po prirodi pasivni, što je demonstrirano kroz obrasce glasanja na prethodnim skupštinama akcionara. Ovo uključuje procenu faktora navedenih u paragrafu B18 i indikatora iz paragrafa B19 i B20. Što manje glasačkih prava investitor ima, i što je manji broj strana koje bi trebalo da se udruže da bi nadglasale investitora, time bi trebalo da bude data veća specifična težina dodatnim činjenicama i okolnostima prilikom procenjivanja da li su investitorova prava dovoljna da mu daju moć. Kada se činjenice i okolnosti iz paragrafa B18-B20 razmatraju zajedno sa pravima investitora, veća specifična težina bi trebalo da bude data dokazima moći iz paragrafa B18 nego indikatorima moći iz paragrafa B19 i B20.

Primeri primene
Primer 7

Investitor poseduje 45% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Svaki od jedanaest drugih akcionara pojedinačno ima 5% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Nijedan od akcionara nema ugovorni aranžman da se konsultuje sa drugim akcionarima, niti za kolektivno odlučivanje. U ovom slučaju, apsolutna veličina učešća investitora i relativna veličina učešća ostalih akcionara sami po sebi nisu dovoljni za zaključivanje u određivanju da li investitor poseduje prava koja su dovoljna da mu daju moć nad entitetom u koji je investirano. Dodatne činjenice i okolnosti koje mogu pružiti dokaz da investitor ima ili nema moć bi trebalo da budu razmotrene.

Primer 8

Investitor ima 35% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Svaki od tri ostala akcionara pojedinačno ima 5% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Preostala glasačka prava imaju mnogobrojni drugi akcionari i nijedan od kojih nema više od 1% glasačkih prava. Nijedan od akcionara nema aranžman da se konsultuje sa bilo kojim drugim akcionarom, niti za donošenje kolektivnih odluka. Odluke o relevantnim aktivnostima entiteta u koji je investirano zahtevaju saglasnost većine glasova na relevantnim skupštinama akcionara – 75% od ukupnih glasačkih prava u entitetu u koji je investirano je korišćeno na nedavnim relevantnim skupštinama akcionara. U ovom slučaju, aktivno učešće ostalih akcionara na nedavnim skupštinama akcionara ukazuje na to da investitor ne bi imao praktičnu sposobnost da samostalno upravlja relevantnim aktivnostima, uprkos činjenici da je investitor upravljao relevantnim aktivnostima zato što je dovoljan broj drugih akcionara glasao na isti način kao investitor.

B46 Ako nije jasno da investitor ima moć, nakon razmatranja faktora navedenih u paragrafu B42(a)-(d), onda investitor ne kontroliše entitet u koji je investirano.

Potencijalna glasačka prava

B47 Kada ocenjuje kontrolu da bi odredio da li ima moć investitor uzima u obzir svoja potencijalna glasačka prava, kao i potencijalna glasačka prava koja imaju druge strane. Potencijalna glasačka prava su prava da se steknu glasačka prava u entitetu u koji je investirano, kao što su ona koja proističu iz konvertibilnih instrumenata ili opcija, uključujući i forvard ugovore. Takva potencijalna prava razmatraju se jedino ako su prava suštinska (videti paragrafe B22-B25).

B48 Kada razmatra potencijalna glasačka prava, investitor bi trebalo da razmotri svrhu i strukturu instrumenta, kao i svrhu i strukturu svih ostalih angažmana koje investitor ima u entitetu u koji je investirano. Ovo obuhvata ocenu različitih rokova i uslova instrumenta, kao i investitorova očigledna očekivanja, motive i razloge za prihvatanje takvih rokova i uslova.

B49 Ako investitor takođe ima glasačka ili druga prava odlučivanja koja se odnose na aktivnosti entiteta u koji je investirano, investitor ocenjuje da li ta prava, u kombinaciji sa potencijalnim glasačkim pravima, investitoru daju moć.

B50 Suštinska potencijalna glasačka prava sama po sebi, ili u kombinaciji sa drugim pravima, mogu investitoru da daju tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima. Na primer, to je verovatno slučaj kada investitor ima 40% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano i, u skladu sa paragrafom B23, ima suštinska prava koja proističu iz opcije za sticanje dodatnih 20% glasačkih prava.

Primeri primene
Primer 9

Investitor A stiče 70% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Investitor B ima 30% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano, kao i opciju za sticanje polovine glasačkih prava investitora A. Ta opcija je izvršiva za naredne dve godine po fiksnoj ceni koja je značajno veća od tržišne cene sticanja sredstva koje u sebi sadrži ta glasačka prava (i očekuje se da će takav odnos ostati u tom dvogodišnjem periodu). Investitor A koristi svoja glasačka prava i aktivno upravlja relevantnim aktivnostima entiteta u koji je investirano. U tom slučaju, verovatno je da investitor A zadovoljava zahteve kriterijuma moći s obzirom da izgleda ima tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima. Iako investitor B ima trenutno izvršive opcije za sticanje dodatnih glasačkih prava (koja bi mu, kada bi se iskoristila, dala većinska glasačka prava u entitetu u koji je investirano), rokovi i uslovi povezanim sa tim opcijama su takvi da se opcije ne smatraju značajnim.

Primer 10

Investitor A i dva druga investitora svaki ponaosob imaju po trećinu glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Poslovne aktivnosti entiteta u koji je investirano su usko povezane sa investitorom A. Pored svojih vlasničkih instrumenata, investitor A takođe ima i dužničke instrumente sa mogućnošću njihove konverzije u obične akcije entiteta u koji je investirano u bilo kom trenutku po ceni koja je veća od tržišne cene akcija (ali ne značajno veća). Kad bi došlo do konverzije duga, investitor A bi stekao 60% glasačkih prava u entitetu u koji je investirano. Investitor A bi imao koristi od realizacije sinergija ako bi se dužnički instrumenti konvertovali u obične akcije. Investitor A ima moć nad entitetom u koji je investirao zato što poseduje glasačka prava u entitetu u koji je investirao zajedno sa značajnim potencijalnim glasačkim pravima koja mu daju tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima.

Moć kada glasačka ili slična prava nemaju značajan uticaj na prinose entiteta u koji je investirano

B51 U ocenjivanju svrhe i strukture entiteta u koji je investirano (videti paragraf B5-B8), investitor bi trebalo da razmotri učestvovanje i odluke koje su donete prilikom osnivanja entiteta u koji je investirano kao deo njegove strukture i vrednuje da li uslovi transakcije i karakteristike učestvovanja obezbeđuju investitoru prava koja su dovoljna da mu daju moć. Učestvovanje u strukturiranju entiteta u koji je investirano samo po sebi nije dovoljno da investitoru da kontrolu. Međutim, učestvovanje u strukturiranju može ukazati na to da je investitor imao priliku da stekne prava koja su dovoljna da mu daju moć nad entitetom u koji je investirano.

B52 Dodatno, investitor će razmotriti ugovorne aranžmane kao što su opciona prava kupovine, opciona prava prodaje i prava likvidacije koja su ustanovljena prilikom osnivanja entiteta u koji je investirano. Kada takvi ugovorni aranžmani obuhvataju aktivnosti usko povezane sa entitetom u koji je investirano, onda su takve aktivnosti u suštini sastavni deo opštih aktivnosti entiteta u koji je investirano, čak i ako one mogu nastati izvan pravnih okvira entiteta u koji je investirano. Dakle, eksplicitna ili implicitna prava odlučivanja, ugrađena u ugovorne aranžmane koji su usko povezani sa entitetom u koji je investirano, trebalo bi da se tretiraju kao relevantne aktivnosti prilikom određivanja moći nad entitetom u koji je investirano.

B53 Za neke entitete u koje je investirano, relevantne aktivnosti nastaju jedino kada nastanu posebne okolnosti ili događaji. Entitet u koji je investirano može biti strukturiran tako da je smer njegovih aktivnosti i prinosa unapred određen, osim i do momenta kada nastanu posebne okolnosti ili događaji. U ovom slučaju, samo odluke o aktivnostima entiteta u koji je investirano kada nastanu takve okolnosti ili događaji mogu značajno uticati na njegove prinose i, time, predstavljaju relevantne aktivnosti. Nije neophodno da nastanu okolnosti ili događaji da bi investitor, sa sposobnošću da donese takve odluke, imao moć. Činjenica da je pravo donošenja odluka uslovljeno nastankom okolnosti ili događaja ne čini, sama po sebi, ta prava zaštitnim pravima.

