Prenos novčanog potraživanja cesijom i PDV
Napomena : Pročitajte ceo tekst (a ne samo tekst obeležen bojom ili podvlačenjem) jer samo ceo tekst u potpunosti tumači i objašnjava određeno pitanje odnosno problem
„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Poreska obaveza po osnovu prometa dobara i usluga, u skladu sa odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona, nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: promet dobara i usluga ili naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga.
Shodno navedenim zakonskim odredbama, kada obveznik PDV – cedent na osnovu ugovora o cesiji izvrši prenos novčanog potraživanja drugom obvezniku PDV – cesionaru bez naknade, pri čemu obveznik PDV – cesionar nema obavezu da izvrši promet dobara i usluga po tom osnovu obvezniku PDV – cedentu ili nekom drugom licu, obveznik PDV – cesionar ne obračunava i ne plaća PDV po osnovu prijema predmetnog novčanog potraživanja. Naime, prijem novčanog potraživanja bez obaveze obveznika PDV – cesionara da izvrši protivčinidbu u vidu prometa dobara i usluga, ne smatra se predmetom oporezivanja PDV.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-845/2011-04 od 26.10.2011. godine
