Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata
Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata
Sl.glasnik RS 47/2011
Član 1
Ovim pravilnikom uređuje se klasifikacija trgovinskih formata, odnosno organizaciono-tehničkih oblika obavljanja trgovine, sa fiksnom lokacijom, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima.
Trgovinski format se klasifikuje na osnovu pretežnih ili opredeljujućih odlika.
Član 2
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) neto prodajni prostor jeste prostor u kome se obavlja prodaja, odnosno u kojem se vrši prodaja robe i usluga potrošačima, odnosno kupcima i koji ne obuhvata skladišni i drugi prateći prostor;
2) širok asortiman jeste zastupljenost većeg broja robnih grupa;
3) uzak asortiman jeste zastupljenost jedne ili manjeg broja komplementarnih robnih grupa;
4) dubok asortiman jeste zastupljenost velikog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);
5) plitak asortiman jeste zastupljenost malog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);
6) frekventni proizvodi jesu proizvodi koji se često kupuju i koji imaju visok koeficijent obrta (npr. osnovne životne namirnice, štampa, sredstva lične i higijene domaćinstva, i sl.).
Član 3
Trgovinski formati se klasifikuju kao:
1) nespecijalizovani trgovinski formati:
(1) trgovina na malo pretežno prehrambenog asortimana;
– hipermarket;
– supermarket;
– supereta;
– mini market;
– diskontna prodavnica;
– klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom;
(2) trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana:
– robna kuća;
2) specijalizovane prodavnice;
3) posebni trgovinski formati:
(1) trgovinski centar;
(2) keš-end-keri.
Član 4
Hipermarket je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor veći od 2.000 m2;
2) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;
3) veliki asortiman (najmanje 20.000 artikala), pretežno prehrambenih proizvoda;
4) samousluživanje kao sistem prodaje;
5) uobičajeno se nalazi u tržnim centrima ili na obodu gradova;
6) adekvatan parking prostor za potrošače.
Član 5
Supermarket je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor od 400 m2 do 2.000 m2;
2) prodaja pretežno prehrambenih proizvoda;
3) širok i dubok asortiman prehrambenih proizvoda;
4) uzak asortiman neprehrambenih proizvoda;
5) broj artikala u asortimanu je po pravilu veći od 3.000;
6) samousluživanje kao sistem prodaje;
7) adekvatan parking prostor za potrošače.
Član 6
Supereta je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor od 200 m2 do 400 m2;
2) prodaja dominantno prehrambenih proizvoda;
3) obavezno prisustvo osnovnih životnih namirnica;
4) uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda;
5) samousluživanje kao sistem prodaje;
6) nalaze se na pristupačnim lokacijama, u naseljima ili na visoko frekventnim mestima.
Član 7
Mini market je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor manji od 200 m2;
2) prodaja dominantno prehrambenih proizvoda;
3) širok, ali plitak asortiman;
4) uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda;
5) samousluživanje kao sistem prodaje;
6) nalaze se na pristupačnim lokacijama u naseljima ili na visoko frekventnim mestima.
Član 8
Diskontna prodavnica (diskont) je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor je po pravilu manji od 1.500 m2;
2) ograničen asortiman (po pravilu od 700 do 1500 artikala);
3) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;
4) širok, ali plitak asortiman, uz niži nivo usluge u odnosu na standardni;
5) veliko učešće privatnih robnih marki;
6) samousluživanje kao sistem prodaje;
7) niže cene od prosečnih tržišnih cena iste vrste proizvoda (cene su po pravilu 20 – 30% niže);
8) nalazi se u gradskim i prigradskim naseljima, na obodu gradova ili uz važnije saobraćajnice.
Poseban oblik trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana je proizvođačka prodavnica robnih marki (Outlet) u kome se obavlja trgovina na malo neprahrambenih proizvoda robnih marki, po cenama nižim od prosečnih tržišnih cena istih proizvoda (po pravilu, vansezonska roba, mali broj artikala istog proizvoda i sl.).