Primeri primene
Primer 11

Jedina aktivnost entiteta u koji je investirano, što je definisano u njegovim osnivačkim aktima, je otkup potraživanja i dnevno servisiranje istih u ime njegovih investitora. Dnevno servisiranje obuhvata naplatu i prosleđivanje uplata glavnice i kamate po njihovom dospeću. U slučaju da naplata potraživanja nije izvršena o roku, entitet u koji je investirano automatski prodaje potraživanje investitoru u skladu sa posebno ugovorenim sporazumom o prodaji između investitora i entiteta u koji je investirano. Jedina relevantna aktivnost je upravljanje potraživanjima koja nisu naplaćena u roku, budući da je to jedina aktivnost koja može značajno da utiče na prinose entiteta u koji je investirano. Upravljanje potraživanjima pre roka dospeća njihove naplate ne predstavlja relevantnu aktivnost, budući da ne zahteva donošenje značajnih odluka koje mogu značajno uticati na prinose entiteta u koji je investirano-aktivnosti pre nego nastupi rok naplate su unapred određene i svode se samo na naplatu tokova gotovine po njihovom dospeću i prosleđivanje istih investitorima.

Prema tome, prilikom procene opštih aktivnosti entiteta u koji je investirano koje značajno utiču na prinose tog entiteta treba uzeti u obzir jedino pravo investitora da upravlja imovinom po nastanku naplate o roku. U ovom primeru struktura entiteta u koji je investirano obezbeđuje da investitor ima ovlašćenja za odlučivanje o aktivnostima koje značajno utiču na prinose samo u jedinoj situaciji kada je takvo ovlašćenje za odlučivanje potrebno. Uslovi iz sporazuma o prodaji čine sastavni deo celokupne transakcije i osnivanja entiteta u koji je investirano. Prema tome, uslovi iz sporazuma o prodaji zajedno sa osnivačkim aktima entiteta u koji je investirano vode ka zaključku da investitor ima moć nad entitetom u koji je investirano, uprkos činjenici da investitor preuzima vlasništvo nad potraživanjima jedino po neizvršenju i upravlja ovim potraživanjima izvan pravnih okvira entiteta u koji je investirano.

Primer 12

Jedina imovina entiteta u koji je investirano su potraživanja. Prilikom razmatranja svrhe i strukture entiteta u koji je investirano, utvrđeno je da je jedina relevantna aktivnost upravljanje potraživanjima u docnji. Strana koja ima sposobnost da upravlja ovakvim potraživanjima ima moć nad entitetom u koji je investirano, nezavisno od toga da li je bilo ko od dužnika koji nije izvršio obavezu u roku.

B54 Investitor može imati eksplicitnu ili implicitnu obavezu da obezbedi nastavak poslovanja entiteta u koji je investirano kao što je planirano. Takva obaveza može da poveća izloženost investitora varijabilnim prinosima, što povećava investitorovu motivisanost za sticanje prava koja su dovoljna da mu obezbede moć. Prema tome, obaveza da obezbedi nastavak poslovanja entiteta u koji je investirano kao što je planirano može biti indikator da investitor ima moć, ali samo po sebi ne daje investitoru moć, niti sprečava drugu stranu da ima moć.

Izloženost ili prava na varijabilne prinose od entiteta u koji je investirano

B55 Kada investitor procenjuje da li ima kontrolu nad entitetom u koji je investirano, investitor utvrđuje da li ima izloženost, ili prava na varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa entitetom u koji je investirano.

B56 Varijabilni prinosi su prinosi koji nisu fiksni i koji imaju mogućnost variranja u zavisnosti od performansi entiteta u koji je investirano. Varijabilni prinosi mogu biti samo pozitivni, samo negativni ili i pozitivni i negativni (videti paragraf 15). Investitor procenjuje da li su prinosi od entiteta u koji je investirano varijabilni i koliko su varijabilni ti prinosi na osnovu suštine aranžmana i nezavisno od pravne forme prinosa. Na primer, investitor može imati obveznicu sa isplatama fiksne kamate. Isplate fiksne kamate su varijabilni prinosi za svrhe ovog IFRS zato što su podložne riziku od naplate i izlažu investitora kreditnom riziku emitenta obveznice. Stepen varijabilnosti (tj. koliko su varijabilni takvi prinosi) zavisi od kreditnog rizika obveznice. Slično tome, fiksna naknada uslovljena performansama za upravljanje imovinom entiteta u koji je investirano predstavlja varijabilni prinos zato što izlaže investitora riziku performansi entiteta u koji je investirano. Stepen varijabilnosti zavisi od sposobnosti entiteta u koji je investirano da generiše dovoljne prihode za plaćanje naknade.

B57 Primeri prinosa uključuju:

(a) dividende, raspodelu drugih ekonomskih koristi od entiteta u koji je investirano (na primer, kamata na dužničke hartije od vrednosti koje je emitovao entitet u koji je investirano) i promene u vrednosti investicije investitora u taj entitet u koji je investirano.

(b) naknade za servisiranje imovine ili obaveze entiteta u koji je investirano, naknade i izloženost gubitku po osnovu pružanja kreditne ili podrške likvidnosti, rezidualna učešća u imovini i obavezama entiteta u koji je investirano nakon likvidacije tog entiteta, poreske olakšice, i pristup budućim likvidnim sredstvima koji investitor ima po osnovu svoje povezanosti sa entitetom u koji je investirano.

(c) prinose koji nisu dostupni drugim vlasnicima učešća. Na primer, investitor može da koristi svoja sredstva u kombinaciji sa sredstvima entiteta u koji je investirano, kao u slučaju kombinovanja poslovnih funkcija kako bi se ostvarili ekonomija obima, uštede u troškovima, pronalaženje izvora retkih proizvoda, dobijanje pristupa zaštićenim znanjima ili ograničavanje nekih aktivnosti ili imovine kako bi se povećala vrednosti ostale imovine investitora.

Veza između moći i prinosa

Delegirana moć

B58 Kada investitor sa pravima odlučivanja (donosilac odluka) procenjuje da li kontroliše entitet u koji je investirano, on bi trebalo da utvrdi da li je principal ili agent. Investitor bi takođe trebalo da utvrdi da li drugi entitet sa pravima odlučivanja ima ulogu agenta za investitora. Agent je strana koja je primarno angažovana da radi u ime i za račun druge strane ili strana (principal/i) i stoga ne kontroliše entitet u koji je investirano kada koristi svoju nadležnost za donošenje odluka (videti paragrafe 17 i 18). Dakle, ponekad principalova moć može biti u rukama agenta koji je i sprovodi, ali u ime principala. Donosilac odluka nije agent jednostavno zato što druge strane mogu imati koristi od odluka koje on donosi.

B59 Investitor može agentu da delegira svoja ovlašćenja za donošenje odluka koje su povezane sa specifičnim pitanjima ili za sve relevantne aktivnosti. Kada procenjuje da li ima kontrolu nad entitetom u koji je investirano, investitor tretira prava odlučivanja koja je delegirao svom agentu kao da ih neposredno drži sam investitor. U situacijama gde postoji više od jednog principala, svaki principal bi trebalo da proceni da li ima moć nad entitetom u koji je investirano tako što će razmotriti zahteve iz paragrafa B5-B54. Paragrafi B60-B72 daju uputstva za utvrđivanje da li je donosilac odluka agent ili principal.

B60 Prilikom utvrđivanja da li je on u ulozi agenta donosilac odluka bi trebalo da razmotri svoj opšti odnos sa entitetom u koji je investirano i kojim upravlja, i drugim stranama povezanim sa entitetom u koji je investirano, a posebno sve faktore koji slede:

(a) obim svojih ovlašćenja kao donosioca odluka nad entitetom u koji je investirano (paragraf B62 i B63).

(b) prava čiji su nosioci druge strane (videti B64-B67).

(c) naknada na koju ima pravo u skladu sa ugovorom/ugovorima o naknadi (paragrafi B68-B70).

(d) izloženost donosioca odluka varijabilnim prinosima po osnovu drugih učešća koje ima u entitetu u koji je investirano (paragrafi B71 i B72).

Različiti ponderi bi trebali da budu primenjeni na svaki od faktora a na osnovu posebnih činjenica i okolnosti.

B61 Određivanje da li je donosilac odluka agent zahteva procenu svih faktora navedenih u paragrafu B60, osim kada jedna strana ima značajna prava da razreši donosioca odluka (pravo uskraćivanja ovlašćenja) i može da razreši donosioca odluka bez obrazloženja (videti paragraf B65).

