PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE – Izvod iz Zakona o nasleđivanju (čl.206 – čl.221)

Izvod iz Zakona o nasleđivanju

Sl.glasnik RS br. 46/95, 101/2003, 6/2015

 

 

PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE

 

I OTVARANJE NASLEĐA

Smrt i proglašenje lica za umrlo

Član 206

Smrću čovekovom otvara se njegovo nasleđe.

Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo.

Kada se otvara nasleđe lica proglašenog za umrlo i početak toka rokova

Član 207

Danom otvaranja nasleđa lica koje je proglašeno za umrlo smatra se dan koji je u rešenju o proglašenju lica za umrlo označen kao dan smrti, a ako to u rešenju nije označeno, danom otvaranja nasleđa smatra se prvi dan po isteku zakonom određenih rokova.

Rokovi koji po ovom zakonu počinju da teku od dana otvaranja nasleđa teku od dana pravnosnažnosti rešenja o proglašenju lica za umrlo.

Postupak sa zaostavštinom ako su naslednici nepoznati

Član 208

Kad nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa.

Oglas će se istaći na oglasnoj tabli suda, objaviti u „Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije“, „Službenom glasniku Republike Srbije“, a, po potrebi, i na drugi način.

Ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.

Član 209

Kad se po isteku roka od jedne godine od dana najkasnije objavljenog oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Republika Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.

Staralac zaostavštine

Član 210

Ako nije poznato ima li naslednika, ili je njihovo prebivalište ili boravište nepoznato, kao i u drugim slučajevima kad je to potrebno, sud će postaviti privremenog staraoca zaostavštine.

Sud može privremenog staraoca zaostavštine postaviti i na zahtev ostaviočevih poverilaca, isporukoprimaca ili korisnika naloga.

O postavljanju privremenog staraoca sud će obavestiti organ starateljstva, koji može postaviti drugog staraoca.

Član 211

Privremeni staralac zaostavštine je ovlašćen da u ime naslednika tuži i bude tužen, da naplaćuje potraživanja, isplaćuje dugove i isporuke i uopšte da zastupa naslednike.

II STICANJE ZAOSTAVŠTINE

1. Prelazak zaostavštine na naslednike

Član 212

Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.

Istovremeno naslednici stiču i pravo na odricanje od nasleđa.

a) Odricanje od nasleđa

Član 213

Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.

Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime.

Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik.

Priroda izjave o odricanju i njen poništaj

Član 214

Ako je izjava o odricanju od nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se izjavom koja ne proizvodi pravno dejstvo.

Odricanje od nasleđa ne može biti delimično.

Izjava o odricanju od nasleđa neopoziva je.

Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Nasleđivanje prava na odricanje od nasleđa

Član 215

Kad naslednik umre pre okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine a ne odrekne se nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.

Odricanje u korist određenog naslednika

Član 216

Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela.

Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.

Ko se ne može odreći nasleđa

Član 217

Nasleđa se ne može odreći naslednik koji se izričito ili prećutno primio nasleđa.

Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno

Član 218

Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno ništavo je.

b) Prijem nasleđa

Prećutni prijem nasleđa

Član 219

Ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasleđa, smatraće se da se nasleđa primio.

Smatraće se da se primio nasleđa i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom.

Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi očuvanja zaostavštine i mere tekućeg upravljanja ne smatraju se prijemom nasleđa.

Ako je data izjava o prijemu nasleđa

Član 220

Ako je izjava o prijemu nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se da uslov ili rok ne postoje.

Prijem nasleđa ne može biti delimičan.

Izjava o prijemu nasleđa neopoziva je.

Naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

2. Nezastarivost prava na zahtevanje zaostavštine

Član 221

Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva.

Time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.