Član 9
Klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor po pravilu do 100 m2;
2) prodaja prehrambenih i frekventnih neprehrambenih proizvoda;
3) direktno usluživanje potrošača kao sistem prodaje.
Član 10
Robna kuća je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor po pravilu od 9.000 m2 do 18.000 m2;
2) prodajni prostor izdeljen na više spratova, odnosno na prodajna odeljenja;
3) širok i dubok asortiman pretežno neprehrambenih proizvoda (iznad 20.000);
4) dominiraju odeća, obuća, galanterija, proizvodi za opremanje kuće, nakit, kozmetika, igračke, sportska oprema i sl.
5) mogu u svom sastavu imati supermarket;
6) samoizbor kao sistem prodaje;
7) najčešće se nalaze u centralnim gradskim zonama i tržnim centrima.
Član 11
Specijalizovana prodavnica je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor po pravilu do 1.000 m2;
2) uzak, ali dubok asortiman;
3) jedna ili više kompletiranih robnih grupa;
4) nalaze se u gradskim zonama u tržnim centrima i ostalim mikro lokacijama;
5) direktno usluživanje potrošača kao način prodaje (izuzetno, samoizbor ili samousluživanje).
Tipični oblici trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana su naročito:
1) specijalizovane prodavnice hrane, pića i duvana, kao što su:
– prodavnice voća i povrća;
– mesare;
– ribarnice;
– pekare;
– prodavnice pića;
– prodavnice mlečnih proizvoda i dr.;
– ostale specijalizovane prehrambene prodavnice;
2) benzinske stanice;
3) prodavnice proizvoda informaciono-komunikacione tehnologije (npr. računara, softvera, telekomunikacione opreme npr. mobilnih telefona i sl.);
4) prodavnice specijalizovane za prodaju opreme za domaćinstvo (npr. aparati za domaćinstvo, nameštaj, podne i zidne obloge, metalna roba, boje, tekstilni proizvodi i dr.);
5) prodavnice specijalizovane za prodaju proizvoda za kulturu i rekreaciju (npr. knjižare, prodavnice sportske opreme, prodavnice kancelarijskog materijala, prodavnice igračaka i sl.);
6) prodavnice odeće, odevne galanterije i krzna;
7) prodavnice obuće i predmeta od kože;
8) apoteke i drogerije (dragstori);
9) specijalizovane prodavnice za prodaju ostalih robnih kategorija, koje su u stvari i najzastupljenije specijalizovane prodavnice, pošto su ovde uključene, između ostalih, i:
10) prodavnice kozmetičkih i toaletnih proizvoda (npr. parfimerije);
11) cvećare;
12) prodavnice za kućne ljubimce;
13) prodavnice nakita i satova i dr.
Poseban oblik trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana je prodavnica polovnih proizvoda (Second hand shop) u kome se obavlja trgovina na malo polovnim neprehrambenim proizvodima.
Član 12
Trgovinski centar je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:
1) jedinstvena prostorna celina koju čini skup različitih maloprodajnih formata;
2) veliki broj specijalizovanih prodavnica, ali i drugih formata (hipermarket, robna kuća);
3) planiranje, razvoj, svojinska struktura i upravljanje su centralizovani;
4) prateći sadržaji u pružanju brojnih netrgovinskih usluga;
5) prateći zabavni sadržaji (npr. igraonice, bioskopi i sl.);
6) adekvatan parking prostor za potrošače.
Član 13
Keš-end-keri (Cash and Carry) je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na veliko i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor su po pravilu veći od 2.000 m2;
2) samousluživanje kao sistem prodaje;
3) širok asortiman (po pravilu iznad 20.000 artikala), uz veliko učešće proizvoda sa trgovinskom markom;
4) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;
5) profesionalni kupci su glavni ciljni segment;
6) plaćanje robe u prodajnom objektu (na kasi);
7) preuzimanje robe u prodajnom objektu;
8) kupci sami odvoze robu do ciljnog odredišta, po pravilu sopstvenim prevozom.
U ovom trgovinskom formatu može se obavljati i trgovina na malo, kao prateća aktivnost, pod uslovima propisanim zakonom.
Član 14
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.