Obim ovlašćenja donosioca odluka

B62 Obim ovlašćenja donosioca odluka za njihovo donošenje se procenjuje razmatranjem:

(a) aktivnosti koje su dozvoljene u skladu sa ugovorom/ugovorima vezanim za donošenje odluka i sa relevantnim zakonom, i

(b) diskreciona prava koje donosilac odluka ima kada donosi odluke o tim aktivnostima.

B63 Donosilac odluka bi trebalo da razmotri svrhu i strukturu entiteta u koji je investirano, rizike za koje je taj entitet strukturiran da bude izložen, rizike za koje je strukturiran da prenese na druge uključene strane i nivo uključenosti koji je donosilac odluka imao prilikom strukturiranja entiteta u koji je investirano. Na primer, stepen do koga je donosilac odluka bio uključen u strukturiranju entiteta u koji je investirano (uključujući i utvrđivanje obima ovlašćenja za donošenje odluka), takvo učestvovanje može da ukazuje na činjenicu da je donosilac odluka imao priliku i podsticaj da pribavi prava koja imaju za posledicu da donosilac odluka ima sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima.

Prava koja imaju druge strane

B64 Značajna prava koja imaju druge strane mogu uticati na sposobnost donosioca odluka da upravlja relevantnim aktivnostima entiteta u koji je investirano. Suštinsko pravo razrešenja ili druga prava mogu ukazivati da je donosilac odluka agent.

B65 Kada jedna strana ima značajna prava razrešenja i kada može da razreši donosioca odluka bez obrazloženja, to je samo po sebi dovoljno da se zaključi da je donosilac odluka agent. Ako više strana ima takva prava (i ni jedna strana pojedinačno ne može da razreši donosioca odluka bez saglasnosti drugih strana) takva prava sama po sebi nisu odlučujuća za zaključak prilikom utvrđivanja da li donosilac odluka primarno radi u ime i za račun drugih. Dodatno, što je veći broj strana koji je potreban za zajedničko nastupanje u ostvarivanju prava razrešenja donosioca odluka i što je veći obim i varijabilnost povezanosti sa drugim ekonomskim interesima donosioca odluka (tj. naknada i drugi interesi), tim se na ovaj faktor stavlja manje težište.

B66 Značajna prava koja imaju druge strane, a koja ograničavaju diskreciona prava donosioca odluka bi trebalo da se razmatraju na sličan način kao i prava razrešenja prilikom utvrđivanja da li je donosilac odluka agent. Na primer, donosilac odluka koji je obavezan da za sopstvene postupke traži saglasnost od malog broja drugih strana generalno je agent. (Videti paragrafe B22-B25 za dodatna uputstva o pravima i da li su ona suštinska.)

B67 Razmatranje prava koja imaju druge strane bi trebalo da obuhvati procenu svih prava koja može da ostvaruje upravni odbor entiteta u koji je investirano (ili drugo rukovodeće telo) i njihov uticaj na ovlašćenja za donošenje odluka (videti paragraf B23(b)).

Naknada

B68 Što je veći obim i varijabilnost naknade donosioca odluka u odnosu na prinose očekivane od aktivnosti entiteta u koji je investirano, to je veća verovatnoća da je donosilac odluka principal.

B69 U utvrđivanju da li je principal ili agent, donosilac odluka takođe bi trebalo da razmotri da li postoje sledeći uslovi:

(a) Naknada donosioca odluka je srazmerna pruženim uslugama.

(b) Ugovor o naknadi uključuje samo rokove, uslove ili iznose koji se uobičajeno nalaze u aranžmanima za slične usluge i nivo znanja, ugovorenih po principu nezavisne transakcije.

B70 Donosilac odluka ne može biti agent ako uslovi navedeni u paragrafu B69(a) i (b) nisu ispunjeni. Međutim, ispunjenje tih uslova samo po sebi nije dovoljno da se zaključi da je donosilac odluka agent.

Izloženost na varijabilnost prinosa po osnovu drugih interesa (učešća)

B71 Prilikom procenjivanja da li je on u ulozi agenta donosilac odluka koji ima druge interese (učešća) u entitetu u koji je investirano (na primer investicije u entitetu u koji je investirano ili davanje garancija vezanih za performanse entiteta u koji je investirano), bi trebalo da razmotri svoju izloženost varijabilnim prinosima od takvih interesa (učešća). Posedovanje drugih interesa u entitetu u koji je investirano, ukazuje da donosilac odluka može biti principal.

B72 U procenjivanju svoje izloženosti varijabilnim prinosima po osnovu drugih interesa (učešća) u entitetu u koji je investirano, donosilac odluka bi trebalo da razmotri sledeće:

(a) što su veći obim i varijabilnost povezani sa njegovim ekonomskim interesima, u odnosu na njegovu naknadu i druge interese posmatrane celini, to je veća verovatnoća da je donosilac odluka principal.

(b) da li je njegova izloženost varijabilnim prinosima različita nego kod drugih investitora i, ako je to slučaj, da li to može uticati na njegove postupke. Na primer, to može biti slučaj kada donosilac odluka ima subordinirane interese u, ili obezbeđuje druge oblike unapređenja kreditnog profila entiteta u koji je investirano.

Donosilac odluka bi trebalo da proceni svoju izloženost u odnosu na ukupnu varijabilnost prinosa entiteta u koji je investirano. Takvo procenjivanje se vrši prevashodno na osnovu očekivanih prinosa od aktivnosti entiteta u koji je investirano, ali ne zanemaruje maksimalnu izloženost donosioca odluka na varijabilnost prinosa entiteta u koji je investirano kroz druge interese koje donosilac odluka poseduje.

Primeri primene
Primer 13

Donosilac odluka (menadžer fonda) osniva, promoviše i upravlja regulisanim fondom čijim se hartijama od vrednosti trguje na berzi, i to u skladu sa usko definisanim parametrima navedenim u investicionom mandatu koji su u skladu sa zahtevima lokalnih zakona i propisa. Fond se promoviše investitorima kao investicija u diversifikovan portfelj vlasničkih instrumenata entiteta čijim akcijama se trguje na berzi. U okviru definisanih parametara, menadžer fonda ima diskreciono pravo vezano za imovinu u koju treba investirati. Menadžer fonda je „izvršio investiranje, po modelu srazmere, koje preddstavlja 10% vrednosti fonda i za to dobija tržišnu naknadu za svoje usluge koja iznosi 1% vrednosti neto imovine fonda. Naknade su srazmerne pruženim uslugama. Menadžer fonda nema nikakvu obavezu za pokriće gubitaka koji prevazilaze njegovu investiciju od 10%. Fond nije u obavezi da formira, i nije ni formirao nezavisni upravni odbor. Investitori ne poseduju nikakva značajna prava koja bi mogla da utiču na ovlašćenja menadžera fonda za donošenje odluka, ali mogu da otkupe svoja učešća u okviru pojedinačnih limita određenih od strane fonda.

Iako posluje u okviru parametara koji su definisani investicionim mandatom i u skladu sa zakonskim zahtevima, menadžer fonda ima prava odlučivanja koja mu daju tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima fonda-investitori nemaju suštinska prava koja bi mogla da utiču na ovlašćenja menadžera fonda za donošenje odluka. Menadžer fonda dobija tržišnu naknadu za svoje usluge koja je srazmerna pruženim uslugama, pored toga on je takođe izvršio srazmernu investiciju u fond. Naknada i njegova investicija izlažu menadžera fonda varijabilnim prinosima od aktivnosti fonda ali bez kreiranja izloženosti koja je od takvog značaja da bi ukazivala na to da je menadžer fonda principal.

U ovom primeru, razmatranje izloženosti menadžera fonda varijabilnim prinosima fonda, zajedno sa njegovim ovlašćenjima za donošenje odluka u okviru ograničenih parametara ukazuje na to da je menadžer fonda agent. Dakle, menadžer fonda zaključuje da nema kontrolu nad fondom.

Primer 14

Donosilac odluka osniva, promoviše i upravlja fondom koji pruža priliku za investiranje brojnim investitorima. Donosilac odluka (menadžer fonda) mora da donosi odluke koje su u najboljem interesu svih investitora i u skladu sa upravljačkim sporazumima kojima je fond regulisan. Ipak, menadžer fonda ima široka diskreciona prava odlučivanja. Za svoje usluge menadžer fonda dobija tržišnu naknadu jednaku 1% od vrednosti imovine kojom upravlja, kao i 20% od celokupne dobiti fonda pod uslovom da se ostvari definisan nivo dobiti. Naknade su srazmerne pruženim uslugama.

