Poreska prijava poreza na imovinu advokata koji obavlja delatnost u svom stanu

Poreska prijava poreza na imovinu advokata koji obavlja delatnost u svom stanu

 

„Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011 – dalje: Zakon), porez na imovinu plaća se na pravo svojine na nepokretnosti, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari.

Nepokretnostima, u smislu člana 2. stav 1. Zakona, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (član 2. stav 2. Zakona).

Odredbom člana 4. stav 1. Zakona propisano je da je obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. Zakona pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije.

Prema članu 2. stav 1. Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 139/2004, 63/2007, 9/2009 i 27/2011 – dalje: Pravilnik), pravna lica i preduzetnici koje vode poslovne knjige – za imovinu koja im služi za obavljanje delatnosti, za utvrđivanje poreza na imovinu podnose poresku prijavu na Obrascu PPI-1 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za 200__. godinu, koji je odštampan uz taj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Odredbom člana 3. stav 1. Pravilnika propisano je da preduzetnici koji vode poslovne knjige – za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti i paušalno oporezovani preduzetnici – za imovinu koja im služi za obavljanje delatnosti i za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti, kao i fizička i druga lica koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji, za utvrđivanje poreza na imovinu podnose poresku prijavu na Obrascu PPI-2 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za 200__. godinu, koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Prema tome, za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu poreski obveznik – preduzetnik koji obavlja advokatsku delatnost, koji vodi poslovne knjige, za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti poresku prijavu podnosi na Obrascu PPI-1. Poreski obveznik – paušalno oporezovani preduzetnik koji obavlja advokatsku delatnost, i za imovinu koja mu služi za obavljanje advokatske delatnosti i za imovinu koja mu ne služi za obavljanje advokatske delatnosti poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu podnose na Obrascu PPI-2.

Prema odredbi člana 32. stav 2. i člana 33. stav 1. Zakona, u pogledu načina utvrđivanja, postupka po pravnim lekovima, načina i rokova plaćanja poreza, kamate, povraćaja poreza, zastarelosti naplate, prinudne naplate, kaznenih odredaba i ostalog što nije posebno uređeno ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Utvrđivanje poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskih obveznika i drugih podataka kojima organ nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon i 53/2010 – dalje: ZPPPA), propisano je da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini.

Prema tome, porez na imovinu utvrđuje se ne samo na osnovu podataka iz poreske prijave već, između ostalog, na osnovu uviđaja i drugog sredstva kojim se činjenice mogu utvrditi.

U tom smislu, kada posebni deo stambene zgrade koji je investiciono-tehničkom dokumentacijom za njenu izgradnju opredeljen kao stan, poreski obveznik faktički koristi isključivo za obavljanje advokatske delatnosti i prijavio ga je nadležnom organu kao radni prostor u kome se bavi advokaturom, sa stanovišta poreza na imovinu ta nepokretnost ima karakter poslovnog prostora.

S tim u vezi, nema zakonskog osnova da se za stan u kome poreski obveznik ne stanuje (već u njemu obavlja advokatsku delatnost) ostvari pravo na poreski kredit iz člana 13. st. 1. i 2. Zakona.“

Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-03-00474/2011-04 od 25.10.2011. godine