Iako je dužan da donosi odluke koje su u najboljem interesu svih investitora, menadžer fonda ima široka ovlašćenja odlučivanja za upravljanje relevantnim aktivnostima fonda. Menadžeru fonda se plaća fiksna naknada i naknada koja zavisi od performansi, a koje su srazmerne pruženim uslugama. Pored toga, naknadom su interesi menadžera fonda usklađeni sa interesima ostalih investitora da se poveća vrednosti fonda bez kreiranja izloženosti varijabilnim prinosima od aktivnosti fonda što je od takvog značaja da naknada, kada se izolovano razmatra, ukazuje na to da je menadžer fonda principal.

Gore navedeni primer i analiza primenjuje se i na primere 14A-14C opisane u daljem tekstu. Svaki primer se izolovano razmatra.

Primer 14A

Menadžer fonda takođe poseduje 2% učešća u fondu čime su njegovi interesi usklađeni sa interesima ostalih investitora. Menadžer fonda nema nikakvu obavezu za pokriće gubitaka koji prevazilaze njegovu investiciju od 2%. Investitori imaju pravo da razreše menadžera fonda prostom većinom glasova, ali samo u slučaju kršenja obaveza iz ugovora.

Učešće menadžera fonda od 2% povećava njegovu izloženost varijabilnim prinosima od aktivnosti fonda,bez kreiranja izloženosti koja je od takvog značaja da bi ukazivala na to da je menadžer fonda principal. Prava ostalih investitora za razrešenje menadžera fonda smatraju se zaštitnim pravima zato što su ostvariva jedino u slučaju kršenja ugovornih obaveza. U ovom primeru, iako menadžer fonda ima široka ovlašćenja za donošenje odluka i izloženost varijabilnim prinosima po osnovu svog učešća i naknade, izloženost menadžera fonda ukazuje na to da je menadžer fonda agent. Dakle, menadžer fonda zaključuje da nema kontrolu nad fondom.

Primer 14B

Menadžer fonda ima srazmerno značajno učešće u fondu, ali nema nikakvu obavezu pokrića gubitaka iznad svog učešća. Investitori mogu da razreše menadžera fonda prostom većinom glasova, ali samo u slučaju kršenja ugovornih obaveza.

U ovom primeru prava ostalih investitora za razrešenje menadžera fonda smatraju se zaštitnim pravima zato što su ostvariva jedino u slučaju kršenja ugovornih obaveza. Iako se menadžeru fonda plaća fiksna naknada i naknada zasnovana na performansama koje su srazmerne pruženim uslugama, kombinacija menadžerove investicije u fond i njegove naknade mogla bi da kreira izloženost varijabilnim prinosima od aktivnosti fonda koja je od takvog značaja da ukazuje na to da je menadžer fonda principal. Što je veći obim i varijabilnost povezana sa ekonomskim interesima menadžera fonda (uzimajući u obzir njegovu naknadu i druge interese zajedno u celini), tim u postupku analize veću važnost menadžer fonda može dati svojim ekonomskim interesima, i tim je veća verovatnoća da je menadžer fonda principal.

Na primer, nakon razmatranja svoje naknade i ostalih faktora, menadžer fonda može smatrati da je investicija od 20% dovoljna za zaključak da on kontroliše fond. Međutim, u drugim okolnostima (tj. ako su naknada ili ostali faktori drugačiji), kontrola bi mogla da proistekne ako je različit nivo investicije.

Primer 14C

Menadžer fonda poseduje u fondu investiciju, po modelu srazmere, od 20%, ali nema nikakvu obavezu pokrića gubitaka iznad svoje investicije od 20%. Fond ima upravni odbor, čiji su svi članovi nezavisni od menadžera fonda i imenovani su od strane ostalih investitora. Odbor imenuje menadžera fonda jednom godišnje. Ako odbor odluči da ne obnovi ugovor sa menadžerom fonda, usluge koje vrši menadžer fonda mogu biti obavljene od strane drugih menadžera iz ove branše.

Iako se menadžeru fonda plaća fiksna naknada i naknada zasnovana na performansama koje su srazmerne pruženim uslugama, kombinacija investicije menadžera fonda od 20% zajedno sa njegovom naknadom mogla bi da kreira izloženost varijabilnim prinosima od aktivnosti fonda koja je dovoljno značajna da ukazuje na to da je menadžer fonda principal. Međutim, investitori imaju značajna prava da razreše menadžera fonda-upravni odbor predstavlja mehanizam koji obezbeđuje da investitori mogu da razreše menadžera fonda ako odluče da tako urade.

U ovom primeru, prilikom analize menadžer fonda pridaje veću važnost značajnim pravima razrešenja. Dakle, iako menadžer fonda ima široka ovlašćenja za donošenje odluka i izloženost varijabilnim prinosima fonda po osnovu svoje naknade i investicije, suštinska prava koja imaju ostali investitori ukazuju na do da je menadžer fonda agent. Zbog toga, menadžer fonda zaključuje da nema kontrolu nad fondom.

Primer 15

Investicioni entitet je kreiran za kupovinu portfelja imovinom obezbeđenih hartija od vrednosti (ABS) sa fiksnom stopom i finansiran je dužničkim instrumentima sa fiksnom stopom i vlasničkim instrumentima. Vlasnički instrumenti su strukturirani da obezbede prvu zaštitu od gubitka dužničkim investitorima i da prime bilo koje rezidualne prinose investicionog entiteta. Transakcija se nudi potencijalnim dužničkim investitorima kao investicija u portfelj imovinom obezbeđenih hartija od vrednosti (ABS) koja je izložena kreditnom riziku povezanim sa mogućnošću neizvršenja novčanih obaveza od strane emitenata imovinom obezbeđenih hartija od vrednosti (ABS) u portfelju i kamatnom riziku koji je povezan sa upravljanjem portfeljom. Prilikom osnivanja, vlasnički instrumenti čine 10% vrednosti kupljene imovine. Donosilac odluka (menadžer imovine) upravlja aktivnim portfeljom imovine donošenjem investicionih odluka u okvirima parametara koji su definisani prospektom investicionog entiteta. Za te usluge menadžer imovine prima fiksnu tržištem određenu naknadu (tj. 1% od imovine kojom se upravlja) i naknadu uslovljenu performansama (tj. 10% od dobiti) ako dobit investicionog entiteta prevaziđe određeni nivo. Naknade su srazmerne pruženim uslugama. Menadžer imovine poseduje 35 % vlasničkog kapitala investicionog entiteta. Preostalih 65% vlasničkog kapitala, i svi dužnički instrumenti, su u vlasništvu velikog broja široko rasprostranjenih nepovezanih investitora trećih lica. Menadžer imovine može biti razrešen bez ikakvog razloga odlukom donetom prostom većinom glasova ostalih investitora.

Menadžeru imovine se plaća fiksna naknada i naknada zasnovana na performansama i one su srazmerne pruženim uslugama. Naknadom su interesi menadžera fonda usklađeni sa interesima ostalih investitora da se poveća vrednosti fonda. Menadžer imovine je izložen varijabilnim prinosima od aktivnosti fonda, imajući u vidu da poseduje 35% od vlasničkog kapitala i njegovu naknadu.

Iako posluje u okvirima parametara definisanih određenih u prospektu investicionog entiteta, menadžer imovine ima tekuću sposobnost da donosi investicione odluke koje značajno utiču na prinose investicionog entiteta-prava razrešenja koja imaju ostali investitori imaju malu specifičnu težinu u analizi zato što ta prava ima veliki broj široko rasprostranjenih investitora. U ovom primeru, menadžer imovine pridaje veću važnost sopstvenoj izloženosti varijabilnim prinosima fonda po osnovu svog vlasničkog interesa, koji je subordiniran u odnosu na dužničke instrumente. Posedovanje 35% vlasničkog kapitala kreira subordiniranu izloženost gubicima i pravima na prinose investicionog entiteta, koje je od takvog značaja da ukazuje na to da je menadžer imovine principal. Dakle, menadžer imovine zaključuje da ima kontrolu nad investicionim entitetom.

Primer 16

Donosilac odluka (sponzor) sponzoriše investicioni entitet sa većim brojem ponuđača koji emituju kratkoročne dužničke instrumente nepovezanim investitorima trećim stranama. Transakcija se nudi potencijalnim investitorima kao investicija u portfelj visoko rangiranih srednjoročnih sredstava sa minimalnom izloženošću kreditnom riziku povezanom sa mogućim neizmirenjem od strane emitenata sredstava u portfelju. Različiti ponuđači prenosioci prodaju entitetu za specijalne namene portfelje srednjoročnih sredstava visokog kvaliteta. Svaki prenosilac servisira portfelj sredstava koji je prodao entitetu za specijalne namene i upravlja potraživanjima u docnji uz tržišnu naknadu za servisiranje. Svaki ponuđač prenosilac takođe obezbeđuje prvu zaštitu od kreditnih gubitka po osnovu portfelja imovine putem obezbeđenja koje premašuje imovinu prenetu u entitet za specijalne namene. Sponzor definiše uslove poslovanja entiteta za specijalne namena i upravlja njegovim poslovanjem za tržišnu naknadu. Naknada je srazmerana pruženim uslugama. Sponzor odobrava listu prodavaca kojima je dozvoljeno da vrše prodaju entitetu, daje saglasnost entitetu za specijalne namene za kupovinu sredstava i donosi odluke o finansiranju entiteta za specijalne namene. Sponzor mora da postupa u najboljem interesu svih investitora.

Sponzor ima pravo na sve rezidualne prinose od entiteta za specijalne namene i takođe obezbeđuje povećanje kreditnog boniteta i izvore likvidnih sredstava entitetu za specijalne namene. Povećanjem kreditnog boniteta koje je obezbedio sponzor pokrivaju se gubici do 5% od ukupne imovine entiteta za specijalne namene, nakon čega gubitke pokrivaju ponuđači prenosioci. Obezbeđeni izvori likvidnih sredstava nije namenjen za pokriće sredstava koja su u neizvršenju. Investitori nemaju značajna prava koja mogu uticati na ovlašćenje sponzora da donosi odluke.

Iako se sponzoru plaća tržišna naknada za njegove usluge koja je srazmerna pruženim uslugama, sponzor je izložen varijabilnim prinosima od aktivnosti entiteta za specijalne namene zbog svojih prava na sve rezidualne prinose od entiteta za specijalne namene i obezbeđenja povećanja kreditnog boniteta i izvora likvidnih sredstva (tj. entitet za specijalne namene izložen je riziku likvidnosti zbog korišćenja kratkoročnih dužničkih instrumenata za finansiranje srednjoročnih sredstava). Iako svaki od ponuđača prenosilaca ima prava odlučivanja koja utiču na vrednost imovine entiteta za specijalne namene, sponzor ima široka ovlašćenja za donošenje odluka koja mu obezbeđuju tekuću sposobnost da upravlja aktivnostima koje najznačajnije utiču na prinose entiteta za specijalne namene (tj. sponzor definiše uslove poslovanja entiteta za specijalne namene, ima pravo da donosi odluke o sredstvima (daje saglasnost za kupovinu sredstava i ponuđače prenosioce tih sredstava) i na finansiranje entiteta za specijalne namene (za koje se na redovnoj osnovi moraju pronalaziti nova ulaganja). Pravo na rezidualne prinose entiteta za specijalne namene i obezbeđenje povećanja kreditnog boniteta i likvidnosti izlaže sponzora varijabilnim prinosima od aktivnosti entiteta za specijalne namene čime se on razlikuje od ostalih investitora. Shodno tome takva izloženost ukazuje na to da je sponzor principal i zbog toga sponzor zaključuje da on kontroliše entitet za specijalne namene. Obaveza sponzora da postupa u najboljem interesu svih investitora ne sprečava sponzora da bude principal.

Odnos sa drugim stranama

B73 Kada procenjuje kontrolu investitor bi trebalo da razmotri prirodu svog odnosa sa drugim stranama i da li te druge strane posluju u ime investitora (tj. one su „de fakto agenti“). Utvrđivanje da li druge strane postupaju kao de fakto agenti zahteva prosuđivanje uvažavajući ne samo prirodu odnosa, već i načine na koji te strane sarađuju jedna sa drugom i sa investitorom.

B74 Takav odnos ne mora biti zasnovan na ugovornom aranžmanu. Strana je de fakto agent kada investitor ima, ili kada oni koji upravljaju aktivnostima investitora imaju sposobnost da usmeravaju tu stranu da posluje u ime investitora. U takvim okolnostima kada procenjuje kontrolu nad entitetom u koji je investirano investitor bi trebalo da razmotri prava odlučivanja njegovih de fakto agenata i njegovu indirektnu, kroz de fakto agenta, izloženost, ili prava na varijabilne prinose, zajedno sa svojim sopstvenim.

B75 Slede primeri takvih drugih strana koje, po prirodi svog odnosa, mogu da posluju kao de fakto agenti za investitora:

(a) povezane strane investitora.

(b) strana koja je dobila svoje učešće u entitetu u koji je investirano na osnovu uplate ili kredita od investitora.

(c) strana koja se saglasila da ne proda, prenese ili stavi teret na svoje interese u entitetu u koji je investirano bez prethodne saglasnosti investitora (osim u situacijama u kojima investitor i druga strana imaju pravo prethodnog davanja saglasnosti i prava su zasnovana na uzajamno dogovorenim uslovima dve voljne nezavisne strane).

(d) strana koja ne može da finansira svoje poslovanje bez subordinirane finansijske podrške investitora.

(e) entitet u koji je investirano u kome je većina članova njegovog upravljačkog tela ili u kome je ključno upravljačko osoblje isto kao i kod investitora.

(f) strana koja ima bliske poslovne odnose sa investitorom, kao što su odnosi između pružaoca profesionalnih usluga i jednog od njegovih značajnih klijenata.

Kontrola nad određenom imovinom

B76 Investitor je dužan da razmotri da li tretira deo entiteta u koji je investirano kao neformalno zaseban entitet i, ako je to slučaj, da li on kontroliše takav neformalno zaseban entitet.

B77 Investitor je dužan da tretira deo entiteta u koji je investirano kao neformalno zaseban entitet ako i samo ako je ispunjen sledeći uslov:

Određena imovina entiteta u koji je investirano (i povezana povećanja kreditnog boniteta, ako postoje) je jedini izvor za plaćanje određenih obaveza entiteta u koji je investirano ili određenih drugih interesa u entitetu u koji je investirano. Strane osim onih sa određenom obavezom nemaju prava niti obaveze povezane sa određenom imovinom ili sa rezidualnim tokovima gotovine od te imovine. U suštini, nijedan prinos od određene imovine ne može biti korišćen od strane preostalog dela entiteta u koji je investirano, i nijedna od obaveza neformalno zasebnog dela entiteta se može izmirivati iz imovine preostalog dela entiteta u koji je investirano. Dakle, u suštini, sva imovina, obaveze i vlasnički kapital takvog neformalno zasebnog entiteta su prstenasto ograđeni od celokupnog entiteta u koji je investirano. Takav neformalno zaseban entitet se često naziva „silos“.

B78 Kada je uslov iz paragrafa B77 ispunjen, da bi procenio da li ima moć nad tim delom entiteta u koji je investirano investitor bi trebalo da identifikuje aktivnosti koje značajno utiču na prinose od neformalno zasebnog entiteta i način na koji se upravlja tim aktivnostima. Kada procenjuje kontrolu nad neformalno zasebnim entitetom, investitor bi takođe trebalo da razmotri da li ima izloženost ili prava na varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa tim neformalno zasebnim entitetom i sposobnost da upotrebi svoju moć nad tim delom entiteta u koji je investirano kako bi izvršio uticaj na iznos prinosa investitora.

B79 Ako investitor ima kontrolu nad neformalno zasebnim entitetom, onda bi investitor trebalo da konsoliduje taj deo entiteta u koji je investirano. U tom slučaju, ostale strane isključuju taj deo entiteta u koji je investirano prilikom procenjivanja kontrole, kao i konsolidacije entiteta u koji je investirano.

Kontinuirano procenjivanje

B80 Investitor treba ponovo da procenjuje da li ima kontrolu nad entitetom u koji je investirano ako činjenice i okolnosti ukazuju na to da je došlo do promena u jednom ili više od tri elementa kontrole navedenih u paragrafu 7.

B81 U slučaju da je došlo do promena u načinu na koji se ostvaruje moć nad entitetom u koji je investirano, takva promena se mora odraziti u načinu na koji investitor procenjuje svoju moć nad entitetom u koji je investirano. Na primer, promene u pravima odlučivanja mogu značiti da se relevantnim aktivnostima više ne upravlja putem glasačkih prava, već drugi aranžmani, kao što su ugovori, daju drugoj strani ili stranama tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima.

B82 Neki događaj može da bude uzrok da investitor stekne ili izgubi kontrolu nad entitetom u koji je investirano čak i kada investitor nije učestvovao u tom događaju. Na prim, investitor može da dobije moć nad entitetom u koji je investirano zato što su istekla prava odlučivanja koja je imala druga strana ili strane, a koja su prethodno sprečavala investitora da kontroliše entitet u koji je investirano.

B83 Investitor takođe razmatra promene koje utiču na njegovu izloženost, ili prava na varijabilne prinose zbog njegove povezanosti sa entitetom u koji je investirano. Na primer, investitor koji ima moć nad entitetom u koji je investirano može da izgubi kontrolu nad tim entitetom ako investitor prestane da ima prava na prinose ili da bude izložen obavezama, zato što investitor ne zadovoljava zahteve iz paragrafa 7(b) (na primer, ako je došlo do isteka ugovora o primanju naknade koja je uslovljena performansama).

B84 Investitor bi trebalo da razmotri da li je došlo do promene u njegovoj proceni o tome da li posluje kao agent ili principal. Promene u opštem odnosu između investitora i drugih strana mogu značiti da investitor više ne dea u svojstvu agenta, čak i ako je prethodno delao u svojstvu agenta, i obrnuto. Na primer, ako je došlo do promena u pravima investitora ili drugih strana, investitor bi trebalo da ponovo razmotri svoj status principala ili agenta.

B85 Investitorova inicijalna procena kontrole ili statusa principala ili agenta ne bi trebalo da se menja samo zato što su nastupili drugi uslovi na tržištu (na primer, promena u prinosima entiteta u koji je investirano izazvana tržišnih uslova), osim ako promene uslova na tržištu imaju za posledicu promene jednog ili više od tri elemenata kontrole koji su navedeni u paragrafu 7 ili je došlo do promene u celokupnom odnosu između principala i agenta.

Računovodstveni zahtevi

Procedure konsolidovanja

B86 Konsolidovani finansijski izveštaji:

(a) kombinuju pozicije imovine, obaveza, sopstvenog kapitala, prihoda, rashoda i tokova gotovine matičnog entiteta sa istim pozicijama svojih zavisnih entiteta.

(b) prebijaju (eliminišu) knjigovodstvenu vrednost investicije matičnog preduzeća u svaki zavisni entitet i deo sopstvenog kapitala svakog zavisnog entiteta koji pripada matičnom entitetu (IFRS 3 objašnjava kako se vrši obuhvatanje bilo kog povezanog gudvila).

(c) eliminišu u potpunosti imovinu i obaveze, sopstveni kapital, prihode, rashode i tokove gotovine koji se odnose na transakcije između entiteta unutar grupe (dobici ili gubici koji rezultiraju iz transakcija unutar grupe koji su priznati u imovini, kao što su zalihe i osnovna sredstva, eliminišu se u potpunosti). Gubici u okviru grupe mogu ukazivati na umanjenje vrednosti koje treba priznati u konsolidovanim finansijskim izveštajima. IAS 12 Porez na dobitak primenjuje se na privremene razlike koje nastaju kao rezultat eliminacije dobitaka i gubitaka koji su nastali iz transakcija u okviru grupe.

Jedinstvene računovodstvene politike

B87 Ako član grupe koristi računovodstvene politike drugačije od onih koje su usvojene u konsolidovanim finansijskim izveštajima za transakcije iste vrste i događaje pod sličnim okolnostima, odgovarajuće korekcije se vrše u finansijskim izveštajima tog člana grupe prilikom pripreme konsolidovanih finansijskih izveštaja da bi se obezbedila usaglašenost sa računovodstvenim politikama grupe.

Odmeravanje

B88 Entitet uključuje prihode i rashode zavisnog entiteta u svoje konsolidovane finansijske izveštaje od datuma dobijanja kontrole do datuma kada entitet prestane da kontroliše zavisni entitet. Prihodi i rashodi zavisnog entiteta zasnovani su na iznosima imovine i obaveza priznatim u konsolidovanim finansijskim izveštajima na datum sticanja. Na primer, troškovi amortizacije priznati u konsolidovanom izveštaju o ukupnom rezultatu posle datuma sticanja zasnovani su na fer vrednostima odgovarajuće imovine koja se amortizuje i koje su priznate u konsolidovanim finansijskim izveštajima na datum sticanja.

Potencijalna glasačka prava

B89 Kada postoje potencijalna glasačka prava ili drugi derivati koji sadrže potencijalna glasačka prava, srazmerni deo dobitka ili gubitka i promena na sopstvenom kapitalu koji su raspodeljeni na matični entitet i na učešća bez prava kontrole u pripremi konsolidovanih finansijskih izveštaja određeni su isključivo na osnovu postojećih vlasničkih interesa i ne odražavaju moguće korišćenje ili konverziju potencijalnih glasačkih prava i drugih derivata, osim kad se primenjuje paragraf B90.

B90 U nekim okolnostima entitet ima, u suštini, postojeći vlasnički interes kao rezultat transakcije koja entitetu trenutno daje pristup prinosima povezanim sa vlasničkim interesom. U takvim okolnostima, prilikom pripreme konsolidovanih finansijskih izveštaja, delovi koja su raspodeljeni na matični entitet i na učešća bez prava kontrole određeni su uzimanjem u obzir eventualnog korišćenja tih potencijalnih glasačkih prava i drugih derivata koji entitetu trenutno daju pristup prinosima.

B91 IFRS 9 se ne primenjuje na interese u zavisnim entitetima koji su konsolidovani. Kada instrumenti koji sadrže potencijalna glasačka prava suštinski trenutno daju pristup prinosima povezanim sa vlasničkim interesom u zavisnom entitetu, takvi instrumenti nisu predmet zahteva IFRS 9. U svim drugim slučajevima, instrumenti koji sadrže potencijalna glasačka prava u zavisnom entitetu se računovodstveno obuhvataju u skladu sa IFRS 9.

Datum izveštavanja

B92 Finansijski izveštaji matičnog entiteta i njegovih zavisnih entiteta koji se koriste u pripremi konsolidovanih finansijskih izveštaja bi trebalo da imaju isti datum izveštavanja. Kada je kraj izveštajnog perioda matičnog entiteta različit u odnosu na kraj za zavisni entitet, zavisni entitet za svrhe konsolidacije priprema dodatne finansijske informacije, za isti datum na koji se odnose finansijski izveštaji matičnog entiteta, da bi omogućio matičnom entitetu da konsoliduje finansijske informacije zavisnog entiteta, osim ako je to praktično neizvodljivo.

B93 Ako je to praktično neizvodljivo, matični entitet bi trebalo da konsoliduje finansijske informacije zavisnog entiteta koristeći najnovije finansijske izveštaje zavisnog entiteta korigovane za efekte značajnih transakcija ili događaja koji su nastali između datuma tih finansijskih izveštaja i datuma konsolidovanih finansijskih izveštaja. U svakom slučaju, razlika između datuma finansijskih izveštaja zavisnog entiteta i datuma konsolidovanih finansijskih izveštaja ne sme biti duža od tri meseca i dužina izveštajnih perioda i sve razlike između datuma finansijskih izveštaja moraju biti isti iz perioda u period.

Učešća bez prava kontrole

B94 Entitet će opredeliti dobit, ili gubitke i svaku komponentu ostalog ukupnog rezultata vlasnicima matičnog entiteta i učešćima bez prava kontrole. Entitet bi takođe trebalo da dodeli ukupan rezultat vlasnicima matičnog entiteta i učešćima bez prava kontrole, čak i kada to rezultira da učešća bez prava kontrole imaju negativan saldo.

B95 Ako zavisni entitet ima emitovane kumulativne preferencijalne akcije koje su klasifikovane kao sopstveni kapital i koje su u vlasništvu učešća bez prava kontrole, entitet bi trebalo da izračuna svoj deo u dobiti ili gubitku posle korekcija za dividende od takvih akcija, nezavisno od toga da li su takve dividende objavljene ili ne.

Promene u proporciji učešća bez prava kontrole

B96 Kada dođe do promene dela kapitala koji je u vlasništvu učešća bez prava kontrole, entitet bi trebalo da koriguje knjigovodstvene vrednosti kontrolnog učešća i učešća bez prava kontrole da bi se odrazile promene u srazmeri njihovih interesa u zavisnom entitetu. Entitet bi trebalo da prizna direktno u okviru sopstvenog kapitala svaku razliku između iznosa za koji su učešća bez prava kontrole korigovana i fer vrednosti naknade koja je plaćena ili primljena i pripisuje je vlasnicima matičnog entiteta.

Gubitak kontrole

B97 Matični entitet može da izgubi kontrolu nad zavisnim entitetom u dva ili više aranžmana (transakcije). Međutim, ponekad okolnosti ukazuju na to da bi višestruki aranžmani trebalo da se računovodstveno obuhvate kao jedna transakcija. Prilikom određivanja da li aranžmane treba računovodstveno obuhvatati kao jednu transakciju, matični entitet bi trebalo da razmorti sve rokove i uslove aranžmana i njihove ekonomske efekte. Jedna ili više sledećih stavki ukazuje na to da bi matični entitet trebalo da višestruke aranžmane računovodstveno obuhvati kao jednu transakciju:

(a) U njih se ušlo istovremeno ili tokom njihovog međusobnog razmatranja.

(b) Oni čine jednu transakciju koja ima za cilj postizanje ukupnog komercijalnog efekta.

(c) Nastanak jednog aranžmana zavisi od nastanka bar još jednog drugog aranžmana.

(d) Jedan aranžman razmatran samostalno nije ekonomski opravdan, ali je ekonomski opravdan kada se razmatra zajedno sa ostalim aranžmanima. Jedan primer za to je otuđenje akcija obavljeno po ceni ispod tržišne koje je kompenzovano se naknadnim otuđenjem koje je obavljeno po ceni višoj od tržišne.

B98 Ako matični entitet izgubi kontrolu nad zavisnim entitetom, trebalo bi da:

(a) prestane da priznaje:

(i) imovinu (uključujući svaki gudvil) i obaveze zavisnog entiteta po njihovim knjigovodstvenim vrednostima na datum gubitka kontrole; i

(ii) knjigovodstvenu vrednost svih učešća bez prava kontrole u bivšem zavisnom entitetu na datum gubitka kontrole (uključujući sve komponente ostalog ukupnog rezultata koje im se mogu pripisati).

(b) priznaje:

(i) fer vrednost dobijene nadoknade, ukoliko postoji, od transakcije, događaja ili okolnosti koje su rezultirale gubitkom kontrole;

(ii) ako transakcija, događaj ili okolnosti koje su rezultirale gubitkom kontrole obuhvata raspodelu akcija zavisnog entiteta vlasnicima u svojstvu vlasnika, tu raspodelu; i

(iii) svaku investiciju zadržanu u bivšem zavisnom entitetu po njenoj fer vrednosti na datum gubitka kontrole.

(c) reklasifikuje u dobitak ili gubitak, ili prenosi direktno u neraspodeljeni dobitak ako se to zahteva u drugim IFRS, sve iznose priznate u ostalom ukupnom rezultatu koji su povezani sa zavisnim entitetom na osnovu zahteva utvrđenih u paragrafu B99.

(d) priznaje svaku rezultujuću razliku kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha koji se može pripisati matičnom entitetu.

B99 Ako matični entitet izgubi kontrolu nad zavisnim entitetom matični entitet bi trebalo da računovodstveno obuhvati sve iznose prethodno priznate u ukupnom ostalom rezultatu vezane za taj zavisni entitet po istoj osnovi po kojoj bi se to zahtevalo da je matični entitet direktno otuđio svu sa zavisnim entitetom povezanu imovinu i obaveze. Stoga, ako dobitak ili gubitak, prethodno priznat u ukupnom ostalom rezultatu, bude reklasifikovan u bilans uspeha posle otuđenja sa zavisnim entitetom povezane imovine i obaveza, matični entitet bi trebalo da reklasifikuje dobitak ili gubitak iz sopstvenog kapitala u bilans uspeha (kao reklasifikaciju usled korigovanja) kada izgubi kontrolu nad zavisnim entitetom. Ako bi neto prihodi/rezultat od usklađivanja vrednosti imovine prethodno priznati u ukupnom ostalom rezultatu bili preneti direktno u neraspodeljeni dobitak posle otuđenja imovine, matični entitet bi trebalo da prenese takve iznose po osnovu ponovnog vrednovanja direktno u neraspodeljenu dobit kada izgubi kontrolu nad zavisnim entitetom.

PRILOG C

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS i ima istu važnost kao ostali delovi ovog IFRS.

Datum stupanja na snagu

C1 Entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju 1. januara 2013. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primeni ovaj IFRS ranije, trebalo bi da obelodani tu činjenicu i da istovremeno primenjuje IFRS 11, IFRS 12, IAS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji i IAS 28 (izmenjen 2011. godine).

C1A Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanja interesa u drugim entitetima: Prelazno uputstvo (izmene za IFRS 10, IFRS 11 i IFRS 12), izdato u junu 2012. godine, revidirao je paragrafe C2-C6 i dodao paragrafe C2A-C2B, C4A-C4C, C5A i C6A-C6B. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2013. godine ili kasnije. Ako entitet primenjuje IFRS 10 za raniji period, trebalo bi da primeni ove izmene za taj raniji period.

Prelazne odredbe

C2 Entitet bi trebalo da primenjuje ovaj IFRS retrospektivno, u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške, osim kao što je određeno u paragrafima C2A-C6.

C2A Uprkos zahtevima paragrafa 28 IAS 8, kada se ovaj IFRS primenjuje po prvi put, entitet bi trebalo da prezentuje samo kvantitativne informacije koje zahteva paragraf 28(f) IAS 8 za godišnji period koji neposredno prethodi datumu početne primene ovog IFRS („neposredno prethodini period“). Entitet takođe može da prezentuje te informacije za tekući period ili za ranije uporedne periode, ali se od njega ne zahteva da to uradi.

C2B Za svrhe ovog IFRS, datum početne primene je početak godišnjeg izveštajnog perioda za koji se ovaj IFRS primenjuje po prvi put.

C3 Na datum prve primene od entiteta se ne zahteva da izvrši korekcije za prethodna računovodstveni tretman svojih učešća u:

(a) entitetima koji bi bili konsolidovani na taj datum u skladu sa IAS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji i SIC12 Konsolidacija Entiteti za posebne namene i još uvek se konsoliduju u skladu sa ovim IFRS; ili

(b) entitetima koji ne bi bili konsolidovani na taj datum u skladu sa IAS 27 i SIC12 i nisu konsolidovani u skladu sa ovim IFRS.

C4 Ako na datum prve primene investitor zaključi da bi trebalo da konsoliduje entitet u koji je investirano, a koji nije bio konsolidovan u skladu sa IAS 27 i SIC12, investitor bi trebalo da:

(a) ako je entitet u koji je investirano poslovni poduhvat (kao što je definisano u IFRS 3 Poslovne kombinacije), odmerava imovinu, obaveze i učešća bez prava kontrole u tom prethodno nekonsolidovanom entitetu u koji je investirano, kao da je taj entitet bio konsolidovan (i prema tome kao da je primenjivao računovodstveno obuhvatanje sticanja u skladu sa IFRS 3) od datuma kada je investitor stekao kontrolu nad tim entitetom, u skladu sa zahtevima ovog IFRS. Investitor bi trebalo da retrospektivno koriguje godišnji period koji neposredno prethodi datumu prve primene. Ako je datum sticanja kontrole raniji od početka neposredno prethodnog perioda, investitor bi trebalo da prizna, kao korekciju sopstvenog kapitala na početku neposredno prethodnog perioda, sve razlike između:

(i) vrednosti priznate imovine, obaveza i učešća bez prava kontrole; i

(ii) prethodne knjigovodstvene vrednosti učešća investitora u entitetu u koji je investirano.

(b) ako entitet u koji je investirano nije poslovni poduhvat (kao što je definisano u IFRS 3), odmerava imovinu, obaveze i učešća bez prava kontrole u tom prethodno nekonsolidovanom entitetu u koji je investirano, kao da je taj entitet bio konsolidovan (primenjujući metod sticanja koji je opisan u IFRS 3, ali bez priznavanja bilo kakvog gudvila za entitet u koji je investirano) od datuma kada je investitor stekao kontrolu nad tim entitetom, u skladu sa zahtevima ovog IFRS. Investitor treba retrospektivno da koriguje godišnji period koji neposredno prethodi datumu prve primene. Ako je datum kada je kontrola stečena raniji od početka neposredno prethodnog perioda, investitor bi trebalo da prizna, kao korekciju sopstvenog kapitala na početku neposredno prethodnog perioda, sve razlike između:

(i) vrednosti priznate imovine, obaveza i učešća bez prava kontrole; i

(ii) prethodne knjigovodstvene vrednosti investitorovog učešća u entitetu u koji je investirano.

C4A Ako odmeravanje imovine, obaveza i učešća bez prava kontrole entiteta u koji je investirano, u skladu sa paragrafom C4(a) ili (b), nije praktično izvodljivo (kao što je definisano u IAS 8) investitor bi trebalo da:

(a) ako je entitet u koji je investirano poslovni poduhvat, primeni zahteve iz IFRS 3 od datuma koji se smatra datumom sticanja. Datum koji se smatra datumom sticanja biće početak najranijeg perioda za koji je primena paragrafa C4(a) praktično izvodljiva, što može biti i tekući period.

(b) ako entitet u koji je investirano nije poslovanje, primeni metod opisan u IFRS 3, ali bez priznavanja bilo kakvog gudvila za entitet u koji je investirano na datum određen kao datum sticanja. Datum koji se smatra datumom sticanja će biti početak najranijeg perioda za koji je primena paragrafa C4(b) praktično izvodljiva, što može biti i tekući period.

Investitor treba retrospektivno da koriguje godišnji period koji neposredno prethodi datumu prve primene, osim ako je početak najranijeg perioda za koji je primena ovog paragrafa praktično izvodljiva tekući period. Kada je datum koji se smatra datumom sticanja raniji od početka neposredno prethodnog perioda, investitor bi trebalo da prizna, kao korekciju sopstvenog kapitala na početku neposredno prethodnog perioda, sve razlike između:

(c) vrednosti priznate imovine, obaveza i učešća bez prava kontrole; i

(d) prethodne knjigovodstvene vrednosti učešća investitora u entitetu u koji je investirano.

Kada je najraniji period za koji je primena ovog paragrafa praktično izvodljiva tekući period, korekcija sopstvenog kapitala bi trebalo da bude priznata na početku tekućeg perioda.

C4B Kada investitor primenjuje paragrafe C4-C4A, a datum kada je stečena kontrola, u skladu sa ovim IFRS, je posle datuma stupanja na snagu IFRS 3 koji je revidiran 2008. godine (IFRS 3 (2008)), pozivanje na IFRS 3 u paragrafima C4 i C4A se odnosi na IFRS 3 (2008). Ako je kontrola stečena pre datuma stupanja na snagu IFRS 3 (2008), investitor primenjuje ili IFRS 3 (2008) ili IFRS 3 (objavljen 2004.).

C4C Kada investitor primenjuje paragrafe C4-C4A, a datum kada je kontrola stečena, u skladu sa ovim IFRS, je posle datuma stupanja na snagu IAS 27 koji je revidiran 2008. godine (IAS 27 (2008)), investitor bi trebalo da primenjuje zahteve ovog IFRS za sve periode u kojima je entitet u koji je investirano retrospektivno konsolidovan u skladu sa paragrafima C4-C4A. Ako je kontrola stečena pre datuma stupanja na snagu IAS 27 (2008), investitor primenjuje ili:

(a) zahteve ovog IFRS za sve periode u kojima je entitet u koji je investirano retrospektivno konsolidovan u skladu sa paragrafima C4-C4A; ili

(b) zahteve verzije IAS 27 koja je objavljena 2003. godine (IAS 27 (2003)) za one periode koji prethode datumu stupanja na snagu IAS 27 (2008), a nakon toga zahteve ovog IFRS za naredne periode.

C5 Ako na datum početne primene investitor zaključi da više neće konsolidovati entitet u koji je investirano, a koji je bio konsolidovan u skladu sa IAS 27 i SIC12, investitor odmerava svoje interese u tom entitetu po iznosu po kome bi oni bili odmereni da su zahtevi ovog IFRS stupili na snagu kada je investitor stekao učešće u (ali nije stekao kontrolu u skladu sa ovim IFRS), ili izgubio kontrolu nad entitetom u koji je investirano. Investitor bi trebalo da retrospektivno koriguje godišnji period koji neposredno prethodi datumu prve primene. Kada je datum kada je investitor stekao učešće u (ali nije stekao kontrolu u skladu sa ovim IFRS), ili izgubio kontrolu nad entitetom u koji je investirano, raniji od početka neposredno prethodnog perioda, investitor bi trebalo da prizna kao korekciju sopstvenog kapitala na početku neosredno prethodnog perioda, sve razlike između:

(a) prethodno iskazane knjigovodstvene vrednosti imovine, obaveza i učešća bez prava kontrole; i

(b) priznatog iznosa investitorovog učešća u entitetu u koji je investirano.

C5A Ako odmeravanje učešća u entitetu u koji je investirano u skladu sa paragrafom C5 nije praktično izvodljivo (kao što je definisano u IAS 8) investitor bi trebalo da primeni zahteve ovog IFRS na početku najranijeg perioda za koji je primena paragrafa 5C praktično izvodljiva, što može biti tekući period. Investitor bi trebalo da retrospektivno koriguje godišnji period koji neposredno prethodi datumu prve primene, osim ako je početak najranijeg perioda za koji je primena ovog paragrafa praktično izvodljiva tekući period. Kada je datum kada je investitor stekao učešće u (ali nije stekao kontrolu u skladu sa ovim IFRS), ili izgubio kontrolu nad entitetom u koji je investirano, pre početka neposredno prethodnog perioda, investitor bi trebalo da prizna, kao korekciju sopstvenog kapitala na početku neposredno prethodnog perioda, sve razlike između:

(a) prethodno iskazane knjigovodstvene vrednosti imovine, obaveza i učešća bez prava kontrole; i

(b) priznatog iznosa investitorovog učešća u entitetu u koji je investirano.

Kada je najraniji period za koji je primena ovog paragrafa praktično izvodljiva tekući period, korekcija sopstvenog kapitala se priznaje na početku tekućeg perioda.

C6 Paragrafi 23, 25, B94 i B96-B99 su izmene u IAS 27 koje su izvršene 2008. godine i koje su prenete u IFRS 10. Osim kada entitet primenjuje paragraf C3, ili se od njega zahteva da primeni paragrafe C4-C5A, entitet bi trebalo da primenjuje zahteve iz tih paragrafa kao što sledi:

(a) Entitet ne bi trebalo da prepravlja vrednosti dobitaka ili gubitaka koji su dodeljeni izveštajnim periodima pre nego što po prvi put primeni izmene iz paragrafa B94.

(b) Zahtevi iz paragrafa 23 i B96 za računovodstveno obuhvatanje promena u vlasničkom učešću u zavisnom entitetu nakon sticanja kontrole se ne primenjuju na promene koje su nastale pre nego što entitet po prvi put primeni ove izmene.

(c) Entitet ne bi trebalo da prepravlja knjigovodstvene vrednosti investicije u bivši zavisni entitet ako je kontrola izgubljena pre nego što je po prvi put primenio izmene iz paragrafa 25 i B97-B99. Pored toga, entitet ne treba ponovo da obračunava dobitke ili gubitke od gubitka kontrole u zavisnom entitetu koji su nastali pre prve primene izmena iz paragrafa 25 i B97-B99.

Pozivanje (upućivanje) na „neposredno prethodni period“

C6A Bez obzira na pozivanje na godišnji period koji neposredno prethodi datumu prve primene („neposredno prethodni period“) u paragrafima C4-C5A, entitet takođe može da prezentuje korigovane uporedne informacije za sve ranije prezentuje periode, ali se od njega ne zahteva da to uradi. Ako entitet ne prezentuje korigovane uporedne informacije za sve prethodne periode, svako pozivanje na „neposredno prethodni period“ u paragrafima C4-C5A odnosi se na „najraniji korigovani uporedni period koji je prezentuje“.

C6B Ako entitet prezentuje nekorigovane uporedne informacije za bilo koji raniji period, trebalo bi da jasno označi informacije koje nisu korigovane, da navede da su pripremljene na različitoj osnovi, i da objasni tu osnovu.

Pozivanje (upućivanje) na IFRS 9

C7 Ako entitet primenjuje ovaj IFRS ali još ne primenjuje IFRS 9, svako pozivanje na IFRS 9 u ovom IFRS trebalo bi da se smatra pozivanje na IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje.

Povlačenje drugih IFRS

C8 Ovaj IFRS zamenjuje zahteve vezane za konsolidovane finansijske izveštaje iz IAS 27 (izmenjen 2008. godine).

C9 Ovaj IFRS takođe zamenjuje SIC 12 Konsolidacija – Entiteti za posebne namene.